Kakav crni baksuz! Partizanu broj 13 donosi sreću (VIDEO)

Baksuzni broj 13. U avionima često ne postoji red sa ovim brojem, hoteli izbegavaju da ga stave na svoje sobe, a čak u nekim zgradama nema ovog sprata. Ima nešto u broju 13 što ljude asocira na nesreću, a ako ne svi, onda većina pokušava da ga izbegne.

Svi, ali ne i košarkaški klub Partizan. Naprotiv, kada su u pitanju crno-beli ovaj baksuzni broj ima potpuno drugačiju konotaciju i svako kome je Partizan na srcu nema razloga da se plaši 13-ce. Neki podaci iz klupske istorije, pre svega bliže, pokazuju da su igrači koji su u Partizanu nosili dres sa ovim brojem pravili dobre i uspešne karijere i donosili trofeje crno-belima.

Naravno, pored činjenice da je nekoliko poznatih igrača u poslednjih 20-ak i kusur godina nosilo 13-icu, tu je i podatak da je Partizan već 13 godina zaredom prvak države. Najpre je to bila Jugoslavija, a zatim Srbija i Crna Gora i, konačno, Srbija.

Taj niz počeo je titulom osvojenom 2002. godine protiv podgoričke Budućnosti, a crno-bele je vodio u ono vreme povratnik na klupu, Duško Vujošević.

Kada je u pitanju dres sa brojem 13, njega su u Partizanu nosili Miroslav Radošević, Miloš Vujanić, Dejan Milojević, Kosta Perović, Gabonac Stefon Lazme, Bogdan Bogdanović i na posletku Milan Mačvan. Radi se o igračima koji su na jedan ili drugi način ostavili određeni trag u klubu, ali i srpskoj košarci.

U njihovim vitrinama sakupilo se baš mnogo trofeja kada se sve stavi na „kamaru“, a ne bi trebalo zaboraviti ni još dvojicu možda za nijansu manje poznatih, ali ih se Grobari svakako sećaju - Slavišu Koprivicu i Nikolu Bulatovića.

Ovo predstavlja neku vrstu podsećanja na sve one koji su proslavili Partizanov dres sa brojem 13.

MILOŠ VUJANIĆ

Kada je u leto 2001. godine napustio Mali Kalemegdan i dres Crvene zvezde zamenio Partizanovim, Vujanić je izazvao pravi mali zemljotres u srpskoj klupskoj košarci. Crveno-beli su izgubili velikog talenta, a Partizan je dobio igrača koji je publiku dizao na noge i učestvovao u udaranju temelja dominacije crno-belih koja i dalje traje. Vujanić je 2003. napustio i prešao u italijanski Skiper iz Bolonje. On je 2002. godine sa reprezentacijom Jugoslavije, koja poslednji put nosila to ime, osvojio titulu svetskog šampiona.

STEFON LAZME

Kada je u leto 2008. godine došao u Partizan, bilo je onih koji su se čak pitali otkad se u Gabonu igra kvalitetna košarka. Lazme ih je vrlo brzo razuverio I pokazao o kakvom igraču se radi. Gabonac je te sezone sa Partizanom osvojio tripl-krunu: Jadransku ligu, domaći šampionat I kup, a u Evroligi crno-beli su došli do četvrtfinala gde su ispali od CSKA.

BOGDAN BOGDANOVIĆ

Evropska zvezda u usponu, od četiri sezone koje je proveo u Partizanu, tokom prve dve nije imao preveliku minutažu, ali je zato “eksplodirao” povratkom Vujoševića na klupu šampiona Srbije. U finalu 2013. godine protiv Crvene zvezde Bogdanović je nagovestio veliki kvalitet, nastavio je istim tempom u Evroligi prošle sezone, a kruna je bila još jedno finale “domaćice” protiv crveno-belih u kojem je rivalu spakovao ukupno 123 poena na četiri meča i poneo laskavo priznanje za najboljeg igrača serije. U leto prošle godine potpisao je za Fenerbahče, a nedugo zatim sa reprezentacijom osvojio svetsko srebro.  

DEJAN MILOJEVIĆ

Jedan od najdominantnih igrača pod košem u domaćoj košarci u prvoj deceniji 21. veka. Milojević je u Partizan došao u leto 2004. godine iz podgoričke Budućnosti. Nije prošlo mnogo vremena, a nova Partizanova 13-ica oduševila je navijače crno-belih, a protivnicama ulivala strah u kosti. U Evroligi je u dresu Partizana ima dabl-dabl učinak u proseku, dva puta je bio prvak SCG, a ima i dva trofeja za najkorisnijeg igrača Jadranske lige.

MILAN MAČVAN

Mačvan “troši” drugi mandat u Partizanu, vratio se u klub iz Humske u oktobru prošle godine. Prvi put kad je bio među crno-belima odabrao je dres sa brojem 25, ali je ovaj put izabrao 13. Samim povratkom u klub koji je u velikoj finansijskoj krizi stekao je ogromne simpatije publike, a na terenu je, iako sa samo šest odigranih utakmica, proglašen za najkorisnijeg igrača prve faze Evrokupa.

MIROSLAV RADOŠEVIĆ

Popularni Mire u Partizan je došao u leto 1997. godine iz čačanskog Borca kao prvi strelac tadašnje jugoslovenske lige. Sa crno-belima je već u prvoj sezoni, iako punoj turbulencija, uspeo da izbori plasman na fajnal for Evrolige, treći u klupskoj istoriji. Iako nije uspeo da se okiti titulama prvaka Jugoslavije, kao igrač Partizana osvojio je dva trofeja u nacionalnom kupu. Iz Partizana je 2000. godine otišao u Turk Telekom iz Ankare. Radošević je sa selekcijom Jugoslavije bio prvak Evrope 1997. godine.

KOSTA PEROVIĆ

On je u Partizan došao 2002. iz Beopetrola kao 17-godišnjak. Nosio je sedmicu, pa 11-icu, a zatim je u leto 2006. godine, kada je Dejan Milojević napustio crno-bele, uzeo “baksuznu” 13-icu. Koliko sujeverju nije bilo mesto govori podatak da je upravo u tom dresu pomogao Partizanu da osvoji prvi trofej Jadranske lige u klupskoj istoriji, a kasnije i titulu prvaka Srbije. U leto 2007. napustio je Partizan, otisnuo se preko “Bare” i obukao dres NBA ligaša Golden Stejt Voriorsa. Dve godine kasnije u dresu reprezentacije Srbije osvojio je evropsko srebro.

SLAVIŠA KOPRIVICA

Stameni centar možda nije napravio reprezentativnu karijeru kao neki od gore pomenutih kolega, ali je ova crno-bela 13-ca ostala u pamćenju navijača kao igrač koji je 1992. godine dao doprinos najvećem uspehu u klupskoj istoriji, osvajanju titule prvaka Evrope. Uz to ima i dva trofeja prvaka države i jedan nacionalni kup sa Partizanom. Koprivica je za crno bele je igrao od 1985. do 1987, od 1991. do 1993. godine u sezoni 1997/98.

NIKOLA BULATOVIĆ

Poput Koprivice, malo je pao u senku poznatijih kolega, ali je sa crno-belima, u prvom mandatu u sezoni 1994/95 Bulatović osvojio titulu prvaka Jugoslavije i nacionalni kup. Ovaj košarkaš posle samo godinu dana napustio je crno-bele, a vratio se 2000. godine, kada je pomogao Partizanu da dođe do finala plej-ofa, ali je tu nepremostiva prepreka bila podgorička Budućnost. 

(FOTO: MN Press)