Kao nekada: Ponovo će formula tutnjati oko Kalemegdana

Davno beše, i skoro da nema više osobe koja bi u prvom licu mogla da pripoveda kako je sve izgledalo na prvoj i poslednjoj Velikoj nagradi Beograda 1939. godine. Da sve ne prekrije zaborav, 9. i 10. septembra ove godine ponovo će se oko Kalemegdana voziti memorijalna trka u znak sećanja na dane kada su Tacio Novulari i kompanija tutnjali ulicama prestonice i tako nesvesno završili jednu automobilsku eru na poslednjoj trci Formule 1 koja je vožena između dva rata.

Treći septembar je 1939. godine, u Beogradu se okupio grdan svet, tačnije između 75.000 i 100.000 ljudi da vide to čudo, Formulu 1. Organizatori su bili svesni značaja ovog događaja, staza oko Kalemegdana izgledala je tačno onako kao pravila nalažu ali je zaboravljeno na jednan sitan detalj. Životinje iz Beogradskog zoološkog vrta se ne razumeju u auto-sport. Tutnjava "auto uniona", današnjeg "audija", "mercedesa" i "bugatija" unela je priličan nemir u životinjsku oauzu. Nije bilo druge, morali su organizatori na brzinu da se dosete i da presele životinje na Tašmajdan dok huka i buka ne prođu.

A onda je pala karirana zastavica! Na stazi dugoj 2.794 metra, voženo je 50 krugova. Pobedio je Tacio Novulari u "auto unionu" vozeći prosečnom brzinom od 130,839 km/č, drugi je bio Manfred fon Braunhič u "mercedesu", a treći Herman Paul Miler, takođe u "auto unionu". Imali smo i mi tada našeg vozača na stazi. Bio je ti izvesni Boško Milenković, u plavom „bugatiju 51“ kakvih je proizvedeno samo četrdeset. Milenković se nekako izborio sa žestokim momcima najbržeg cirkusa, i uspeo da osvoji četvrto mesto. Ali kao što to obično biva on, ali i njegova potonja zla sudbina su pali pred generacijskim zaboravom.

Tadašnju trku za Veliku nagradu Beograda koja je održana samo nekoliko dana od početka svetskog rata organizovao je Auto klub Kraljevine Jugoslavije. Novčane nagrade i pehar Kralja Petra 2. dobila su prva tri takmičara. Milenković na žalost nije imao tu sreću da sa Kalemegdana ponese znamenje iako je to velikim zalaganjem zaslužio.

Piše: Miloš Milić

(FOTO: Vikimedia)