Kako smo 2003.godine dobili Norvežane? Šou tajm Delibašića, svađa sa Đorićem i drama u Dramenu
Vreme čitanja: 4min | pet. 14.10.16. | 13:59
Naša mlada selekcija se ne tako davno upravo protiv Norveške domogla završnog turnira Prvenstva Evrope
Da imaju individualni potencijal – imaju! Da imaju urođenu šampionsku crtu – imaju. A da imaju još jedan preduslov da se vinu u vrh Evrope – imaju. Mlada reprezentacija Srbije, predvođena selektorom Tomislavom Sivićem, mogla bi da ponovi uspeh prethodnika koji su se 2003.godine upravo protiv Norveške u baražu domogli Prvenstva Evrope. A zatim devet meseci kasnije vratili se iz Nemačke sa srebrnim odličijem na prsima.
Bio je to ubitačni talentovani miks četvrte Zvezine zvezde Vladimira Petrovića Pižona, ujedinjen u tadašnju mladu reprezentaciju Srbije i Crne Gore. Posle osvojenog drugog mesta u grupi (iza Italije) „klasu 1981“ čekao je dvoboj sa Norvežanima. I tada je kao i danas u javnosti vladalo jedinstveno mišljenje da su naši dečaci apsolutni favoriti, odnosno da Norvežani ne mogu da im pariraju.
Izabrane vesti
Orlići imali sreće na žrebu: Najlakši protivnik u baražu!
Uostalom, tada smo u napadu imali ubitačan tandem Lazović-Delibašić. Zatim Marića iz Zete kao ključnog čoveka u sredini, dok je u odbrani ključeve držao već afirmisani A reprezentativac Nemanja Vidić. A tu su bile i nadolazeće snage poput Boška Jankovića.
Prvi meč u Beogradu pokazao je da je kvalitet ubedljivo na našoj strani. Tadašnji čelnici Saveza odlazak mlade reprezentacije na prvenstvo Evrope označili su kao prioritetan zadatak. Posebno, jer je A tim tradicionalno podbacio.
Norvežani su izgledali kao grupa bambija na ledu u prvom meču u Beogradu. Prosto nisu mogli da odgovore na tehnički savršenu igru čete Vladimira Petrovića Pižona. Već u drugom minutu udarcem glavom Nemanja Vidić je pogodio mrežu gostiju. Zatim su Norvežane nastavili da torpeduju Đalović, Delibašić i Krasić. Pobeda od 5:1 garantovala je miran revanš u Norveškoj.
„Nisam očekivao ovako visok rezultat. Na momente smo igrali dobro. Bilo je teško i naporno zaustaviti njihovu skok-igru, neugodni su u prekidima. Svaka pobeda mi je draga, a posebno ako se plasiramo među osam najboljih u Evropi. Imali smo malo problema na spoljnim pozicijama, to smo pokušali da ispravimo u nastavku, ali treba imati u vidu da ovi momci prvi put igraju na "Marakani", pa su i njima noge zadrhtale. Ako dođe do slične situacije u revanšu rećiću im da ispucavaju lopte iz zadnje linije, ali ne verujem da će za to biti potrebe“, rekao je posle beogradskog meča Vladimir Petrović Pižon.
Svi u taboru naše selekcije pozivali su na oprez uoči revanša u Norveškoj. Međutim, ta upozorenja bila su samo mrtvo slovo na papiru, svi su verovali da je posao završen. Otuda su najbolji defanzivac Nemanja Vidić i prvi čuvar mreže Vladimir Dišljenković oslobođeni obaveza i dugačkog puta u Dramen. A u tom norveškom gradiću videli smo jednu od najvećih drama u novijoj istoriji našeg fudbala. Plasman mlade reprezentacije na završni turnir Prvenstva Evrope visio je kao bižuterija o tankom koncu. Norvežani su nas ubacili u njihovu mašinu fizičkog fudbala i odučili nas od igre. Već u osmom minutu Muri je postigao prvi gol za domaćina, a kada je Karadaš pred kraj prvog poluvremena savladao Bogunovića znalo se da nas u nastavku, na norveškom minusu čeka- pakao.
Kao razbijena vojska delovala je naša reprezentacija. I tada siva eminencija našeg fudbala Milovan Đorić komandovao je sa tribina i nesvesno narušavao autoritet Vladimira Petrovića Pižona. Norvežani su u 48.minutu postigli još jedan gol. Nedostajalo im je tako malo da dođu do podviga, a naši reprezentativci su više gledali ka tribinama odakle im se, ne baš biranim rečima, obraćao Milovan Đorić.
„Šta hoćeš više u p.... materinu“ odbrusio mu je u jednom trenutku Danko Lazović.
A za to vreme oko gola Bogunovića je duvalo sa svih strana. Čekalo se samo da se Karadaš još jednom pokloni i kazni veliku improvizaciju u našoj igri i organizaciji. Srećom, nekako smo se odbranili.
Usledilo je veliko slavlje, uspeh posvećen Mitru Novakoviću koga je slektor Petrović precrtao za baraž mečeve i vrlo zanimljiv put do Beograda.
„Gde ste sada jagnjeće brigade“, pevali su naši reprezentativci, aludirajući na bliske prijatelje jednog čelnika Saveza.
Kako bilo dešavanja u Dramenu mogu da predstavljau ozbiljnu opomenu za Đurđevića i drugove.
Nekaa bude kao 2003.godine. Samo bez drame.
PRVA UTAKMICA
SRBIJA I CRNA GORA – NORVEŠKA 5:1 (3:0)
Strelci: Vidić u 2, Delibašić u 14. i 39, Krasić u 47. i Đalović u 81. za Srbiju i Crnu Goru, a Ludvigsen u 55. minutu za Norvešku.
Stadion: Crvene zvezde.
Gledalaca: 10.000.
Sudija: Bernard Bruger (Austrija)
Žuti kartoni: Stančić, Lazović, Delibašić, Marković (SCG), Brene (Norveška).
SCG: Dišljenković, Stančić, , MijailoviĆ,, Marić, Jokić, Vidić, Lazović (od 51. Đalović), Krasić(od 61. Đorđević ), Delibašić (od 83. Peković -), Marković , Matić.
Norveška: Kristiansen , Paulsen, Muri, Andresen Bertelse, Ludvigsen, (od 80. Hof -), Gaši , Tronset (od. 46. Brene), Hansen, Karadas, Pedersen (OD 46. Istas)
DRUGA UTAKMICA
NORVEŠKA – SRBIJA 3:0 (2:0)
Strelci: Karadas u 8. minutu iz penala, Pedersen u 43. i Muri u 48. minutu. Žuti kartoni: Karadas (Norveška), Đorđević i Mijailović (SCG).
NORVEŠKA: Obdal, Paulsen (Hof), Gaši, Orštad, Muri, Dortesen, Istas, Samuelsen (Hansen), Karadas, Ludviksen, Pedersen.
SCG: Bogunović, Cilinšek, Mijailović, Peković, Jokić, Đorđević, Stančić (Krasić), Marić (Milovanović), Novaković (Radonjić), Delibašić i Lazović.
(Foto MN Press)
