Kako je precrtan Miloš Krasić: Partizan mi nudio pet puta više para, zvala i Zvezda... Mogu još

Pre manje od 10 godina je bio najbolji fudbaler Srbije. Žario je i palio u dresu CSKA u Ligi šampiona. Želeli su ga brojni veliki evropski kjlubovi, sa Srbijom je blistao u kvalifikacijama za Mundijal pod palicom Radomira Antića. Bio je miljenik navijača.

Nepunu deceniju kasnije je bez kluba. Oteran iz Lehije iz Gdanjska. Taman kada je u Poljsko oživeo karijeru posle sunovrata u Juventusu i Fenerbahčeu, opet je na marginama. Taman kada je počeo da opet uživa u fudbalu, trener Lehije ga je letos kao gumicom izbrisao iz orvog tima. Nekoliko meseci je proveo u rezervama, a onda pre nekoliko nedelja rakisnuo ugovor koji je trajao do sledećeg leta.

U velikom intervjuu za poljski Sport, Krasić je do detalja opisao svoju karijeru u tamošnjem fudbalu.

Kada si saznao da si precrtan u Lehiji?
„Na razgovoru posle poslednjeg treninga uoči meča sa Sandecjom na kraju prošle sezone. Trener Pjotr Stokovjec je došao i rekao da me više ne vidi u timu. Rekao mi je da idem kod predsednika kući i da razgovaramo o raskidu ugovora jer njemu nisam više potreban. Ne znam samo kako je u junu mogao da zna kako ću ja trenirati u avgustu i septembru... Poznavali smo se tek nekoliko nedelja. Ali osetio sam da se nešto sprema. Sve manje sam igrao, dobijao sam minutažu na kašičicu. Ali mislio sam da će se sve srediti na pripremama kada budem trenirao kako trener želi“, počinje priču Krasić.

Nisi otišao na pripreme iako je Stokovjec poveo 31 fudbalera na njih.
„Žao mi je zbog toga. Šta je on uopšte mogao da zna o meni? Na osnovu čega je zaključio da neću trenirati naporno i da se neću izboriti za mesto u timu? Da mi je dao dve nedelje i potom na osnovu treninga, doneo takve zaključke, ne bih imao problem sa tim. Ima pravo na to, trener je i njegovo je da donosi odluke. Ali morao je da me poštuje. Dve nedelje posle tog razgovora, predsednik Adam Manđiara me je nazvao i rekao da treba da se priključim ekipi. Odbio sam. Nisam video poentu u tome da se guram na silu. Znam da je predsednik želeo sve najbolje. Ali pošto je trener rekao da mu nisam potreban, ja sam to tako i shvatio. Čak ni predsednik to nije mogao da promeni. Samo ne razumem zašto Stokovjec nije pokazao minimum poštovanja za mene i moju karijeru. Dve godine sam bio jedan od ključnih igrača, igrao dobar fudbal i zaslužio sam drugačiji tretman“.

Kakav?
„Samo da mi pruži šansu. To je jedino što sam tražio“.

Ti nisi nije jedini kojeg je zakačila „metla“ novog trenera. Nekolicina iskusnijih igrača sa jakim ugovorima je izbrisana iz prvog tima. Marko Paišao je otišao, Vojtkovjak i Peško su prebačeni u B tim...
„Nisu u pitanju godine, nego karakter. Stokovjec ne voli igrače sa karakterom. One koji mogu da mu odgovore i koji misle svojom glavom. Plaši se takvih. On nije ličnost koja može da radi sa jakim karakterima. Zato je odlučio da ih se reši, pošalje ih u rezerve ili da ne produži ugovore sa njima. Tako je uradio i sa Vavrižnjakom. Do poslednje utakmice je bio ključni igrač Lehijine odbrane, a onda je odjednom precrtan. Razumem da svaki trener ima svoju filozofiju i da misli da je uvek u pravu, a da igrači nisu. Ima pravo na to. Ali eliminacija svih iskusnih igrača bi na duže staze mogla da pokaže kao velika greška“.

Zašto? Lehija je lider na tabeli, ima tri boda prednosti u odnosu na Legiju.
„Veoma sam srećan zbog toga jer mi je Lehija u srcu. Igrao sam u Moskvi, Torinu, Istanbulu, ali Gdanjsk volim posebno. Navijam za Lehiju, držaću joj palčeve, ali stekao sam neko iskustvo i video neke stvari u karijeri. Stokovjec je mlad i talentovan trener koji zna kako da radi sa mladim igračima. Ali sa starijima se ne slaže. Niti pokušava. A možda će doći trenutak u sezoni kada će mu iskustvo biti neophodno“.

Zašto nisi pristao da raskineš ugovor, uprkos tome što si precrtan iz prvog tima?
„Niko mi nije ni predložio. Naprotiv. Manđiara mi je odmah rekao: ’Imaš ugovor, poštujem ono što si uradio za klub i možeš da ostaneš do kraja ugovora. Platiću ti ono što sam obećao i možeš da budeš miran’. Ali, nije u pitanju novac...  Kada sam došao u Lehiju odrekao sam se velike plate u Feneru koja je iznosila 2.300.000 evra neto po sezoni. Već sam se obezbedio. Ali porodici se sviđa život u Gdanjsku i Sopotu, deca su krenula u školu, pa sam se nadao da ćemo ostati ovde“.

Zašto ste raskinuli ugovor tek 1. decembra?
„Imam dobar odnos sa predsednikom i dogovorili smo se da će novac koji bi mi pripao narednih meseci, biti korisniji Lehiji. Možda će brže isplaćivati plate ili kupiti neko pojačanje zahvaljujući tom novcu? Dogovorili smo se da nema smisla da se i dalje ovako vučemo. Ali mogao sam da ostanem da sam hteo. Da uzmem taj novac i da igram tek tako fudbal u rezervama“.

Ali to bi bio fudbal u četvrtoj ligi...
„Ja sam profesionalac i nikad se ne žalim. U rezervnom timu sam upoznao talentovane momke kojima sam pokazao mnoge stvari sa loptom. Video sam da su pratili kako se ponašam na terenu i van njega. Peško i Vojtkovjak su takođe uzori za njih. Prvo su nam tražili autograme, a posle smo postali drugari u svlačionici. Peško je najveća zvezda od nas. Pre i posle svakog meča su ljudi trčali do njega da uzmu autogram i da slikaju. Poneko bi pitao mene ili Vojtkovjaka, ali svi su jurili Peška. Ljudi na internetu mu se smeju i rugaju, ali ga uživo vole i poštuju. Video sam svojim očima. Slično je bilo i sa sudijama i protivničkim igračima. Nisu nas udarali po zglobovima. Borili smo se ravnopravno, ali fer i osetili smo poštovanje. Znaju da smo bili reprezentativci i cene nas zbog toga“.

Da li si se nadao da će Stokovjec promeniti mišljenje i vratiti te u prvi tim?
„Ne. Videli smo se kasnije, pričali minut, rukovali se i to je bilo to“.

Kako si došao u Poljsku?
„Kada mi je menadžer rekao da me traži Lehija, nisam ni znao za klub. Čuo sam za Legiju i Leh protiv kojih sam igrao u Evropi. Imao sam dosta ponuda tada, ali sam se odlučio za Poljsku. Pokazali su mi Sopot i samo sam ostao! Zaljubio sam se. Dosadilo mi je da se borim sa Fenerbahčeom gde sam prvo igrao dobro, a onda sam sklonjen posle povrede. Na kraju smo se prepirali i oko novca. Zato sam želeo da stavim tačku na taj slučaj i da odem u klub gde ću igrati za nešto više od sredine tabele. Ostalo je bilo još nekoliko dana do kraja prelaznog roka i moj menadžer je pozvao Manđiaru sa kojim je imao sjajan odnos. Došao sam u Gdanjsk, dogovorili smo se i ostao sam“.

Trener Pjotr Novak ti je podario novi fudbalski život kada te je pomerio u sredinu.  
„Sa Tomasom van Hesenom nije bilo lako. Rekao mi je da se ne trudim u odbrani i da ne trčim dovoljno. Posle tri meseca sa njim sam želeo da raskinem ugovor. Nisam video poentu dalje saradnje. Da ubrzo nije došao Novak, ne bih se mnogo zadržao u Gdanjsku. Zahvaljujući njemu sam odigrao najbolju sezonu u Poljskoj. Novak je bio potpuno različit čovek od Van Hesena. I sjajan trener“.

Ipak, niste osvojili trofeje...
„Nedostajala nam je koncentracija u ključnim momentima. Da smo pobedili Koronu, da Peško nije dobio crveni protiv Legije... Mogli smo da osvojimo titulu. Ali, ostali smo bez gasa...“

Da li je istina da si posle te sezone mogao da pređeš u Legiju?
„To mi je rekao i njihov trener Čerčesov. Ubeđivao me je da me želi u Legiji, ali nije bio siguran do kada će ostati tamo. Imao je ponude reprezentacije Rusije i Red Bul Salcburga. Mogao sam da odem i na istok. Ljudi iz Mordovije i Rostova su me zvali. U avgustu me zvao MTK iz Budimpešte. Ali sam odbio.

Sada si se vratio u Srbiju. Da li ćeš posle 15 godina zaigrati u domaćem prvenstvu?
„Ne znam još... Kada sam išao u Lehiju, Partizan mi je nudio pet puta više para. Zvali su me i čelnici Crvene zvezde. Ali, želeo sam da igram u inostranstvu, nisam hteo da se vraćam u Srbiju. I dalje mi se ne vraća tamo. Možda uskoro i završim karijeru“.

Da li si želeo da je završiš u Lehiji?
„Razmišljao sam. Možda ostanem još ovde. Voleo bih da igram u Ekstraklasi. Još ima snage za godinu ili dve. Ako neki klub pozove, razgovaraćemo. Nedavno sam čuo da je Krakovija zainteresovana.... Treniram individualno, nemam probleme sa kilažom i želim još da se dokazujem“.

(FOTO: Reuters, Lechia)