Karaklajić posle prvenca u Superligi: Nije u Voždovcu naročito lakše nego u Zvezdi

Već smo pisali o tome kako se dobar deo omladinaca Crvene zvezde prevario kada je, omamljen pozivom prvog tima, odlučio da ostane sa seniorima u Ljutice Bogdana samo da bi trenirao na terenu pored prvotimaca. Nikola Karaklajić je, pak, u maloj grupi onih kojima je uprava kluba pronašla klub za kaljenje, a rezultati su već počeli da stižu.

Momak koji je za prvi tim Zvezde odigrao samo 20 minuta u ubedljivom porazu od Vojvodine, kada je Rikardo Sa Pinto poslao decu na lavove, uspeo je da u 10. kolu Superlige upiše i prvenac u dresu Zmajeva. Voždovac je savladao Čukarički sa 2:3, a Karaklajić je postigao drugi gol.

Pravoremen pas Radeta Veljovića i bomba iz prve u sam rogalj gola Borivoja Ristića.
"Dobro je bilo. Baš dobro. I naravno da sam zadovoljan i pobedom i prvom utakmicom za Voždovac i golom. Trudio sam se, čekao šansu i mislim da sam je iskoristio na najbolji način", kaže Karaklajić na početku mini intervjua za MOZZART Sport.

Morali smo da pitamo – da li je Karaklajić zvao nekog od dojučerašnjih saigrača iz Zvezde i objasnio im kako se igra protiv Čuke, s obzirom da su crveno-beli pali na Banovom brdu?
"Ne, ne, ne. A i nije sramota izgubiti od Čukaričkog. Ozbiljna je to ekipa. Uostalom, slabo se i čujem sa bilo kim iz Zvezde. Sreo sam nedavno Vukana Savićevića, čujem se samo sa Čiletom (Stefanom Čikićem, prim.aut). Ali, ne mislim da Zvezda ima loš tim. Naprotiv. Samo im treba par dobrih rezultata za samopuzdanje i verujem da mogu crveno-beli mnogo da naprave".

Primeri dvojice drugara koji su ostali u Ljutice Bogdana možda i najbolje pokazuju koliko se Karaklajiću sudbina osmehnula, iako prelazak iz Zvezde u Voždovac na prvi pogled deluje kao da je izašao iz one izreke "s konja na magarca".

Međutim... Savićević je u Superligi odigrao svega 40 minuta za Zvezdu. Čikić trenira odvojeno od onih koji konkurišu za 18. Znači li to da mnogi mladi momci precene sebe umesto da pokušaju da prve seniorske korake naprave u nekoj manjoj sredini i "slabijoj" konkurenciji? Ovo "slabijoj" ide pod navodnike baš zbog Karaklajićevog odgovora.
“Ovde lakše? Prvo, koliko se sećam, Voždovac je pobedio Crvenu zvezdu sa 1:0. Što se tiče kvaliteta nije ovde nešto naročito lakše. Ozbiljna je ekipa, vrlo kvalitetna. Pa i ovde sam dugo čekao šansu. Ali sam imao prilike da se dokažem. U Zvezdi sam trenirao sa strane, nijedan trening nisam imao sa ekipom. Trener me nije video. Skroz je drugačije kad si mu sve vreme pred nosom. Sama ta činjenica da u Voždovcu treniram sa prvotimcima mi mnogo znači i mislim da sam dosta napredovao od kada sam otišao iz Zvezde. Fantastično su me prihvatili stariji saigrači, pre svih Dejan Milovanović i Stefan Babović čija mi podrška mnogo znači. Prezadovoljan sam i trenerom Nenadom Lalatovićem“.

Posle ovako pohvalnih reči na račun ljudi iz Voždovca ne možemo a da se ne zapitamo: da li će Zvezda još jednom doživeti da joj njeno dete okrene leđa i, kao što su to učinila braća Srnić recimo, izabere klub u koji je poslat da bi sakupljao minutažu?
"Ne razmišljam stvarno toliko daleko. Trenutno mi je glava u Voždovcu, a jedina želja da napredujem, da igram. To mogu samo ako slušam trenera i starije saigrače i vredno radim na treninzima. Nemam ja još pravo da se razbacujem nekim jakim izjavama. Treba da radim, a ne da pričam", svestan je mladi Karaklajić, kojeg je Lalatović vratio tamo gde mu je i mesto – na poziciju krila.

Na pripremama Crvene zvezde u Turskoj, Karaklajićevim prvim sa seniorima, dokazivao se na mestu beka.
"Moja pozicija je desno i levo krilo. Nisam bek. Tu igram samo kad nema ko drugi", decidan je Karaklajić.

(FOTO: mozzartsport.com)