Kad najlepši fudbal na svetu zaboravi kako se daje gol
Vreme čitanja: 2min | čet. 05.02.15. | 13:45
Čuveni Žuti zid Vestfalena više od četiri decenije nije gledao ovako lošu Borusiju. U čemu je problem?
Neki će reći da je "onih" godina Jirgen Klop uspeo da nekako prevari svoj tim i ubedi igrače da znaju više nego što objektivno znaju, te da im se ovim poslednjim rezultatima samo vraća sve ono što im je prethodno "palo s neba". Drugi će kriviti psihološki momenat i krizu samopouzdanja u svlačionici Vestfalena. Sveobuhvatan odgovor verovatno nećemo dobiti. Činjenica je samo jedna – Borusija skoro nije igrala ovako loše!
Čak ni kada joj je početkom 21. veka pretio bankrot držala je Borusija pristojno rastojanje od začelja Bundeslige. Ove sezone međutim nikako da promoli glavu iz peska. Prvi put od sezone 1971/1972 slavni klub iz Dortmunda vezao je više od nedelju dana na samom dnu nemačkog šampionata.
Izabrane vesti
Sva narodna predanja o dobroj igri Borusije koju jednostavno "neće gol" pala su u vodu. Poraz od Augsburga pred čuvenim Žutim zidom Vestfalena dokaz je da je mašina Jirgena Klopa prevaziđena i da je zrela za staro gvožđe.
Ili ipak nije tako? Možda ona mantra o tome da Borusiju "neće gol" i ima nekog osnova u realnosti?
“Ovo nije normalno. Samo 18 golova u 19 kola”, u neverici vrti glavom kapiten Mats Humels.
I u pravu je. Prošle sezone je BvB u uvodnih 19 kola postigao 42 gola. Sezonu ranije 43. Kada je Mario Gece otišao u Bajern Henrih Mhitarjan je učinio da brige o mogućoj propasti tima zbog odlaska jednog igrača brzo nestanu. Zbogom Roberta Levadnovskog ispostavilo se kao mnogo veći problem.
Ćiro Imobile i Adrijan Ramos jednostavno nemaju takav razorni potencijal. Ove sezone njih dvojica zajedno postigla su pet prvenstvenih golova. Levandovski sam je postigao sedam za Bajern. A Klopov sistem ište golgetera bez milosti. Bez hladnokrvnog "ubice" jednostavno ne funkcioniše. I sam Klop je kriv, jer se nije osigurao rezervnom opcijom.
Tako je ove sezone Pjer-Emerik Obamejan sa pet golova najbolji strelac Borusije. Za tih pet golova morao je da šutne čak 53 puta. Sve skupa, Borusija uputi čak 17 udaraca ka protivničkom golu pre no što pronađe put do mreže. Šanse nisu problem. Realizacija jeste. I onda kada odbrane pod moranjem krene da pomogne ofanzivnijim kolegama kreće domino efekat. Jalovo napred, nesigurno pozadi.
Do pre dve sezone Borusija je igrala najlepši fudbal u Evropi. Baš zbog Klopovih direktnih napada svi su i počeli da Barseloninu tiki-taku nazivaju dosadnom. Divili smo se napadima u kojima bi Milioneri u tri koraka preleteli čitav teren. Divili smo se, jer su krunisani njegovim visočanstvom golom. A on kao da je digao ruke od svojih najvernijih sledbenika?
(FOTO: Action Images)