Kako je stvaran Atletiko: 11 Spartanaca zajedno manje je koštalo nego Tores u Čelsiju

Žoze Murinjo je pre nekoliko godina sam sebe krunisao titulom Specijalni i ponosno je nosio sve ovo vreme. Ne možemo reći da ju je sinoćnim porazom na svom Stamfordu izgubio, ali da će morati da prihvati da je deli - moraće! Tu dileme nema. Kako god da se ova Atletikova sezona iz snova završi, Dijego Simeone će za godinama unazad napaćene navijače Jorgandžija predstavljati ikonu. Jer ovo vreme za njih je sigurno specijalno. 

Toliko radosti u samo nekoliko meseci siromašnijoj populaciji Madrida zaljubljenoj u fudbal niko za poslednjih dvadesetak godina nije podario. Čolov ratnički odred sinoć je još jednom pokazao da se nikoga ne boji. Oni ni sami verovatno više ne mogu da spoznaju svoje limite, a za sve to zaslužan je samo jedan čovek. Onaj kog ćemo od sada, kako neposredno posle utakmice reče i Biksent Lizarazu, takođe zvati gospodin Specijalni.

Dijego Simeone dobio je bezbroj bitaka ove sezone, ali ova londonska je verovatno kruna njegove dosadašnje karijere. Diplomski rad. Dobiti Murinja na njegovom bunjištu i to na onakav način zaslužuje svako divljenje. Nadigrali su ga doduše i Gvardiola i Klop, pa opet, nije to bio ovaj Murinjo. Svoj na svome, u Čelsiju. A i Barsa i Dortmund nisu Atletiko.

On u kasi s rukama do ramena - Čolo ni do lakata, on u boj s dva beka – Čolo s dva špica.

Fudbal je čudesna igra, od slučaja do slučaja nas uči da novac - kada su vrhunski dometi u pitanju - igra ključnu ulogu, a onda tako lagano zavrti krug, promeni sopstvena pravila i pokaže da izuzetaka ipak ima. Tada bogatašu sleduje bolno prizemljenje. A siromah ume da se raduje i bolje i jače. I većina im se prikloni - jer se poistoveti sa svojima - pa to postane internacionalna fešta. Sinoćni trijumf Atletika slavi većina pravih zaljubljenika u fudbal, jer ovu Simeoneovu mangupariju je nemoguće barem ne simpatisati. Čak i kad nemilice udaraju po nogama.

Ovaj tim Atletiko Madrida, stvoren uglavnom u poslednje dve-tri godine za cirka 56.000.000 evra, a utegnut gotovo do savršenstva od strane Dijega Simeonea, jeftiniji je, dakle, od jednog napadača Čelsija - Fernanda Toresa. Igrom sudbne, Atletikovog El Ninja.

PREDSTAVLJMO VAM 11 ČOLOVIH RATNIKA SA STAMFORD BRIDŽA

TIBO KURTOA (pozajmica iz Čelsija za 1.200.000 evra)
Pričalo se leta 2011. da u Genku ima jedan mali. Strašan golman. Otišao je u Čelsi neposredno pred dvomeč belgijskog šampiona i Partizana u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Nije bilo mesta na golu Plavaca tada, pa je poslat na kaljenje u Madrid za - siću. Tako je Simeone dobio stub odbrane, a Evropa jednog od najboljih golmana. U ovoj sezoni i definitivno najbolja jedinica Starog kontinenta. Murinjo se sigurno jeo u sebi dok je gledao deicu Švarcerra na golu svog tima, a Kurtou kako mu skida zicere iako ga je imao pred nosem. Njegova trenutna cena je oko 25.000.000 evra i Atletiko će učiniti sve da ga otkupi.

FILIPE LUIS (Deportivo, 12.000.000) 
Mnogo toga je ovaj dečko pregurao preko glave. Bio je i u Ajaksovoj i u Realovoj omladinskoj školi. Ni jedni ni drugi nisu prepoznali njegov talenat. Išao je težim putem, ali je pronašao put do vrha. Atletiko je za svoje prilike za Filipea izdvojio pozamašnu sumu novca, međutim, računajući makar samo ovu sezonu - sve se isplatilo. Njegova cena trenutno iznosi oko 15.000.000 evra, a traži ga više evropskih velikana. I Marselu se zbog ovog momka ljulja pozicija startnog beka u reprezentaciji Brazila.

HUANFRAN (Osasuna, 4.250.000)
Još jedan momak iz Kastilje, neprepoznat talenat od strane Reala, koji se godinama borio da uđe u prvi tim Kraljevskog kluba. Do dresa Atletika došao je preko Osasune za nešto više od četiri miliona, a danas vredi oko 14 miliona. Zajedno sa Filipeom Luisom ove sezone čini možda i najbolji bekovski tandem na Starom kontinentu.

DIJEGO GODIN (Viljareal, 8.000.000)
Proslavio se na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi kada je bio deo granitne odbrane urugvajske reprezentacije, koja je stigla do polufinala. Potom i na Kopa Amerika kada su Urugvajci osvojili titulu. Već dugo igra u Španiji. Na Kalderon je stigao iz Viljareala čiji skauti važe za najbolje lovce na južnoameričkom tržištu. Godin je tada bio solidan štoper, u Atletiku je izrastao u jednog od najboljih.

MIRANDA (Sao Paulo, slobodan igrač)
Za ovog Brazilca može se reći da jedan od najboljih poteza Dijega Simeonea. Želeo ga je Milan, bio je planiran da igra u tandem sa Tijagom Silvom, ali su se Rosoneri cenkali oko plate i Atletiko je bio brži i odlučniji. Doveo ga je bez obeštećenja iz Sao Paula, a sada u svako doba može da ga proda za 20.000.000 evra, koliko iznosi njegova tržišna vrednost. 

MARIO SUAREZ (Majorka, 1.800.000)
Dete Atletika. Više puta dolazio i odlazio, da bi 2010. konačno uspeo da na duži period zaduži dres voljenog kluba. Tek po dolasku Simeonea dobio je veću minutažu i značajnije mesto u timu. U njega nije uloženo mnogo, a trenutno može da se zaradi oko deset miliona evra. Zimus je bio na korak od selidbe u Everton, ali je Simeone odigrao veliku ulogu I ubedio ga da ostane iako mu nije garantovana prva postava.  

TIJAGO (Juventus, slobodan igrač)
Najiskusni među Čolovim ratnicima. Pored Italije igrao u Engleskoj (Čelsi), rodnom Portugalu, Francuskoj... Veoma važna karika u ekipi, kada recimo, kao sinoć, izostane Gabi, iako nije toliko kreativan. Zadnji vezni od velikog poverenja, kojeg je argentinski stručnjak preporodio. Ljubimac svih trenera.

KOKE (dete kluba)
Čistokrvno Atletikovo dete. Za ovo je živeo od kada je počeo da šutira loptu. Eksplodirao je ove sezone i dostigao cenu od 30 miliona evra na tržištu, što ga čini najskupljim fudbalerom Atletika uz Dijega Kostu. Oko njega se već otimaju gotovo svi najveći klubovi Evrope. Madriđani za sada odolevaju, a kada više ne budu mogli, sigurno će dobro popuniti klupsku kasu.

ARDA TURAN (Galatasaraj, 13.000.000)
Jedini fudbaler koji je prilikom dolaska u klub bio poznat širokoj fudbalskoj javnosti o koji je u ovaj tim došao kao zvezda jer je u evropskom delu Istanbula bio bog. Logično, morao je da bude i adekvatno plaćen, pošto je stigao kao velika zvezda iz Galate. Simeone ne krije da mu je Arda omiljeni fudbaler. On daje šarm ovom Simeoneovom fajterskom timu. Spartanac kakav je i Čolo nekada bio. Iako već ima 27 godina, zahvaljujući sjajnim partijama ove sezone dostigao je cenu od 25 miliona evra.

ADRIJAN LOPEZ (Deportivo, slobodan igrač)
Još jedan propust i Reala i Barselone. Bio je najbolji igrač i strelac Evropskog prvenstva za mlade, ali velikani ga nisu hteli. Pun potencijal je tek počeo da pokazuje. Atletiko ga je dobio bez nadoknade, a koliko u njega veruje Čolo Simeone najbolji govori podatak da je revanš sa Čelsijem počeo od starta... Letos je bio blizu prelaska u Arsenal, ali ga je trener i tada ubedio da je bitan igrač za ekipu. Protiv Barselone i Čelsija je pokazao koliko bitan.

---------------------------------------

GABI, VILJA, DIJEGO, RAUL GARSIJA, RODRIGEZ...

Ne treba zaboraviti da sinoć zbog suspenzije u timu Atletika nije bilo kapitena Gabija, veziste koji je pod stare dane postao zvezda. Sada mu je već 30 godina, a u svoj matični klub vratio se 2011, kada je njegov ugovor otkupljen od Saragose za 3.000.000 evra. Jedan od retkih igrača iz ovog tima o koga se Atletiko ogrešio, ali sada je sve to zaboravljeno i ljubav cveta. I Madriđani i Gabi sa njima u timu ove sezone proživljavaju blistave trenutke.

Iako je prošlog leta došao kao velika zvezda iz Barselone (za samo dva miliona evra, plus bonusi) David Vilja nije imao neku od glavnih uloga u nokaut fazi Lige šampiona ove sezone. Ipak, uvek je tu da uskoči kada treba i jako dobro obavlja taj posao epizodiste.

Raul Garsija je jedan od onih igrača bez kojeg ne bi bilo ovog današnjeg Atletika. Jedan od onih kojima je Simeone promenio funkciju u timu. Ranije je slovio za igrača koji uglavnom kvari igru, a sada se ne zna da li bolje igra na poziciji zadnjeg veznog ili polušpica. Iz taktičkih razloga sinoć nije počeo utakmicu. Na Kalderon je došao još 2007. za 13 miliona evra iz Osasune kao izričita želja tadašnjeg trenera Agirea koji ga je trenirao u Pamploni. Potom je bio vraćen u Osasunu gde je eksplodirao i Simeone ga je ubrzo vratio na Kalderon.

Tokom sezone stručnjaci su često prognozirali neminovni pad u igri Madriđana u jednom trenutku, a predviđanje takvog scenarija potkrepljivali činjenicom da je Čolova klupa previše kratka, te da ne poseduje dovoljan kvalitet. I džoker Kristijan Rodrigez i strelac ključnog gola na Nou Kampu Dijego i Hoze Sosa i mlađani Mankiljo demantovali su ih na najbolji mogući način.

(FOTO: Action images)