Kako je UEFA odustala od gonjenja Partizana: Odbrana u 13.000 karaktera

Viktorija za Viktoriju. Partizan je pobedio, opšti je utisak posle informacije iz Niona da će crno-beli morati „samo“ da plate 30.000 evra (zbog bacanja petardi i zakrčenih prolaza na tribinama) zbog ponašanja navijalča na utakmici sa Jang Bojsom, što znači da su u korpi za otpatke završile optužbe za rasizam, koje su mogle da opet, treći put u sezoni, zaključaju stadion u Humskoj 1, ovoga puta za susret sa ekipom iz Plzenja, u okviru šesnaestine finala Lige Evrope.

To je najvažnije vest od petka popodne kad je prvak Srbije u pitanju, međutim, daleko od toga da je na zasedanju Disciplinske komisije UEFA sve išlo glatko. Naprotiv, imajući u vidu ustrojstvo pomenute organizacije i status „povratnika“ uz ime crno-belih (više ponovljenih prekršaja minulih godina) postojala je opravdana bojazan da se će sankcija biti jednaka onoj od prošlog leta.

Kako se može čuti, čak je zahtev pojedinih struktura, tačnije delegata iz Češke, Emila Ubijasa, bio da se Parni valjak sankcioniše zatvarenjem stadiona za najmanje jednu, a u težem slulaju i dve utakmice u međunarodnim takmičenjima. Sve pod optužbom da je na susretu sa Švajcarcima zabeležen rasizam na tribinama!?

Bila je to samo jedna od pet tačaka optužbe s kojima su se suočili crno-beli. Preostale su podrazumevale „ulazak publike na teren“, neprikladno ponašanje publike“, „zakrčene prolaze na tribinam“, „upotreba pirotehničkih sredstava“ i „prisustvo neakreditovanih predstavnika medija na terenu“.

Odluke UEFA doneta je tek posle čitanje detaljne odbrane Partizana, u Nion poslate još 22. decembra. Sadrži malo više od 13.000 slovnih karaktera i u njoj je potpredsednik crno-belih, prof. dr Vladimir Vuletić detaljno objasnio detalje za koje se klub tereti. Tek kad je odbrana pročitana, a uz pomoć advokata Zorana Damjanovića i pravnika Milorada Nikolića, pale su sve optužbe osim one za upotrebu piritehnike i zakršene prolaze, koje nisu mogle da budu izbegnute.

Odbranu iz pera profesora Vladimira Vuletića, prenosimo u celosti.
„FK Partizan želi da ukaže na nekoliko okolnosti u vezi sa navodima delegata i FARE posmatrača. Kako se delegat, između ostalog, u svom izveštaju poziva na navode FARE posmatrača, nastojećemo da objedinimo argumentaciju koja se odnosi na tzv. rasističko ponašanje, inkriminisano u čl. 14. Disciplinskog pravilnika.

A) Delegat, u svom izveštaju, kao primer uvredljivog povika, citira (iz nepoznatih razloga na češkom jeziku, uprkos okolnosti da je ceo izveštaj napisan na engleskom jeziku) navijački poklič: „Živela, živela, Kraljevina Srbija“, a pri tom dodaje da je, po njegovom mišljenju, i povik „Srbija“ uvredljiv rasistički povik. Čini se da češki delegat nastoji da ove povike dovede u vezu sa nekakvom idejom tzv. Velike Srbije, budući da ih stavlja u ravan sa transparentom „Nek’ je tvojoj majci hvala“, (o čemu detaljno sledi pojašnjenje u pasusu B).

Kraljevina Srbija je država koja je, uz određene prekide usled okupacije od strane Osmanske imperije trajala od 1219. godine do 1918, dakle, bezmalo sedam vekova. Kraljevina Srbija je obnovljena, posle oslobođenja od okupacije Turskog carstva, i međunarodno priznata država na Berlinskom kongresu 1878.

Prvi veliki međunarodni sukob, tada poznat kao Veliki rat, a danas kao Prvi svetski rat, započinje 1914. godine objavom rata Austrougarske dvojne monarhije Kraljevini Srbiji. U ovom ratu su se na istoj strani našle Srbija, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Sjedinjene Američke Države (Sile Antante) nasuprot Austrougarskoj monarhiji (u čijem su sastavu tada bile i današnja Austrija, Češka, Slovačka, Mađarska, Hrvatska i Slovenija) i Nemačkom carstvu (Sile Osovine).

Kraljevina Srbija, izmrcvarena ratom za oslobođenje protiv Turskog carstva u 19. veku i balkanskim ratovima za povratak teritorija koje je Turska okupirala tokom petovekovne okupacije Srbije, uspela je da 19. avgusta 1914. odnese prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu u čuvenoj Cerskoj bici, koju su predvodili generali Stepa Stepanović i Živojin Mišić (kasnije će general Mišić odneti još jednu briljantnu pobedu u tzv. Kolubarskoj bici, čija se vojna taktika i danas izučava u američkim vojnim školama). Koliko je ova pobeda srpske vojske na planini Cer bila značajna za sve saveznike, svedoči činjenica da su, u čast ove pobede, zvona na katedrali Notr Dam u Parizu, bez prestanka zvonila 24 časa.

Prvi svetski rat je okončan primirjem (mirovni ugovor će biti potpisan tek 28. juna 1919. godine u Versaju) 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijeu, nakon što su dokument o primirju potpisale predstavnice sila Antante (među kojima i Kraljevina Srbija) sa Nemačkom, budući da je rezultat Prvog svetskog rata bio raspad Austrougarske monarhije. Kraljevina Srbija je, uz Veliku Britaniju, SAD, Francusku i Rusiju, dakle, bila sila pobednica u Prvom svetskom ratu u odnosu na tada poražene, a danas postojeće države Češku, Slovačku, Mađarsku, Austriju, Nemačku, Hrvatsku i Sloveniju.

U spomen na ovaj dan, 11. novembar 1918. godine, u većini država sila pobednica se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. On se danas obeležava u Francuskoj, Belgiji čak i na Novom Zelandu. U SAD ovaj dan nosi naziv „Dan veterana“ a u državama Komonvelta „Dan sećanja“. U Velikoj Britaniji ima posebno ime: „Dan makova“ (Poppy Day) kao referencu na mak, cvet koji raste u Flandriji gde je poginuo najveći broj britanskih vojnika.

Obeležje Dana primirja u prvom svetskom ratu je, u Srbiji, kao i u Velikoj Britaniji, cvet. On nosi ime Natalijina ramonda (Ramonda Nathalie) a predstavlja endemsku vrstu cveta koji raste samo u Srbiji (na planini Kajmakčalan, gde su se vodile odsudne bitke u Prvom svetskom ratu za proboj tzv. Solunskog fronta koji je prelomio tok rata na stranu Sila Antante), Makedoniji i Grčkoj. Ovaj cvet pripada rodu tzv. cvetova – feniksa koji imaju sposobnost da, uz nekoliko kapi vode, čak i kada se potpuno osuše, ponovo procvetaju i ožive, opet kao referenca na uzdizanje ptice Feniks iz pepela. Ovakvu sposobnost, poput ovog cveta koji raste u Srbiji i strogo je zakonom zaštićena vrsta, imaju samo još dve vrste cvetova na tlu čitave Evrope.

Cvet je u Srbiji dobio ime po omiljenoj kraljici, supruzi kralja Milana Obrenovića, rumunskoj princezi Nataliji, istinskoj lepotici, koja je vladala u drugoj polovini 19. veka.

Imajući u vidu svojstva i obeležja ovog cveta, načinjen je prigodan bedž koji simbolizuje Natalijinu ramondu i tzv. Albansku spomenicu (sećanje na povlačenje srpske vojske preko Albanije do Soluna i ostrva Vido u Grčkoj gde su mnogi izgladneli i bolesni Srbi umrli i bili sahranjeni u moru – Plava grobnica) budući da je tri četvrtine radno sposobnog muškog stanovništva u Srbiji izgubilo život tokom Prvog svetskog rata.

Ovaj bedž svakog 11. novembra, a neretko i u mnogim svečanim prilikama, nose i ponosno ističu svi građani Srbije, državnici i članovi parlamenta.

Kraljevina Srbija, dakle, u vreme dok je bila monarhija, ne samo da nije bila Velika Srbija, već je teritorijalno zahvatala najmanju površinu u svojoj novijoj istoriji. Imala je dvostruko manju teritoriju od današnje Republike Srbije, ali je bila na strani pobednica država Prvog svetskog rata i vodila odbrambeni rat protiv tadašnje Austrougarske monarhije i Nemačke.

Poklič „Živela, živela, Kraljevina Srbija” je poklič jednoj od država koje su se i u Prvom i u Drugom svetskom ratu našle na strani antifašističkih i antirasističkih država i ujedno sila pobednica u oba svetska rata. Dovoditi u vezu ovaj poklič, a posebno poklič svojoj otadžbini Srbiji (koji se redovno čuje na utakmicama fudbalske reprezentacije Srbije!) sa uvredljivim rasističkim ponašanjem je vrhunski cinizam, licemerje i zlonamernost najvišeg nivoa.

FK Partizan sa indignacijom odbija ove navode i pretpostavke češkog delegata i ističe svoju rezigniranost i začuđenost takvim nepoznavanjem opštih istorijskih tokova i činjenica.

B) Transparent „Nek’ je tvojoj majci hvala“ bio je detaljno analiziran od strane FARE posmatrača. On u svom izveštaju briljživo opisuje način i okolnosti pod kojima je pesma, čije su ove reči stih, nastala. FK Partizan priznaje da je geneza nastanka ove pesme, kako ju je opisao FARE posmatrač, potpuno tačna.

Ono što, međutim, FK Partizan U POTPUNOSTI ODBIJA je deo izveštaja FARE posmatrača u kom navodi da se „u srpskoj pop kulturi ova pesma gotovo ekskluzivno vezuje za ime generala Ratka Mladića, posvećena je njemu i ističe podršku i solidarnost sa likom i delom generala Mladića“.

Dakle, još jednom da podvučemo, pesma „Đenerale, đenerale“ nastala je perom Gavrila Kujundžića i DIREKTNO je posvećena policijskom generalu Veljku Radenoviću, koji je 1998. godine učestvovao u oslobađanju srpskih talaca u čuvenoj talačkoj krizi opsade Orahovca od strane tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Ovu pesmu u originalu peva srpska glumica i pevačica Ivana Žigon (ćerka čuvenog dramskog umetnika Steve Žigona).

FK Partizan ističe da mu nije jasno po kom je osnovu i na koji način je FARE posmatrač izveo zaključak da je ova pesma posvećena na bilo koji način generalu Ratku Mladiću. FK Partizan nije poznato da li je FARE posmatrač etnolog, pa ima licencu da vrši takav nivo opservacije u kojem, čini se, veoma paušalno, neodgovorno i neistinito navodi da u srpskoj pop kulturi ova pesma koincidira sa likom i delom Ratka Mladića.

FK Partizan je stupio u kontakt sa autorom ove pesme koji je iskazao spremnost da se, ukoliko to Disciplinska komisija proceni za shodno, pojavi i potvrdi ove navode i originalnu namenu ove pesme.

Svaka pesma svakoj pojedničnoj osobi može da emocionalno i mentalno asocira na nešto što je njoj blisko ili o čemu ona razmišlja. Tako na primer pesma grupe „The Beatles“ Let it be, može da različite slušaoce asocira na Bibliju, novu životnu odluku, sudbinsku predodređenost ili na mnoštvo drugih asocijacija. To je, dakako, individualna stvar. Međutim, prepotentno je, a posebno nekorektno misliti da sopstveni utisak o nekoj pesmi jeste predominantan i da je to i opšti utisak u srpskoj pop kulturi. To čak ne bi imalo smisla ni kada bi FARE posmatrač bio neki naš najpoznatiji pop pevač ili kantautor.

FK Partizan može da prihvati da FARE posmatrača ova pesma asocira na Ratka Mladića ako je razume emocionalno na taj način ali odbija da prihvati da na isti način pesma za koju je OPŠTE POZNATO kada je, kako i po kojoj nameni pisana može da asocira bilo koga drugog.

V) Najzad, važno je pitanje klupske odgovornosti za navode delegata i FARE posmatrača.

Istaknuto je da su se transparent „Nek je tvojoj majci hvala“ i bedž Natalijina ramonda našli u korelaciji sa nejasno pretpostavljenim stavom da je reč o odavanju pošte i poistovećivanjeu sa generalom Ratkom Mladićem, koji je, samo dan ranije, prvostepeno osuđen za ratne zločine tokom rata u BiH devedestih godina prošlog veka i koji je, tom prilikom izricanja presude, nosio na reveru sakoa gore navedeni bedž.

Ovde dolazimo do dvostrukog logičko-deduktivnog problema u zaključivanju:

Prvo: Pored ovih navedenih detalja navijačke ikonografije, postojali su i neki nenavedeni detalji koje nisu spomenuli ni češki delegat i ni FARE posmatrač. Reč je o fotografijama dvojice tragično nastradalih navijača FK Partizan, Aleksandra Stankovića i Nemanje Antića. Ova su se dva transparenta – fotografije, pojavili u istom vremenskom okviru kada i navedeni transparent „Nek’ je tvojoj majci hvala“. Da li je moguće pretpostaviti da su navijači odavali počast svojim tragično nastradalim drugovima, a ne generalu Ratku Mladiću? Zašto bi za njih tragično izgubljeni životi njihovih drugova manje bili značajni od posvećivanja i dalje postojećem životu jednog generala? Zašto ovo ne bi bila moguća pretpostavka, odnosno zašto bi SUBJEKTIVNI UTISAK delegata i FARE posmatrača bio u predosti nad još nekolicinom subjektivnih utisaka drugih posmatrača utakmice? NI JEDNOM se nije čuo ni jedan poklič imena Ratka Mladića, NI JEDNOM nije bila istaknuta njegova slika. Na osnovu čega se može zaključiti da su navijači odavali poštu ovom generalu, a ne možda nekom drugom?

Ukoliko se sledi tok misli delegata i FARE posmatrača vidimo da oni dovode u vezu transparent „Nek’ je tvojoj majci hvala“ i bedž Natalijine ramonde sa istim bedžom koji je, dan ranije, nosio Ratko Mladić na izricanju presude u Haškom tribunalu. Međutim, u novembru mesecu u Srbiji je UOBIČAJENO da se ovaj bedž nosi na reverima. U svečanoj loži FK Partizan imalo ga je nekoliklo ljudi na reverima svojih sakoa. Da li je moguće pretpostaviti da su reči „Nek’ je tvojoj majci hvala“ i bedž Natalinije ramonde odavanje pošte nekim drugim generalima i to onim na koje se bedž bez sumnje i odnosi – Stepi Stepanoviću i Živojinu Mišiću, pobednicima Prvog svetskog rata? Utakmica protiv Jang Bojsa igrana je samo destak dana posle 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu a gore je već opisano šta navedeni simboli znače za srpski narod i čitavu Evropu.

Drugo: U video klipu koji Vam prosleđujemo jasno se uočava da uz transparent „Nek je tvojoj majci hvala“ istovremeno počinje pesma „Volim Partizan“. Da li je moguće pretpostaviti da su reči „Nek’ je tvojoj majci hvala” u kombinaciji sa pesmom „Volim Partizan“ u stvari upućene tragično nastradalim navijačima Stankoviću i Antiću, preminulim navijačima Partizana?

Zašto to ne bi bila isto toliko regularna i moguća pretpostavka kao i pretpostvka delegata i FARE posmatrača?

Suštinski, reč je, dakle, o pretpostavkama A NE o dokazima. Pretpostavke, jednostavno, ma čije da su, NE MOGU biti dokazni materijal niti na bilo koji način osnov za određivanje bilo kakve kazne.

A ČINJENICE su sledeće: NEMA pokliča imena Ratko Mladić, NEMA slike Ratka Mladića, NEMA ni jednog simbola koji ISKLjUČIVO asocira na Ratka Mladića.

Svi simboli o kojima su pisali delegat i FARE posmatrač imaju OPŠTE, UNIVERZALNO značenje. Njihovo je pravo da tumače na svoj način, ali i pravo svakog drugog da tumači na svoj. Tumačenje je, međutim, jedno a dokaz nešto sasvim drugo.

Najzad, posmatrajmo očima redara zaduženih da spreče unošenje takvih navijačkih obeležja koja imaju za cilj da rasno uvrede bilo koga. Oni gledaju navijače koji, pre utakmice, unose sledeća obeležja: transparent „Nek’ je tvojoj majci hvala“, sliku tragično nastradalog Aleksandra Stankovića, bedž Natalijine ramonde, sliku tragično nastradalog Nemanje Antića...Kojim to nivoom ekspertize redar na stadionu može da poveže ova obeležja sa Ratkom Mladićem? Kakve ova obeležja imaju neposredne i isključive veze sa Ratkom Mladićem?

FK Partizan je organizovao bezbednosno mnogo zahtevniju utakmicu protiv albanskog Skenderbega bez ijedne jedine zamerke delegata i FARE posmatrača. Ovo je bila utakmica u kojoj je FK Partizan imao (i iskoristio) šansu da se plasira u šesnaestinu finala Lige Evrope. Da li je zaista verovatno da bi, nakon Skenderbega, FK Partizan tendendiozno pokušao da čini akte koji bi ga udaljili od fudbalskog cilja a već je bio kažnjen odlukom ovog istog Veća?

Držimo da su navodi delegata i FARE posmatrača proizvoljni, subjektivni, nepotrepljeni dokazima i ostavljaju dosta sumnje. A drevno je pravilo a i danas aktuelno u svim pravnim sistemima: IN DUBIO PRO REO – u slučaju sumnje, usled nedostatka relevatnih dokaza, presuduđe se u korist tuženog.

(FOTO: Star sport, MN Press, Action images)