Kada će fabrika opet početi da radi?

Posle još jedne sezone pune uspona i padova stručni štab i uprava Partizana imaju vremena da analiziraju šta je bilo dobro, a šta loše i svakako će imati pune ruke posla. Ali, ono što svako sa strane može da vidi, onako laički, je činjenica da je klub iz Humske opet kuburio sa centarskim pozicijama, a upravo je po tome bio poznat dugi niz godinama unazad. Bila je to prava proizvodna traka u Partizanu, kojom je rukovodio Duško Vujošević čija je jedna od glavnih specijalnosti bio rad sa centrima, a klub je od toga, pored rezultatskih, imao i dobre finansijske benefite. Ove sezone inferiornost na centarskim pozicijama došlo je do izražaja u dvomeču polufinala sa Crvenom zvezdom, ali i u okršajima sa FMP-om iz Železnika. Ono što predstavlja svakako pomak u odnosu na situaciju iz prethodne tri sezone je povratak Đorđa Gagića koji predstavlja svojevrsnu „kopču“ sa poslednjim Vujoševićevim centarskim projektom u Partizanu od pre šest godina, a činili su ga još i Dejan Musli, odnosno Nikola Milutinov. Takođe, pored Gagića, ove sezone crno-beli dres zadužio je i talentovani Marko Pecarski, ali je još tanak za seniorsku košarku i biće mu potrebno mnogo rada i treninga da bi ostvario barem deo potencijala koji je najavljivao.

Nema dileme da je ta proizvodna traka koja je „štancovala“ odlične centre pukla onog trenutka kada je Partizan odlučio da se rastane sa Vujoševićem, a u tri godine koliko je prošlo od tada klub nije uspeo da stvori centra koji bi predstavljao ozbiljnu snagu u reketu. Jer samo od početka ovog milenijuma kroz Partizanov reket prodefilovala su takva imena od kojih se protivnicima “ledila krv u žilama“, a što je najvažnije, ti momci su dobijali šansu da igraju i sa njima se ozbiljno radilo. Milenijumsku seriju u Humskoj otvorio je Nenad Krstić koji se posle tri titule prvaka Jugoslavije otisnuo „preko bare“ i zaigrao u NBA ligi, napravivši karijeru za ponos.

Njegov prirodni naslednik u Partizanu bio je Kosta Perović koji je kao 17-godišnjak stigao iz Beopetrola i za pet godina u Humskoj se naosvajao trofeja “za sve pare“. I on je dobro iskoristio činjenicu da je napravio ime sa Partizanom i ponajviše u Španiji demonstrirao centarske kvalitete. Priča o centrima u Partizanu svakako ne bi bila potpuna da ne pomenemo i Dejana Milojevića koji nije bio dete crno-belih, ali je ostavio dubok trag. I, što je jednako važno, preneo je deo iskustva i znanja na neke mlađe saigrače. A jedan od njih bio je i Nikola Peković. I njega su igrački stvorili Partizan i Vujošević, pa je posle tri trofejne sezone otišao prvo u Panatinaikos, a zatim i u NBA ligu gde je došao do ugovora iz snova. Kruna Partizanovih uspeha u tom periodu bio je plasman na Fajnal for u Parizu 2010. godine, a i tada je u ekipi veliku ulogu imao centar, Aleks Marić koji je iz igračke anonimnosti i proseka u Granadi došao, pored ostalog, i do najbolje petorke Evrolige te sezone.

Dolazimo do poslednjeg perioda u kojem je Partizan stvarao centre. U leto 2012. godine u klub je došao trio Dejan Musli, Đorđe Gagić, Nikola Milutinov. Sva trojica – ozbiljan potencijal, s tim da je Musli baš kao klinac otišao u Španiju pa mu je to predstavljao povratak u srpsku košarku. I sva trojica su na početku „kidala živce“ navijačima nekim potezima. Ipak, vreme je, kao i uvek bilo najbolji sudija. Milutinov je postao ozbiljan igrač u grčkom Olimpijakosu i realno je da ode u NBA ligu, dok se Gagić posle tri godine pečalbarenja vratio u Partizan, ali je vrlo brzo pokazao koliko znači za ekipu. U međuvremenu, tokom prethodne tri godine, razni su centri prošli kroz Partizan. Đoko Šalić je, takođe dobio drugu šansu, ali se ni ovaj put nije snašao, bio je tu i Uroš Luković koji je za godinu dana ostavio veoma dobar utisak, ali uprava nije produžila ugovor sa njim. Postojala su i strana rešenja poput Samarda Semjuelsa i Amide Brajme ove sezone, odnosno ranije Đorđa Majstorovića, Miloša Koprivice, Darela Vilijamsa i Kevina Džounsa koji se nisu ili nisu duže zadržavali jer su ostavili dobar utisak ili nisu pružali.

I zato je za Partizan i njegovu budućnost važno da ta proizvodna traka za centre nastavi da radi. Vujoševića odavno nema, ali tu su u stručnom štabu Nenada Čanka i Aleksandar Matović, odnosno Dejan Mijatović. I za Partizan je važno da Đorđe Gagić sledeće sezone dobije još veću ulogu i pravog partnera pod košem, a da Marko Pecarski pokaže da li za njega ima mesta u seniorskoj košarci. I da klub iz Humske opet u reketu ima gorostase koji će da ga brane.

Foto: Starsport, MN Press, Shutterstock