Jedini srpski golman u ligama petice: Gledali su me 36 puta uživo, toliko su ozbiljni...

To je raritet. Da imamo golmana u “Ligama petice” i da taj brani.

U poslednjoj deceniji takvim statusom mogao je da se pohvali jedino Željko Brkić, godinama prisutan u Seriji A (u Italiji je, primera radi, sad Vanja Milinković Savić, ali je rezerva u Torinu), međutim, ova 2017. nagovestila je da Srbija ima još jednog aduta među stativama.

Pomalo zaboravljen u ovdašnjoj javnosti, Marko Dmitrović će godinu na izmaku pamtiti po najmanje dva bitna detalja: letošnjem prelasku iz drugoligaša Alkorkona u Eibar (ugovor do 2021) i novembarskom debiju za A reprezentaciju. Sjajan pokazatelj da ne mora sve “odmah i sad”, nego da se karijera može oblikovati i u drugorazrednim klubovima.
“Može se i zaobilaznicom na veliku scenu”, potvrđuje Dmitrović u razgovoru za MOZZART Sport. “Rad na sebi i vera u sopstvene mogućnosti. To su mi ideje vodilje kroz karijeru. Znao sam i dok sam branio u iscrpljujućoj Segundi da će stići ponuda iz Primere i da moje vreme tek dolazi, a sad kad sam u najkvalitetnijoj ligi sveta verujte mi da – uživam”.

Brojke potvrđuju reči 25-godišnjeg Subotičanina. Otkako je letos stigao na Ipuruu, u transferu vrednom 600.000 evra, branio je svih 16 utakmica u elitnom rangu španskog fudbala. Na pet mečeva nije savladan, što je pristojan učinak za golmana kluba čije ambicije su vezane za sredinu tabele.
“Rekao sam vam da uživam i stvarno je tako. Takmičim se protiv najboljih fudbalera planete, imao sam bliske susrete sa Ronaldom i Mesijem, ali to je samo kruna. Jer, ja sam od onih koji veruju u rad. Perfekcionista sam, postavim se tako da mi je trening maltene važniji od utakmice. Tad se postaje golman. Nisam tip koji će da kaže: “dobro, batali sad, ovo ćemo sutra da odradimo”. Naučio sam da u sportu nema sutra. A ovde u Španiji sam se usavršio, prešao na viši golmanski nivo”.

Dve sezone je branio za Alkorkon, maleni klub iz predgrađa Madrida. Druga liga. Daleko od očiju. Bilo je i onih spremih da ga otpišu. Izdanak Zvezdine škole (klasa 1992) nije se dao, iako je prethodno imao gorka iskustva u engleskom Čarltonu i mađarskom Ujpeštu.
“Možda sam u Crvenoj zvezdi bio mlad i zelen, možda i nespreman za veliku scenu. Možda u Ujpeštu i Čarltonu treneri nisu verovali u mene, ali sve se u životu vraća… Šansu koju sam, verujem, i ranije zaslužio dobio sam u Alkorkonu. Bez lažne skromnosti – napredovao sam. Španija mi je baš “legla”. Sve je ovde fudbalski, nema remetilačkih faktora. Dođeš na trening i tvoje je jedino da braniš. Za sve ostalo drugi se brinu. Kad je tako onda kažeš: “daj sve od sebe”.

Takav stav doveo ga je u Baskiju. Isprva se mislilo da ga je Eibar kupio da bi zakrpio rupu zbog povrede prvog golmana Joela, mada, jedan detalj pokazuje da Marko Dmitrović nije privremeno rešenje nego projekat, ali i da Baski posluju daleko ozbiljnije nego što možemo da zamislimo.
“Dok sam branio za Alkorkon znao sam za interesoanje Eibara, a tek kad su me kupili rekli su mi da su me gledali 36 puta uživo. I to samo u prošloj sezoni. E, toliko su ozbiljni. Povreda Joela je samo ubrzala transfer, jer da nisam došao letos, stigao bih ove zime. A samo da kažem, ne iz kurtoazije, Joel je sjajan momak i odličan golman, jedva čekam da se oporavi od povrede prednjih ukrštenih ligamenata, pa da se borimo za mesto među stativama”.

I još nešto o Eibaru:
“Dok sam bio klinja, interesovali su me samo Real, Barsa, Atletiko, Valensija… Zato u potpunosti razumem ljude koji prate samo najveće i najbolje. Čak ni ja nisam bio svestan koliko je Eibar, iako mali, zapravo organizovan i familijaran klub. Ne znam da li ste znali, ali kad su se ti “mali” pre nekoliko sezona pobunili zbog neravnopravne raspodele prihoda od TV prava, La Liga im je izašla u susret, pa svaki klub, samo na tom osnovu, godišnje dobije 40.000.000 evra. U takvim okolnostima Eibar nema potrebe da prodaje igrače da bi preživeo, a s druge strane ima dovoljno novca da ulaže u kvalitetna pojačanja. I nema pritiska tipa “šta će bitzi ako ne pobedimo”. Zato, rekoh vam, ostaje mi samo da uživam”.

Da užitak bude potpun postarao se Mladen Krstajić, pozivom na turneju po Aziji. A 14. novembra, u Busanu, Marko Dmitrović je debitovao za seniorsku treprezentaciju Srbije protiv Južne Koreje (1:1).
“Dobijao sam pozive i dok je selektor bio Radovan Ćurčić, ali ovo je prava stvar, jer sam konačno i dočekao debi. Jeste floskula, ali o tome se mašta od malena. Zadovoljan sam pristupom, atmosferom, na kraju i učinkom. Nadam se da sam opravdao poverenje selektora”.

Posebno impresivne bile su odbrane posle šuteva Sona, najboljeg igrača Koreje?
“Samo sam radio svoj posao. Moje je da branim, da korigujem eventualne greške poslednje linije. Pa, to golmani moraju da rade. A hvala Bogu, ima nas Srba dosta kvalitetnih. Naša je obaveza da budemo uvek spremni kad selektor pozove”, završio je Marko Dmitrović, golman Eibara.

AKO PROĐEMO GRUPU NA MUNDIJALU…

Bude li, kao dosad, branio redovno u Primeri, imaće pravo Dmitrović da se nada pozivu na Mundijal.
“Dobili smo grupu u kojoj vidimo šansu da se borimo za osminu finala. S obzirom da će u Rusiji biti 32 najbolje selekcije sveta jasno je da lakih rivala nema i da bi prolazak u naredni krug predstavljao podvig ravan samom plasmanu na Mundijal”, ocenio je nekadašnji mladi reprezentativac Srbije.

EIBAR – 13 BODOVA NA PET UTAKMICA

Eibar je neporažen na poslednih pet utakmica u Primeri, od mogućih 15 uzeo je čak 13 bodova, a za vikend je, sa Dmitrovićem na golu, savladao Valensiju (2:1).
“Pomenuta serija je najbolja otkako je klub u elitnom rangu. U početku smo imali baš težak raspored, duele sa Barselonom i Realom, ali sad skupljamo bodove. U mirnoj smo zoni. Cilj Eibara je da bude stabilan prvoligaš, a ne da strepi za opstanak”, predočio je srpski golman.

PIŠE: Aleksandar JOKSIĆ