Kako je pre 20 godina ubijen Kajzerslautern: Dejan Stanković je mali rastom, ali po znanju on je fudbalski džin! (VIDEO)

„Dejan Stanković je mali rastom, ali po znanju on je fudbalski džin“, urlao je u mikrofon legendarni televizijski komentator Zvonko Mihajlovski u trenucima „rađanja“ Dejana Stankovića. Imala je Crvena zvezda retke svetle evropske trenutke u novijoj istoriji. Retke, ali ih je imala. Uz Romu skalp nemačkog predstavnika predvođenog češkim legionarima Kadlecom i Kukom predstavlja možda i najveću pobedu Crvene zvezde u poslednjih 20 godina.

Posle minimalnog poraza na „Fric Valteru“ više od 50.000 ljudi tog 26. septembra 1996. godine krenulo je put Topčiderskog brda, uvereni da tim Vladimira Petrovića Pižona nije rekao poslednju reč. Ispostavilo se da su navijači Crvene zvezde bili svedoci pisanja istorije. Zvezda je nemačkim mentalitetom prvo stigla prednost Kajzerslauterna, a potom u nastavku demolirala goste. Ključnu ulogu imao je Dejan Stanković, tada talentovani tinejdžer isklesan u omladinskoj školi Crvene zvezde ispod čekića Vladimira Petrovića Pižona.
„Kada je došla druga utakmica, svi su mi govorili, a pre svih ljudi iz kluba, da odmah krenemo ofanzivno kako bismo im brzo dali gol. Međutim, ja sam zabranio igračima da „izgore“. Rekao sam im da prvo poluvreme odigramo makar nerešeno, a da ćemo ih u drugom napasti. Dejana Stankovića sam namerno ostavio na klupi da bih ga naljutio, i da bi motivisan i ljut ušao u igru, jer mislio je da će igrati od početka, a bio je najmlađi. U prvom delu igre je bilo 0:0, i kada je Dejan ušao, napravio je preokret. Postigao je gol, pa u produžecima još jedan. Možda je hteo je da pokaže da ja nisam bio u pravu, ali to je bila moja taktika i moja zamisao. Kada si rezerva, a uđeš u igru, želiš da se dokažeš“, prisetio se detalja Vladimir Petrović Pižon.

Nije mnogo trebalo Dejanu Stankovića da za 75 minuta na travi Marakane demonstira sve ono što će ga u nastavku karijere krasiti. Ubitačan šut, mentalitet pobednika, trkačke sposobnosti. Skupoceni igrači Kajzerslauterna mogli su da gledaju i plaču.
„Utakmica s Kajzerslauternom u Beogradu je bila prekretnica i odskočna daska za moju karijeru, neka vrsta fudbalske 'raskrsnice'. Birao sam u tom trenutku u kom ću pravcu krenuti i zahvaljujući mojoj Zvezdi i tadašnjim saigračima izabrao sam dobro, odlično. Utakmica koja mi je usmerila karijeru. Pred punom Marakanom na velikoj sceni. Klinac koji je tek napunio 18 godina ulazi u igru daje dva gola. Zaista u tom trenutku nisam mogao više da tražim od 'sudbine'. Veče i utakmica koje ću pamtiti zauvek. I dan-danas sa decom gledam snimak tog meča i vidim da su oni oduševljeni atmosferom i utakmicom. Drago mi je kad uživaju u Zvezdinim utakmicama i atmosferi naših navijača jer želim da imaju taj deo detinjstva, kao što sam ga imao i ja“, poručio je Stanković.

Dejan se ne seća da li je bio ljut na trenera ili ne, ali kaže da jeste bio mnogo motivisan.
„Ne sećam se tih detalja pred utakmicu, ali znam da sam bio mnogo motivisan zbog punog stadiona i velike želje koju sam osećao. Vladimir Petrović je veliki trener i sigurno je najbolje znao u tom trenutku šta treba da uradi, što se i pokazalo“.

(Foto MN Press, Star Sport)