Jedne noći u novembru ili kako je Điđi postao prvi golman: Mali, šta bi ti rekao...? Šefe, koji ti je vrag? (VIDEO)

Veličanstveno dostugnuće veličanstvenog golmana. Za aplauz na otvorenoj sceni. Dobiće ga garant, u petak od 20.45 Đanluiđi Bufon, neposredno pred početak meča sa Albanijom, u kvalifikacijama za Mundijal.

Na „Renco Barberi“, tamo gde južnjaci znaju da naprave sjajnu atmosferu i odaju počast velikanima, red je da se poklone još jednom. Ovoga puta neće biti važne klupske boje. Računaće se samo da je aktuelni golman Juventusa upisao 1.000 utakmicu u karijeri.

Slovima: h-i-lj-a-d-i-t-u!

Da se pamti i prepričava. Baš kao što se u osvit vanrednog jubileja prisetio Nevio Skala kako je Điđi postao golman za istu tu veliku scenu na kojoj traje duže od dve decenije. U to vreme bio je u Parmi. Moćnoj Parmi. Na njenoj klupi pomenuti Skala. Među stativama Luka Buči. I onda tri dana pred derbi sa šampionskim sastavom Milana u jesen 1995. Buči se povredio na treningu.

Koga poslati na teren da ga zameni? Alesandra Nistu ili Đanluiđija Bufona, u tom trenutku tinejdžera od 17 leta.
„Ostao sam samo s dvojicom golmana. Počev od četvrtka, moj trener golmana Enco di Palma i ja ništa nismo menjali u metodi treninga, samo smo posebnim očima motrili na Điđija. Zapazili smo da niko nije mogao da ga savlada. Niko! Zato sam u subotu, posle završnog treninga pred sudar sa Milanom, prišao Encu i pitao ga: 'Vide li ti isto što i ja?' Samo je uzvratio: 'Ne moraš ništa da mi kažeš'. Odlučio sam da Điđi brani“, vratio je film na novembar 1995. godine Nevio Skala.

U to vreme imao je 48 godina. Bio u punoj trenerskoj snazi. Spreman da rizikuje.
„Veče pred utakmicu saopštio sam Bufonu vesti. Prišao mu i rekao: 'Điđi, kako bi ti reagovao ako bih ti rekao da braniš sutra?' Pogledao me: 'Šefe, u čemu je problem'. Tim gestom pokazao je da razmišlja kao mator. Znao sam da je Điđi fenomen, ali imao je samo 17 godina i postojala je opasnost da me navijači, klub i kompletna javnost rastrgnu ako se ne pokaže protiv Milana“.

Sutradan, 19. novembra 1995. stadion „Enio Tardini“ bio je krcat. U goste Parmi stigao je Milan. Fabio Kapelo na klupi, a fudbaleri da se „smrzneš: Maldini, Barezi, Kostakurta, Boban, Vea, Roberto Bađo... Doduše, imala je Parma ekipu da se porve sa prvakom. Uostalom, prethodnu sezonu završila je na drugom mestu, pa TV kamera „hvata“ trenutak kako Hristo Stoičkov ljubi malog Bufona. Znak ohrabrenja. A ispred njega Fernando Kouto, Nestor Sensini, Fabio Kanavaro, Dino Bađo, Đanfranko Zola...

Na kraju - kao i na početku, 0:0. Uz tri fenomenalne parade najmlađeg aktera meča, Đanluiđija Bufona.
„Branio je fantastično, zaustavljao udarce Vee i Bađa, ne sećam se više. Sećam se samo komešanja na tribinama kad su izašli zvanični sastavi. Svi su bili u fazonu 'ooo, neee'. Da je samo negde pogrešio, čini mi se da bi me najurili odmah, ali sam bio siguran u svoj izbor“.

Siguran kao nova zvezda u kaznenom prostoru.
„Posle utakmice ohrabrio sam ga komplimentima. Nisam očekivao da će slaviti taj remi, a jeste. Privukao je pažnju. Dečko je imao prirodni dar i nikad ga nije izgubio. Imao je kvalitet, bio toliko jednostavan, posedovao odličnu tehniku, „oko“ da snimi situaciju i reaguje, smisao da predupredi određene situacije na terenu. Jednom rečju - fenomen“.

Prema rečima Nevija Skale, kome je danas 69 godina, poslednji put je sreo Bufona pre dve godine. Baš u Parmi. Klubu tužne sudbine, ali klubu koji je lansirao u orbitu najboljeg golmana kojeg je Italija imala u poslednjih 30 godina. Možda i ikada, uz Dina Zofa.
„Nismo se videli dve godine, a kad se ponovo budemo sreli, sigurno ćemo se izgrliti i izljubiti. Što se tiče pitanja da li će otići u penziju 2018, mogu samo da kažem da je Điđi inteligenatan momak i da će izabrati pravi trenutak da se povuče. Možda je bolje da završi karijeru kad je na vrhu, kad ga svi tapšu po ramenu, nego da pod stare dane traži angažman negde van Juventusa, na primer, u Seriji B. Ne, jer Điđi zna da izabere pravi trenutak. Uvek je znao“, zaključio je Skala.

Aplauz!

(FOTO: Action images)