JER STE VI TO TRAŽILI - Genije za MOZZART: Da sam se lizao sa Džajom bio bih šesta Zvezdina zvezda

 

Čuveni francuski pisac Alber Kami jednom je rekao:
“Ne želim da budem genije. Dovoljno mi je teško da budem običan čovek”.

Dejan Savićević nikada nije imao sličan problem...

Uvek ćemo ga pamtiti kao jednog od najboljih i najvoljenijih igrača stare Jugoslavije, Crvene zvezde i Milana, dvostrukog klupskog šampiona Evrope, čoveka s gromovitom levicom i driblingom od koga su čuvarima pucale kičme. Sve to staje u jednu reč, onu kojom su mu se obraćali na San Siru – GENIJE.

Ako je i bilo onih koji nisu znali da Savićević nikada nije imao dlaku na jeziku – mada u to sumnjamo, jer je Dejo odavno legenda Jutjuba („prema tome...“) – evo im dokaza. Predsednik FS Crne Gore rado nas je ugostio u Podgorici i odgovorio na vaša pitanja.  

Da ne dužimo, reč ima Genije...

Postoji li u modernom fudbalu igrač koji te podseća na tebe po mašti i stilu igre? Ja bih rekao da od današnjih plejmejkera jedino Ozil može u istu rečenicu s Genijem, ali i on je još vrlo daleko... (Boban, mozzartsport.com)
“Dobro, Ozil je levonog kao i ja. Po vođenju lopte i karakteristikama može da se kaže da liči na mene. Dobar je igrač, u Realu se odlično snašao. Čak je i velikog Kaku, koji je istina imao dosta problema s kolenom i preponama, ostavio na klupi”.

Mlad sam i uglavnom sam vas gledao na snimcima, raniјe na kasetama, sad na Jutjubu, ali stvarno ste bili fenomenalan fudbaler. Šta mislite ko јe bio bolji: vi ili Miloš Šestić?  (Radomir Beca Popović, mozzartsport.com)
“Šele je isto bio čudo od igrača. Sad... ko je bolji... Mislim da je Šele bio kapiten Zvezde i posle Pižonovog odlaska jedno vreme glavni igrač kluba. I u Olimpijakosu je igrao dobro, a kada se vratio iz Grčke, s Vojvodinom je bio najbolji. Ne bih pravio poređenja”.

GOL BARSELONI ZA SVA VREMENA

Gospodine Savićeviću, kako ste se osećali onog trenutka kada ste postigli čuveni gol protiv Barselone u finalu Kupa šampiona Evrope? Da li ste ga doživeli kao i ostatak sveta – spektakularno? (Nemanja Lukić, Novi Sad, mejl)
“Kada sam šutnuo loptu, već sam se okrenuo i znao da ću postići gol. Imao sam u karijeri takva dva ili tri trenutka – šutneš, vidiš da ide i da nema šanse da golman odbrani. Slično mi se desilo protiv Žalgirisa u Beogradu i protiv Zemuna sa 30 metara. Bilo mi je mnogo drago zbog tog gola protiv Barselone, jer je ipak finale – finale. Lep gol, jeste spektakularan, ali takva je i sama utakmica. Finale Lige šampiona – bilo kakav gol u takvom meču je vrhunac karijere”.

Najdraži gol u karijeri? (Miloš Kličković, mejl)
“Osim pominjanog u finalu Lige šampiona, imam nekoliko posebno dragih u dresu Crvene zvezde. Recimo protiv Kelna, Bajerna i Drezdena – to su golovi kojih ću se sećati čitav život”.

Koju utakmicu u dresu Crvene zvezde ste najbolje odigrali? Po meni, to je ona protiv Kelna u Beogradu. (Vladimir Matović, mejl)
“Mislim da mi je najbolja bila protiv Mančester Junajteda u evropskom Superkupu, kada smo izgubili sa 1:0 u gostima. Sećam se da je u tom meču Rajan Gigs ušao u igru u drugom poluvremenu. Nije imao ni 18 godina. Baš sam to skoro video negde”.

Kakav je vaš komentar na to što je Rajan Gigs u 40. godini odigrao 1000. meč u Mančester Junajtedu i što je produžio ugovor? Šta čovek mora da ima u sebi da bi toliko trajao na terenu? (Petar, mozzartsport.com)
“Pre svega dobre fizičke predispozicije, da se ne povređuje često. Retki su primeri poput Gigsa. Iz moje generacije Barezi je igrao do 37. godine, Maldini do 40, imamo Zanetija u Interu. Igrao je i Nedved dugo. Možete na prstima jedne ruke da nabrojite igrače koji su igrali u vrhunskom klubu i na vrhunskom nivou toliko dugo. Jedno je sigurno – telo mora da bude snažno. Posle 34. godine je naporno. Važna je i psiha, ali ukoliko fizički lakše podnosiš napor, onda je i psihički lakše. Evo ja tokom poslednja tri meseca karijere nisam trenirao ujutro u Beču. Pretežno smo imali treninge po podne, ujutro nisam mogao da ustanem. E sad, ukoliko imaš jak organizam, podnećeš napor. Svi nabrojani su imali potrebnu fizičku izdržljivost”.

Mnogi smatraju da biste prevazišli Mišela Platinija da ste imali radne navike Nemca ili Holanđanina? Koliko ima istine u tim anegdotama u vezi sa vama i vašim odnosom prema treningu? (Ivica, Paraćin, mejl)
“To nema blage veze s mozgom, trenirao sam kao i svi ostali. Kad ti kao klincu zalepe etiketu, ostane ti do kraja karijere. Evo o čemu se radi... Meni je tu etiketu zalepio čovek koji je bio kondicioni trener Budućnosti. On je bio u Stručnom odboru FSJ svojevremeno. Taj organ i dalje postoji u Fudbalskom savezu Srbije? Ja to telo u FS Crne Gore više nemam. Stručni odbor, treneri, itd., a sve se lomi preko Izvršnog odbora, predsednika i generalnog sekretara. U svakom slučaju, kao klincu taj čovek mi je bio trener u Budućnosti, nemam pojima da li je on u meni video neradnika. U principu, on je tamo ispričao da ja ne volim da treniram. Zašto je on to rekao, zbog čega, ne znam. Pre mnogo godina čekam ja u Savezu avionsku kartu za Podgoricu. Sedim i čekam i meni čovek u Savezu, mislim da se zove Kovač, kaže: „Ti si taj što ne voli da trenira“. Ja u čudu! I saznam da je to rekao neki profesor. Mislim se u sebi „a profesor je l’, dobro...". Čim sam ojačao ovde, oterao sam ga iz kluba. I tako ti to ostane čitavu karijeru. Evo još jedne priče... Bilo je to u Sarajevu 1984, ja još klinac, igrač prvog tima Budućnosti. U pitnju je bio tromeč – omladinska, mlada i A reprezentacija. Miloš Milutinović je bio selektor. Mi smo igrali na Grbavici i trenirali u nekom mestu pored Sarajeva. Dođem da treniram s mladom reprezentacijom, a imam pravo da igram za omladinsku. Tokom jednog treninga vidim da nisam u kombinaciji za tim, a tu su neki rezervisti iz Zvezde, Partizana, ne znam ni ja ko, a ja u prvom timu Budućnosti standardan! I dođe Čabra (poznati trener Ivan Čabrinović, prim. ur.), ja sam bio mrzovoljan, stali smo u krug i on meni kaže: „Hajde, mali, nemoj to tako, ti ovo, ti ono“. Stvarno sam bio dobro zagrejan i kažem mu: „Pusti ti mene, imaš ove što će igrati, pa se drži njih i beži od mene“. I tako sam se sklanjao od njega, sve ukrug. To je ta priča koja me je pratila tokom čitave karijere, da bi meni Ljupko Petrović rekao kad je otišao iz Zvezde da je mislio da će sa mnom imati velike probleme, a da nije imao nijedan. Kad ti zalepe etiketu, džabe, možeš da treniraš koliko hoćeš. Igrao sam do 35. godine, dosta igrača iz moje generacije je završilo karijere pre mene”.

ŠESTA ZVEZDA SMO MOGLI BITI JA, ROBI ILI PANČEV

 

Dejo, Genije, kako se osećaš zbog toga što su te Lukić i kompanija ispalili za šestu Zvezdinu zvezdu, kako bi sebe uvalili u celu generaciju? (na ovu temu stiglo je mnogo pitanja) (Imenjak, mozzartsport.com)
“Pitanje je kompleksno. Do postavljanja Piksija za petu Zvezdinu zvezdu, morao si da ostaviš drugačiji trag, da budeš u Zvezdi barem deceniju. Svi su pre Piksija imali na stotine utakmica u Zvezdi, to su igrači koji su bili vrlo prepoznatljivi po tome što su učinili u klubu. Piksi je posle dve i po ili tri godine proglašen za petu zvezdu i onda se otvorila nada za sve nas iz generacije 1991. da možemo da postanemo šesta Zvezdina zvezda. U tom momentu nisam imao podršku ljudi iz kluba, jer oni koji su mene doveli više nisu bili u Zvezdi, pre svih pokojni Miša Slijepčević i Begović. Pokojni Miša mi je zaposlio brata da radi u robnoj kući pre nego što sam potpisao za Zvezdu. Oni su sklonjeni, došla je neka druga garnitura koja se malo pitala. U tom periodu su se najviše pitali Cvele i Džaja, a ja nisam bio u velikoj ljubavi s njima dvojicom. Verovato da sam se „lizao“ s njima, da sam imao odnos ko što su ga neki drugi imali, verovatno bih imao više šansi da postanem Zvezdina zvezda. Na moju sreću, ja sam se i posle Zvezde dokazao i napravio karijeru u Milanu. Postoji žal što neko od nas nije dobio tu čast. Što nisu proglasili trojicu ili četvoricu, prvenstveno Robija, Pančeva ili mene? Ne bi trebalo Darka zaboraviti, jer je dao 85 prvoligaških golova za tri sezone, bar mi se tako čini. Pančev je bio mašina za golove. Ja sam bio igrač kakav sam bio, Robi je proveo četiri godine u Zvezdi. Ipak, oni nisu hteli da nas proglase, kao nije moglo. Ali opet se vraćam na sledeće – da Piksi nije izabran, ma niko ne bi pominjao tu priču. Ne bi ni novinari oko toga pravili veliku frku. Piksijevo postavljanje za petu Zvezdinu zvezdu je probudilo kod nas nadu, pomerili su se kriterijumi i to je to. Po igračkim kvalitetima nas trojica-četvorica smo stvarno bili igrači. Za mene cela generacija ne može da bude šesta Zvezdina zvezda. Otišao sam na tu proslavu, jer kada je Lukić preuzeo klub, stalno se mislilo da imam nešto protiv onoga ko vodi Zvezdu. Nije bilo dosta igrača iz prvog tima 1991, možda šest ili sedam. Otišao sam da kažem da nemam ništa protiv toga što su oni to proglasili. Ja ću se uvek osećati kao Dejan Savićević koji je igrao u toj zlatnoj generaciji. Za mene je to zlatna generacija, ne šesta Zvezdina zvezda. Tako ja to gledam i to je jedna u nizu gluposti koje su se u poslednjem periodu desile u klubu”.

Da li je istinita legendarna izjava, ili je urbana legenda, da vam je Fabio Kapelo rekao kako, kada je kiša ili loše vreme, vi, Maldini i Barezi ne morate da trenirate? (Ivan, mozzartsport.com)
“Trenirali smo uvek po kiši. Kapelo nije voleo duge treninge samo kada je duvao vetar. Mrzeo je vetar i zbog toga je bio 100 odsto u pravu. Dovoljno je da igrač zastane samo na nekoliko minuta, a po vetru to može da bude prilično neprijatno, da dođe do svega. A kiša ili sneg? Trenirali smo stalno, svi, niko nije imao popusta kod Kapela”.

Kako si se osećao kad su Kuguarsi snimili pesmu „Dejo, majstore, pa ti si bog“? (Goran, Apatin, mozzartsport.com)
“Iskreno, bio sam iznenađen. Pesma je tada bila veliki hit, a meni je bilo malo nelagodno kada bih recimo ušao u kafić i čuo tu pesmu. Ali drago mi je što su je napravili. Ipak je i to znak da sam nekada nešto dobro radio”.

Dejo, svi mi koji smo odrastali na mitu zvanom FK Crvena zvezda znamo da si ti šesta Zvezdina zvezda ... Da li će nepravda biti ispravljena videćemo... Da li možeš da napraviš paralelu između titule šampiona Evrope 1991. sa Zvezdom i 1994. s Milanom? (Vlada '71, mozzartsport.com)
“Te dve titule imaju za mene dva značenja. Prva mi je draga jer je osvojena sa Zvezdom u državi u kojoj sam živeo. Taj klub osećam kao svoj, Srbiju ne osećam kao neku stranu državu. Milan je i pre i posle mene osvajao Ligu šampiona, tako da učiniti isto s klubom poput Zvezde ima veću draž. Naravno, pehar s Milanom mi je i te kako drag, jer sam tu utakmicu obeležio kao igrač. Dao sam lep gol, bio najbolji na terenu, proglašen igračem utakmice... Zato te dve titule imaju različita značenja. Iskren da budem, dok se nešto ne promeni, teško bilo koja ekipa sa Istoka može ponovo, kao Zvezda, da „poremeti“ ove sa Zapada. Dokle god bude ovaj sistem slobodne cirkulacije fudbalera i još mnogo toga. Ukoliko se vrati kao što je bilo nekad, onda bi možda Zvezda i neki klub mogao nešto da napravi. Ovako, teško... Tako da ću u toj zlatnoj generaciji biti uvek pominjan. Ipak je Kup šampiona nešto veliko”.

DA SU SVI OSTALI, ZVEZDA BI BILA PRVAK EVROPE I 1992. GODINE

Dejo, majstore, protiv koga ti je bilo najteže da igraš? Iskreno da mi kažeš – da li misliš da bi Zvezda koja je bila prvak Evrope mogla da dobije „tvoj“ Milan iz 1994? Da li smatraš da je Zvezda mogla barem još jednom da bude prvak Evrope da je ekipa iz 1991. ostala na okupu malo duže? (Stefan, mozzartsport.com)
“Moram da kažem da je Sakijev Milan, kada su bili na vrhuncu slave, bio mnogo, mnogo jak tim s trojicom Holanđanina. Dodajte i Barezija i bili su kao mašina. Toliko fizički superiorni u trčanju, skoku i svemu ostalom. S njima bi nam bilo teško. Ne bismo se predali, ali bi nam bilo teško. Da smo ostali na okupu, 1992. bismo osvojili Ligu šampiona. Ipak, otišlo je dosta standardnih igrača – Dika, Mare, Robert, Šaban, Bina, pa i u takvoj situaciji, da smo igrali kod kuće, mi bismo prošli dalje, nego smo morali da igramo u Bugarskoj. Bila je „meč lopta“ sa Sampdorijom i da smo taj meč dobili, otišli bismo direktno u finale. Hoću da kažem da je ostalo ovih pet igrača i godinu dana kasnije bismo sigurno osvojili Ligu šampiona, bez obzira na to gde smo igrali kao domaćini”.

Igrate li sada makar mali fudbal? (Đorđe, mozzartsport.com)
“Otkad sam imao udes – ne. Pokidani su mi ligamenti na kolenu i moram da ga operišem. Zbog toga izbegavam da igram mali fudbal”.

Da li jos uvek sedaš na motor posle one nesreće ? Pozdrav za Genija! (Uroš Bg, mozzartsport.com)
“Vozim po Budvi leti, stalno sam preko dana na motoru, na malom skuteru od 200 kubika. Vozim...”

Da li bi Mirko Vučinić bolje prošao da je zaigrao za Milan? (Bojan Radosavljević, mozzartsport.com)
“ Pa Mirko Vučinić je u Juventusu dokazao da je pravi igrač! Već prve sezone po njegovom dolasku uzeli su titulu. Mislim da bi on pokazao kvalitet gde god da je otišao, on je veliki igrač. Sigurno da bi meni bilo draže da je otišao u Milano, kao nekadašnjem igraču Milana i kao Crnogorcu. Sigurno bi mi bilo milije, ali nije pogrešio što je odabrao Juventus. Veliki je to klub”.

Čuo sam da ste, još u vreme dok ste bili u Zvezdi, prilikom leta iznad Igmana uzviknuli: „Đe je ovaj zapeo kroz ove oblake?“ Da li je to tačno? Da li uopšte imate strah od aviona i kako ga prevazilazite? (Boža, Mirijevo, mejl)
“Iskren da budem, u tom periodu sam se više plašio aviona nego sad. Verovatno zbog toga što sam više putovao avionom. Imao sam periodične strahove, po četiri do pet meseci. Kako trzne avion, meni se oznoje dlanovi. To je bilo jače od mene. Sada manje letim, pa se verovatno i zbog toga manje plašim”.

Da li je istinita anegdota iz Milana da si tada, kad pogrešiš pri pasu, govorio: „A đe je taj Masaro…“? (Deda, mozzartsport.com)
“Ma ne... To su oni legendarni komentari Milorada Đurkovića, nije to moje, a-ha-ha...”

Šta mislite o Milojku Pantiću? (Milan Bošković, Podgorica, mejl)
“Da je veliki zvezdaš i dobar komentator. Imam pozitivno mišljenje o Pantiću, iako mislim da je on malo ljut na mene”.

KAKO SAM KAPELA OTERAO U P.M. JER MI NIJE DAO DA IGRAM

Da li je tačno da vas je Kapelo na jednoj od prvih utakmica u Milanu, možda čak i na prvoj, ostavio na klupi i pokušao da vam objasni zbog čega je to uradio? Onda ste vi, navodno, rekli Zvonimiru Bobanu: „Prevedi mu da se ja ne skidam ako sam na klupi“, a da je Boban na to rekao: „Gde to da mu kažem, oteraće nas obojicu“? (Deki, Beograd, mozzartsport.com)
“Nije tako bilo, pogrešno je prezentirano. Evo o čemu se radi... Postoje dve situacije. Jedna je bila posle mog intervjua u novinama kada sam ispljuvao Kapela. Rekao sam da mi ne daje da igram, ne daje mi ovo, ne daje mi ono... I izašle ekipe na teren, igra se „ševa pet na dva“ po ćoškovima. Ja se istežem, priđe mi Boban i kaže mi da me zove Kapelo da pričamo, hoće nešto da me pita. Boban je tu prevodilac, ali ja sam razumeo pitanje: „Da li je istina ono napisano u novinama“? Odgovaram: „Si“. Pita Kapelo kako sam to mogao da izjavim? Rekao sam mu: „Eto, mogao sam“. Počeo je nešto da mi objašnjava kako ja to ne mogu tako, ovako... Nisam hteo da ga slušam. Rekoh Zvonetu: „Kaži mu da se nosi u p.... materinu i da neću da pričam s njim“. Zvone odgovara: „Pa kako to da mu kažem!?“ Rekao sam „ko ga j...“, okrenuo se i otišao usred razgovora. Eto, tako je to bilo. Šta bre imam tu da pričam!?

Nekoliko meseci od te situacije hteo je da me vodi da budem na klupi za rezerve u Briselu protiv Anderlehta. Kapelo uvek dan pred utakmicu izvede formacije, 11 na 11, shvatiš ko igra, a ko ne igra. Bilo je šest stranaca, vidim ja dva tamo, četiri ovamo i shvatim da nisam u kombinaciji. Međutim, Kapelo mi kaže da i mene vodi na put, a ja mu odgovorim da idem na put samo ako budem igrao. Počela je prepirka. Hteo je da mi objasni kako sam profesionalac koji mora sve da prihvati, pa sam mu objasnio da ja jesam profesionalac, ali profesionalac koji hoće da igra. „Ne može to tako, ti moraš da ideš“ – već je besneo Kapelo. Opet sam mu ponovio da neću da idem na put ukoliko ne budem igrao! Rekao mi je da sam slobodan i da napustim trening, ali sam i to odbio i ostao da malo istrčim. Vratim se u svlačionicu, istuširam se, a u tom momentu je došao tim-menadžer Ramaćoni i rekao mi: „Evo, hoće Galijani (Adrijano Galijani, čuveni operativac Milana, prim. ur.) da priča s tobom.“ Ja se taman istuširao... Kaže Galijani: „Daj, Dejane, nemoj da praviš frku, molim te, obećaj mi da ćeš ići na put.“ Rekao sam mu da hoću da se istuširam, da sam još sam vruć i da ako obećam da ću ići, onda ću ići, ali da to ne mogu odmah da obećam i da ću ih pozvati kada da se istuširam. Završio sam razgovor, ugasio mobilni, seo u automobil i otišao kući. Nisam ni otputovao! E to je istina, a ne da mi je on objašnjavao zbog čega ne igram. Glavni razlog zbog čega nisam hteo na klupu za rezerve je taj što su tada mogla da igraju tri stranca, a tri na tribinu. Ti mene da staviš da budem rezerva jednom u dva meseca i da me vodiš!? Pa nisam ja došao bez ičega. Ja sam mu i tada rekao: „Alo, ja sam ovde došao sa osvojenom Ligom šampiona, kao reprezentativac, nisam ja mlad igrač, niti si me doveo sa 18-19 godina!“ Imao sam tada 25 godina i sve sam bio osvojio! Ja da sedim na klupi!? Verovatno da sam mogao svake nedelje da idem na klupu, išao bih, ponekad bi me stavio, ponekad ne. Ali ti posle mesec dana hoćeš da odmoriš nekog od ovih, pa da me staviš na klupu za rezerve? Ne može! Nisam ja od juče. Iz tih razloga nisam hteo da sedim na klupi za rezervne igrače.

Da li ste u kontaktu s Berluskonijem? Vaše mišljenje o Kapelu? Smatrate li sebe legendom Kalča i da li ste na internetu gledali klipove s majstorijama iz svoje karijere? (Milan, Beograd, mozzartsport.com)
“Uf, koliko pitanja, polako... O Berluskoniju mislim sve pozitivno. To je čovek koji se svega dotakao i napravio dosta. Znači, čovek koji je od Milana kao grada napravio čudo. Posle je prešao na televiziju, pa na politiku... Gledajući ga u ovoj poslednjoj kampanji, on je čovek s neverovatnom energijom, jer sa 77 godina ima toliko snage i volje. Kampanju je radio samo preko televizije i u halama, nije odlazio na trgove, a ja imam sve italijanske kanale. Dovedu mu u studio neke mlade momke koji mu stvarno postavljaju teška pitanja, a on iz tih situacija dobro izlazi. Fenomenalno! Strašan je govornik. Pored svih ovih afera koje je imao, on opstaje, jedno „čudovište“ od čoveka.

Imam nekoliko anegdota iz druženja s Berluskonijem… Bila je poslednja godina Kapela u Milanu, na Sardiniji smo igrali protiv Kaljarija. Noćna utakmica, a mi smo imali jutarnji trening i eto ga dolazi Berluskoni. Ostalo je još jedno šest-sedam kola do kraja, bila je trka, ne mogu sad da se setim između koga, možda između nas i Fjorentine. Slagaću, sećam se da je tamo igrao Bađo. I šta se dešava? Održao je govor malo na terenu, a onda je mene zagrlio i mi smo počeli da se šetamo okolo. Ostali su igrali ševu po centru, dok mi ne završimo razgovor. Pita me je kako je ekipa, kako ovo, kako ono, kako ćemo igrati... Rekao sam mu verovatno ovako, ali mnogo defanzivno. Kažem mu za Kapela da je težak čovek. Nije se tada znalo da će Kapelo otići, što mi je postalo jasno posle Berluskonijevog odgovora: „Dejo, u školi poslednjih 10 dana, kad profesori već zaključe ocene, ko sluša profesora? Niko. Pusti, igraj ti svoju igru“. Shvatate? Bilo mi je jasno da Kapelo ide. Često bismo se šetali kad dođe u Milanelo. Nismo više u nekom kontaktu. Vidimo se ponekad u Milanu na utakmicama, sav je zaluđen politikom, tim nekim stvarima. Ima mnogo problema. Sa Kapelom sam imao ozbiljne situacije i konfllikte na početku karijere u Milanu. Ogromne svađe su bile, na kraju smo izgladili te probleme i ostali prijatelji. Sada smo u odličnim odnosima. Što se tiče interneta, pa odgledao sam dosta tih stvari. A legenda Kalča? Doživljavam sebe kao dobrog igrača. Možda legenda što se tiče prostora bivše Jugoslavije i nekog perioda od Drugog svetskog rata naovamo. Sigurno da sam u vrhu. Što se tiče Evrope, sigurno da mi te dve titule daju za pravo da se osećam kao da sam napravio nešto veliko”.

DŽAJA ME OTERAO IZ ZVEZDE PREKO ONOGA KOJEM JE ARKAN SASTAVLJAO TIM

Legendo, kada si se vratio u Zvezdu pred bombardovanje 1999, koje si još ponude imao i koliko novca više si mogao da uzmeš? FORZA MILAN!!! Zbog tebe navijam za Rosonere! (Stefan, mozzartsport.com)
“Imao sam u to vreme problem s kolenom. Vukao sam povredu i pauzirao šest meseci pre povratka u Zvezdu. Pametno je bilo što sam napravio pauzu, jer posle toga nikada nisam imao problem s kolenom. Dakle, vratio sam se u Zvezdu i mislio da igram još šest meseci. Hteo sam da ostanem godinu dana više, da završim karijeru u Zvezdi. Onda su se neke struje umešale... Kako da kažem – da je Džaja bio za to, ostao bih verovatno. Prvi put sada kažem da sam hteo da ostanem u Zvezdi, ali sam video da nisam poželjan. Iskreno da vam kažem jednu stvar, ako Miloljub Ostojić izjavi na konferenciji za medije da sam isti kao svi ostali, mislim da je to jasan znak. Mislim, ko je taj Ostojić!? Čovek kojem je Arkan sastavljao tim, a nije do tada imao posla, može da izjavi da je Savićević za njega isti kao svi ostali? Može to i lepše da se kaže, da je Savićević legenda kluba, da će biti tu, ali da kaže da je isti kao svi ostali!? To ti je odmah znak da bi trebalo da ideš. Da nije dobio instrukcije u tom pravcu, verovatno to ne bi smeo da kaže. Verovatno je razgovarao s Džajom koji ga je poslao na konferenciju i verovatno su mislili „a šta ćemo sa Savićevićem“? Kad već ulazimo u to, da objasnim do kraja zbog čega mislim da nisam ostao i šta je bio glavni problem. Moja poslednja utakmica u Zvezdi je bila protiv Partizana. Trener je bio Vojin Lazarević, kojeg sam voleo, moj Crnogorac. Dobar i pošten čovek, dobar lik i sve ostalo. Šta se desilo? On je voleo da se igra sve „čovek na čoveka“, takav je trener bio. Ja ga molim pred utakmicu da nešto promeni jer igramo s Partizanom, a on stvarno stavi dva štopera, a Džaja je padao u nesvest kada se igra sa četvoricom pozadi.

Džaja je voleo da ima libera jedno 10 metara iza, a ja sam šest godina u Italiji igrao u formaciji sa četvoricom pozadi. I ja molim Lazarevića tri-četiri dana pred meč  da ne stavlja flastere. Mi stvarno krenemo žestoko, u prvih 20 minuta povedemo sa 2:0. Ipak, isključe Drulića, a mi ostanemo da igramo sa pet pozadi. Na poluvremenu svi su bili za to da igramo u liniji, međutim, ništa se ne promeni. Partizan nas stegne i bude 2:2. Ja kažem Bunjevčeviću: „Bunjo, daj bre da stanemo sa četiri u liniju, zaj..i ovo.“ Krenemo da igramo 4-4-1, Partizan nam nije šansu napravio! Čak smo imali kontru za gol. Tu su verovatno videli da sam na terenu s Bunjevčevićem i s Bjegovićem promenio taktiku. Mislim da je moj mogući uticaj u ekipi bio jedan od glavnih razloga zbog čega su me „ispratili“. Nije mogao ovaj da kaže za mene da sam isti kao svi ostali. I da ne bismo došli u situaciju da mu na treningu šutnem nogu u dupe i da odem na ružan način, otišao sam gospodski. Prema tome... Kad sam se vratio, nisam tražio ni kapitensku traku, ni desetku. Nisam više bio klinac, te stvari mi nisu značile. Hteo sam još godinu dana da ostanem, ali mislim da je jedan od glavnih razloga odlaska bila situacija iz utakmice protiv Partizana. Sa Žotom Antonijevićem sam bio mnogo dobar, više nije živ, žao mi ga je, mlad je umro. Pošto je on bio Džajin čovek, stalno smo ga zezali. Bio mi je drag, imali smo sjajan odnos i govorio sam mu: „Žota, idi kod Džaje, traži mu da vodiš Zvezdu godinu dana. Uzećemo jedan trofej ovde, nećeš večito biti pomoćni trener, izađi jednom na barikadu.“ Bilo je već rečeno da će otići Vojin Lazarević. A Žota meni odgovara: „Crnogorac, lud si, lud si, lud si…“ I kad je došao Ostojić, njega su oterali. Dođem prvi put u Beograd, pitam Žotu o čemu se radi, zašto su ga „ispratili“ i vratili kod omladinaca. A on ono njegovo – nema veze, ovo, ono...

Kada će klubovi iz ostatka bivše Jugoslavije ponovo biti u prilici da prave transfere kakve danas može da napravi samo Zdravko Mamić? (Ivica, mozzartsport.com)
“Čoveku svaka čast na transferima, kapa dole”.

Da li si osvajao mnogo turnira u malom fudbalu i da li je vladika Grigorije nezgodan kada mu je lopta u nogama? Voliš li viceve o Crnogorcima i koji ti je lapsus ostao u sećanju? Kakav odnos imaš prema veri i koji je tvoj stav prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi? Da li si u karijeri imao neprijatnosti od novinara i ukoliko je bilo neprimerenih pitanja? (Branko Trubarac, mejl)
“Igrao sam protiv Grigorija pre jedno desetak godina. Dobro igra mali fudbal, zna lopte. O lapsusima? Nije baš da je lapsus, ali kada sam 1994. osvojio Ligu šampiona, otišao sam mesec dana na turneju s rezervnim timom Milana. S obzirom na to da zbog embarga nisam imao reprezentaciju, bio sam jedini stranac u ekipi, ostali su bili Italijani. Vratim se potom u Beograd na nekoliko dana dok ne odem u Crnu Goru na odmor, a u međuvremenu je počelo Svetsko prvenstvo u SAD-u. Ne sećam se ko me je zvao u emisiju da komentarišemo utakmicu Italije, Đurković ili Pantić... I onda bih malo-pomalo upotrebio neku italijansku reč – si, pero, bomber – i kako koju izgovorim, tako se ugrizem za jezik. Misliće ljudi da sa započeo neku novu modu sa italijanskim jezikom. Rekao sam mu posle utakmice: „Đe me dovede…“ Tek posle desetak dana sam se vratio u normalu. Vicevi o Crnogorcima mi ne smetaju. Ima ih o Bosancima i Srbima, to je sve normalno. Mislim da je Lombardo bio najbrži igrač. Nisam vernik, nisam kršten, nema stav o tome. O Crnogorskoj crkvi je suviše kompleksna priča, na kraju je sve to politika. Crkva može da se posmatra kao neka vrsta države. Ja to površno pratim, nisam protiv onih koji veruju u Boga, neka idu u crkvu, njihov izbor. Što se tiče novinara, najviše mrzim laž, kada mi nešto izmisle. Iza svake svoje izgovorne reči stojim”.

MNOGO POŠTUJEM OVO ŠTO VUČIĆ RADI, DOSTA JE LOPOVLUKA

Čovek koji se pominje često u kontekstu Crvene zvezde je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Šta mislite o tome što radi u Srbiji? (Političar, Beograd, mozzartsport.com)

“Šta da kažem? Mislim da on sam teško to može da očisti. U to što je krenuo, 100 odsto je u pravu. Srbija je osiromašila, pojavilo se petnaestak do tridesetak tajkuna koji ne znaju šta će od para. Ugasi jednu firmu, drugu otvori, pa uništi, pa proda, pa otvori... Ljudi su izgubili radna mesta, dovedeni su na ivicu egzistencije, a pojedinci imaju avione, šlepere, kamione... Tako da će Vučiću biti teško. Ukoliko ne bude imao podršku ostalih, on sam, kao Robin Hud, teško može da uradi neke velike stvari. Ali, ja podržavam to što radi. Mislim da je vreme da neko stane na put tim lošim privatizacijama i lopovluku. Kako drugačije da ih nazovete? Evo šta je jedan moj prijatelj nedavno rekao: sva preduzeća osiromašiše, a direktori nikad bogatiji. Prema tome, to je problem koji je zahvatio Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, vidite i Sloveniju. Pogledajte Slovence, svaka im čast. Ne dele se na Srbe, Crnogorce, Slovence, Šiptare, nego svi na ulice! A tamo je neko radikal, demokrata, ovde je Srbin, Crnogorac... Stalno podele, a u Sloveniji svi zajedno. Vučić ima težak zadatak, a da li će stići da sve pozatvara? Ne verujem, ali pozatvaraće ih dosta. Svaka mu čast na hrabrosti. Ušao je u jedan brlog u koji nije morao da ulazi, zbog toga veliko poštovanje za njega”.

Je l’ Fahrudin Omerović ikada pronašao uši posle tvog slobodnjaka na JNA? (Deksa, mozzartsport.com)
“Dobro, to je bilo blizu... Ne pamtim da sam loptu jače šutnuo nego tada. Ni ja je nisam video kada je ušla u gol. Mada, bilo je i malo vetra, čini mi se. Ne mogu da se setim”.

Mnogi kažu da je Dejo Savićević bolji čovek nego što je bio igrač i da je mnogim nepoznatim ljudima pomogao? (Podgorica, mozzartsport.com)
“Nećemo o tome”.

Dejo, je l’ se čuješ s Masarom? (Peki, mozzartsport.com)
“Ne čujem se nešto često. Kada odem u Milano, svratim do kluba, on je u marketingu. Vidim ga na stadionu, dođe da gleda utakmice. Nisam u nekom bliskom odnosu sa Masarom. Družili smo se u Beogradu, bio je tamo prilikom promocije Milanove škole fudbala”.

Šta misliš o naviјačima Zvezde iz Crne Gore koјi naviјaјu za Srbiјu kada igra protiv Crne Gore ? (Srbin Podgorica, mozzartsport.com)
“Crna Gora je po tom pitanju prepolovljena. Na referendumu je bilo 44 odsto ljudi koji su bili za zajedničku državu. Verovatno većina tih ljudi voli Srbiju, to je njihovo opredeljenje i pravo da navijaju onako kako se osećaju. Ne mogu ja da navijam za Partizan, igrao sam u Zvezdi i volim Zvezdu. Tako da svako ima pravo na svoje opredeljenje i svoje mišljenje, da se oseća onako kako se oseća”.

Da li ste oprostili Ivici Osimu? (Boban, mozzartsport.com )
“Jesam. Sa Ivicom Osimom imam odličan odnos. Nedavno smo se videli u Splitu na trenerskom kongresu, proveli smo skoro dva dana zajedno. Skoro je dolazio ovde”.

ČOVIĆU JE BOLJE DA ĆUTI, VIDEO BIH NJEGA DA MORA DA POZAJMLJUJE NOVAC

Kakvo je vaše mišljenje o izjavi Nebojše Čovića da ne priznaje izgovor igrača koji ne žele da igraju zbog toga što im dugo nisu isplaćene plate? (Ognjen, mozzartsport.com)
“Pa, verovatno Čović, da je u poziciji igrača, ne bi takve stvari izjavljivao. Mislim da nije u redu takva izjava. Momci nisu pola godine primili platu. Kada sam davno pregovarao sa Partizanom, došli su s nekom ponudom tipa daćemo ti 20, pa 20, pa 20... Rekao sam im: „Ljudi, ja sam se načekao rata u Budućnosti, zaje.ite me“. Hoću da kažem da kada obećaš nešto igračima i ne ispuniš ono što si obećao, ne možeš ni da očekuješ od njih mnogo. Mislim da ta Čovićeva izjava nije na mestu, ne može tako nešto da izjavi. Verovatno on nije u takvoj situaciji u kakvoj su igrači, da po šest meseci nisu primili platu. Igrači dobro zarađuju, ali se u tom periodu potroše te pare. Računaš zaradio sam, daće mi. Ne znam ko je izjavio od njih da više nemaju gde ni da pozajme novac. To je pravi odgovor Čoviću!”

Dejo, kako gledaš na trenutnu situaciju u Zvezdi? Kako se iz nje izvući? (Filip Janković, mejl)
“Zvezda teško može da se izvuče iz krize dok se ne pojavi veliki sponzor da sve to poravna. Biće stalno u problemu, veliki novac se duguje. Dok neko ne reši dugove, mučiće se Zvezda stalno, neće moći da napravi uspeh. Biće u moranju da prodaje igrače. Eto, ako neko dođe i ponudi za Vukana Savićevića milion i po, oni će morati da ga prodaju. A ti očekuješ da se ganjaš s Partizanom koji je u pozitivnoj nuli ili milion u minusu, nije bitno, ali čeka neki novac, verovatno rate od prodaje ili nešto drugo... Kako ćeš se trkati s njim!?”

Priča se da čim dođe loše vreme, sedate u avion i odlazite u toplije krajeve gde je najveća egzotika. Šta biste preporučili? (Gavrilo, Kragujevac, mozzartsport.com)
“Bio sam na četiri do pet takvih destinacija. Kuba nekoliko puta, Varadero i Havana, lepo je tamo otići dokle su ova dvojica još živi. Dominikana, Punta Kana, tamo je baš lepo. Brazil sam posetio više puta, dok sam na Tajlandu proveo 21 dan. Evo u Podgorici je u februaru prvih 20 dana bilo kišnih. Zar nije lepše da, kada već imam mogućnosti i kada sam tako organizovao život, odem negde gde je sunce? To je to”.

Da li je tačno da iz legendarne generacije Zvezde vi i Pančev najbolje pevate? (Branko Trubarac, mejl)
“Pančev dobro peva, ali ja ne. Nemam dobar glas”.

Kakvo je vaše mišljenje o tome da je Partizan bez dugova već treću godinu zaredom, barem zvanično, a u Crvenoj zvezdi očajno drugačija situacija? (Ivan, Crveni krst, mejl)
“Partizan je imao sreću da je imao Mirka Marjanovića u godinama kada je Zvezda počela da ulazi u minuse. On je bio predsednik Vlade kod Slobe i šta ja znam već šta i kako. Zvezda je ulazila u kredite, Marjanović je crno-bele držao na nuli. Partizan je i dobro radio, prodao je dosta igrača, a u ovom periodu do sada je dosta dobro radio s omladinskim timom i Teleoptikom. Očigledno je bolje od Zvezde radio s mlađim kategorijama, izbacio u prvi tim mnogo igrača i kasnije ih prodavao, napravio milionske transfere momaka koji ga praktično nisu ništa koštali. To je jedan od glavnih razloga. Partizan se održao na nuli, potom dva puta bio u Ligi šampiona, često je član Lige Evrope, tako da je u velikoj prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu”.

Možeš li da mi objasniš šta se desilo na čuvenoj večeri na pripremama Zvezde u Budvi prošle godine  kada je Lukić izašao kao uvređena mlada? (Ljuba Čikago, mejl)
“Prvo, oko te večere se digla velika prašina. Lukić sa večere nije otišao ranije iznenada, već je to naglasio. Čekao je neke prijatelje u hotelu, da li rodbinu ili kumove... Rekao je da će biti tu do pola 11 ili 11, da mora da ide kada ga budu pozvali. Na toj večeri je samo bilo različitih mišeljenja, nije bilo uvreda ili bilo čega sličnog. On je imao svoje stavove, ja sam imao svoje koji se nisu poklapali. Prema tome, diskutovali smo oko nekih stvari. Niti je on uvređen, niti sa moje strane postoji bilo šta. To o čemu smo pričali trebalo bi da ostane među nama i to je to”.

JOVETIĆA SAM NUDIO ZVEZDI, A VIDIĆA I IVANOVIĆA MILANU

Pozdrav legendo! Objasni kako si Milanu preporučivao Vidića i zašto ga nisu uzeli Brajda i Galijani? Zašto Dzajić i Lukić nisu hteli da te poslušaju kada si im preporučivao Jovetića i Stefana Savića za Zvezdu? (Mitar, mozzartsport.com )
“Preporučivao sam preko Piksija Džaji da uzme Jovetića. Nisam imao neki kontakt s Džajom, Piksi je tada bio dobar s njim. Milanu sam nudio Ivanovića, Vidića i Jovetića. U tom momentu oni su imali Nestu, ovoga, onoga, bilo im je skupo da uđu u nešto... Sakiju sam, dok je još bio skaut Milana, preporučio da pogleda Vidića koji je tada igrao u Zvezdi. Što se tiče Savića, nisam ga nudio Zvezdi”.

Šta mislite o karijeri Dejana Stankovića? (Dušan, Novi Beograd, mejl)
“Napravio je veliku karijeru, nije lako dugo trajati u Italiji. Imao je sreću da tamo ode mlad, sa nepunih 19 godina. U odnosu na mene otišao je sedam godina ranije. Malo se mučio na početku, ali je imao četiri do pet vrhunskih sezona sa Interom. Osvojili su sve što se može osvojiti, tako da je ostavio ozbiljan trag u evropskom fudbalu”.

Da li si za ili protiv regionalne lige u fudbalu?  (Ljubiša, Krnjača, mejl)
“Pre svega, mislim da se do raspada bivše Jugoslavije mnogo bolje živelo. Samim tim se ulagalo daleko više novca u mnoge sportove. Kada se sve raspalo, pao je kvalitet fudbala. Od kada imamo slobodan protok igrača, top pet liga je „očerupalo“ sve što valja iz siromašnih država, pa su fudbalski na nižem nivou i zemlje poput Austrije, Švajcarske, Belgije... Dok se nešto globalno ne promeni u tom smislu, ne vidim mogućnost i za najmanji boljitak. Bezbednost je najveći problem, potom i termini. Pa šta ćemo sa domaćim ligama? Možda je bolji neki turnir umesto regionalne lige za početak. Vratimo se na pitanje bezbednosti – šta ako Zvezda ode u Sarajevo, a ovi sa Pala svi siđu dole? Takođe, da li ta liga može da ima svrhu u UEFA? Ima previše problema, a ljudi olako potežu tu temu. Mislite da Škoti ili Velšani nisu tražili da igraju zajedničku ligu s Englezima? Da zemlje Beneluksa nisu tražile da se spoje Belgija, Luksemburg i Holandija? Ipak, UEFA im to nije dozvoljavala”.

Da li je u prošlosti bilo pokušaja pojedinih članova Zvezde uprave (ne mislim na Lukićevu eru) da se organizuje sastanak s vama bilo kojim povodom u smislu funkcionisanja kluba? Šta mislite o pojedicima koji su navodno vodili klub? (Goran, mozzartsport.com)
“Loše su se stvari događale, mnogo je onih koji su čudesnim potezima „pomagali“ Zvezdi. Bilo je tu raznoraznih članova Upravnog odbora za koje nisam ni znao ni ko su, ni šta su. U Budvi su pokušavali da me spoje s nekim novokomponovanim biznismenima i novim članovima Uprave, a nisam ni znao ko su, pa kad sam čuo, samo sam odmahnuo rukom. To vam je dovoljan odgovor na moje pitanje”.

MALDINI I BAREZI SU NAJBOLJI DEFANZIVCI SVIH VREMENA

Šta misliš o Paolu Maldiniju? (Quaresma86, mozzartsport.com)
“Sve najbolje, to je igrač koji je postigao sve u fudbalu. Jedan je od retkih primera vrhunskog fudbalera čiji je otac takođe bio vrhunski fudbaler. Ćezare Maldini je s Milanom podigao prvi pehar Kupa evropskih šampiona, ali ga je Paolo prevazišao. On i Barezi su sigurno dvojica najboljih odbrambenih igrača svih vremena”.

Dejo, u kakvim si odnosima s velikim majstorom fudbala Zvonimirom Bobanom? Da li znaš zašto se povukao iz javnosti i možeš li nešto više da ispričaš o odnosu s njim, jer me lično taj čovek veoma intrigira, a tako retko se oglašava? I mislim da je nepravedno, zbog onoga na Maksimiru, satanizovan u srpskoj javnosti. (Petar Sidnej, mozzartsport.com)

“Dobar sam s Bobanom, čujemo se s vremena na vreme. Nismo u čestom kontaktu, ali se čujemo. Ne znam da se povukao iz tog javnog života, znam da radi na Skaj televiziji, gledam ga svake nedelje. Pa dobro, ja sam ga jedini branio posle onoga na Maksimiru, jedini sam ja rekao da bi to svako uradio. Jedini sam ja rekao da, kao što je Boban postupio u Zagrebu, to bih i ja uradio u Podgorici ili Pančev u Skoplju. Zbog nisam toga imao baš dobar tretman u javnosti i medijma. Boban i ja smo bili dobri iz još one, kako da kažem, „sportske čete“ (nekadašnja reprezentacija Vojske Jugoslavije, prim. ur.). Tako da smo prijatelji od davnih dana”.

Dejo, šta misliš o Saletu Jankoviću? Sve najbolje sa Crnom Gorom. (Atanas, mozzartsport.com)
“U jednom teškom trenutku je došao u Zvezdu. Teško je motivisati igrače koji ne primaju platu, jer i ti igrači moraju od nečega da žive. Ukoliko igrači ne budu isplaćivani, barem nešto periodično, teško da se od njih može očekivati veći rezultat”.

Da li u možemo da u skoroj budućnosti očekujemo povratak još jedne legende u Crvenu zvezdu? (Dražen Bojagić, mejl)
“Ne. Nemam te ambicije. Zvezdi želim sve najbolje, ali ne. Možda u neka druga i bolja vremena”.

Da li je tačno da vam je jedan od miljenika dok ste bili u Crvenoj zvezdi bio tada omladinac Ivan Adžić i da je zbog toga malo ko u Zvezdi smeo nešto da mu kaže ili da mu uradi? Da li vam je žao što nije napravio bolju karijeru? (Čutura, Kragujevac, mejl)
“Bio je veliki talenat. Da je bilo drugačije, ne bi sa 17 godina iz omladinaca došao do prvog tima. Meni je Ivan bio simpatičan, imao je vanserijsku brzinu i odličan centaršut. Kasnije sam shvatio da nije imao jak šut. Stavimo mu loptu na šesnaest, kažemo mu stisni nogu i šutni. Nije imao čvrsto stopalo kao Pančev, ja, Prosinečki, Miha, Juga, Piksi... Mi smo stvarno pucali kao iz topa. Adžić je imao strašan centaršut. Kada ga izbaciš po krilu, mogao je da te nađe „na trepavicu“. Šteta, imao je taj peh, udes... U principu nije se razvio u igrača kakvog smo očekivali. Mislili smo da će biti naš naslednik. Da mi je bio miljenik – jeste”.

Dejo, čuo sam da Europol sprema optužnicu protiv tebe zbog nanošenja teških telesnih povreda velikom broju ljudi u mnogim evropskim zemljama? Naime, prijavilo te je preko 100 ljudi kao krivca za njihove probleme s kičmom, reumom… (Pravnik, mozzartsport.com)
“A-ha, ha, ha, ha… Pa dobro, šta da kažem… Lepo pitanje, šaljivo”.

Šta misliš od malom Vukanu Savićeviću iz Zvezde? (Šumadinac, mozzartsport.com)
“Drago mi je što se Vukan razvija kako se razvija, u dobrom pravcu.  Slučajno sam bio u jednom kafiću i gledao preokret Zvezde protiv Javora. Video sam Vukanov gol, prošao je na dupli pas. Drago mi je zbog njega. Mi iz FS Crne Gore smo ga zvali, videli smo da je talenat, nije tu ništa bilo sporno. Sporan je crnogorski zakon i zakon oko izdavanja pasoša. Tu smo kiksnuli. Počeo je da igra za reprezentaciju Srbije, odigrao je i utakmicu protiv nas. I tako, ko zna, videćemo... Drago mi je da ponovo jedan Savićević igra dobro”.

Dakle, Genije bez preskakanja odgovorio na sva vaša pitanja. Napomenućemo da je ovom samo prvi deo intrevjua i da uskoro možete očekivati i drugi, gde je ostatak vaših pitanja koja ste poslali…

Pišu: Milan Vuković i Bojan Đurić