ISTRAŽIVANJE: Koliko vredi direktor u srpskom fudbalu?

Stariji navijači reći će da je sunovrat Crvene zvezde počeo kada je Vladimir Cvetković napustio Ljutice Bogdana ostavivši 11.000.000 maraka na računu. U Humskoj se izgradnja Zemunela pod patronatom Žarka Zečevića i dalje smatra za osnov svih kasnijih uspeha – što rezultatskih, što finansijskih – jer da nema takvih uslova teško da bi se Partizanova omladinska škola ubrajala među najbolje u Evropi, teško da bi crno-beli mogli svake godine da računaju i na nekog novog klinca u timu i na profit od prodaje drugog tek nešto starijeg tinejdžera.

Rodonačelnici funkcija sportskih direktora (barem u domaćem fudbalu) bili su Dragan Džajić i Nenad Bjeković. Prvi je od 1979. godine nadogradio zaostavštinu Miljana Miljanića i za više od deceniju od Crvene zvezde napravio evropskog i svetskog šampiona. Drugi je, savršenom selekcijom, uspeo da prekine crveno-belu hegemoniju i donese brdo trofeja u Humsku. Pomenute legende srpskog fudbala praktično su brendirale funkciju sportskog direktora (istina, Džajić je zvanično imao naziv „tehnički direktor“) u našim velikanima, učinili da i danas navijači u ljudima koji sede u njihovim foteljama vide pojedince koji stvaraju razliku. Nije na odmet reći da Zdravko Mamić koji poslednjih godina pravi transfere od kojima svima u ovom delu Evrope ide voda na usta često zna da istakne kako su mu upravo Džajić i Bjeković, uz Žarka Zečevića i Vladimira Cvetkovića, veliki uzori, i da je, posmatrajući njih, mnogo naučio.

Savremene fudbalske tendencije učinile su da pored sportskog, Crvena zvezda i Partizan imaju generalne i poslovne direktore... A naše, prilično loše tendencije, učinile su da brojni direktori budu medijski zastupljeniji nego neposredni proizvođači rezultata – igrači.

VAZURINA PLATA KAO PREDMET RASPRAVE

Poslednjih dana jedna od glavnih tema u Srbiji jeste plata generalnog direktora Partizana Miloša Vazure. Jeste da suma od 5.000 evra (oko 1.000 evra mesečno plata, plus 4.000 evra na osnovu ugovora odobrenog od strane Upravnog odobra) bode prst u oči običnom plebsu, ali pitanje je da li je ta suma dovoljna naknada za čoveka koji rukovodi tako velikim kolektivom i koji na plećima ima ogromnu odgovornost? Naravno, neko će kao kontratežu postaviti pitanje o njegovom iskustvu jer pre dolaska u Humsku nije bio na tako zahtevnim funkcijama, ali to je već posebna tema...

Trenutno je Vazura „loš momak“, posebno što Partizan trenutno može da se pohvali samo istorijskim minusom u odnosu na Crvenu zvezdu. Otuda mesečna primanja Vazure nekako moraju da budu goruća tema, kao što se godinama pisalo o „napumpanim“ primanjima Zvezdinih direktora koji na Marakani nisu ostavili nikakav trag, već su jednostavno bili slučajni prolaznici.

Imajući u vidu da je ova tema izazvala veliku pažnju javnosti, MOZZART Sport sproveo je istraživanje o tome koliko vredi direktor u srpskom fudbalu... S tim što treba imati na umu da su u ovom istraživanju uzeti u obzir kako sportski, tako i generalni direktori, što nisu slične funkcije. Oba naša najveća kluba su skorijom sistematizacijom uvela mesto generalnog direktora, pa je zarad jasnijeg uvida, dobro uporediti njihova primanja sa sportskim direktorima.

Prethodni sportski direktori Partizana, što je po sadašnjoj klupskoj hijerarhiji niža funkcija od generalnog direktora, imali su platu od 10.000 evra (Tomić, Krstajić, Tumbaković, Ćirić), osim Alberta Nađa (5.000 evra). Primer aktuelnog trenera crno-belih možda najslikovitije dočarava podatak da se zbog dobrog direktora treba „otvoriti“! Imao je Ivan Tomić i grešaka, ali je savršenim prelaznim rokom leta 2007. godine uticao da Partizan uspostavi dominaciju kao nikad pre. Tog leta su u Humskoj došli stranci koji prave razliku Antonelo Žuka, Dijara i Moreira, a za vreme Tomićevog direktorovanja Stevan Jovetić je igrao kao „besan“... Sasvim dovoljno da Partizan zaradi ogroman novac. Mnogo veći od onoga što je dao na Tomićevu platu. Ovde valja istaći i da aktuelni sportski direktor u Humskoj Ivica Iliev ima platu od 3.000 evra.

STOJADINOVIĆ RADIO ZA DŽABE, TERZIĆ ZA - 1.200 EVRA

Poznati srpski menadžer Zoran Stojadinović kaže u razgovoru za MOZZART Sport da direktori sa rezultatima u Crvenoj zvezdi i Partizanu moraju da imaju godišnja primanja kao najbolji igrači ili treneri.

„Ja sam u Crvenoj zvezdi radio za džabe jer je takav bio dogovor. Da se malo našalim, imao sam samo troškove. Međutim, kod nas u fudbalu je sve nakaradno postavljeno. Dobar sportski ili poslovni direktor u ozbiljnim klubovima ima platu kao trener ili najplaćeniji igrač. To vam je najizraženije u Portu... Ljudi znaju da cene rezultat jer ako neko dovede igrača za dva, a proda ga za deset miliona, on pravi ozbiljan rezultat. Međutim, ponavljam, kod nas je sve nakaradno urađeno... Mi možemo da raspravljamo o tome da li je neko dorastao funkciji direktora, ali smešno je da ti ljudi imaju platu dve, četiri ili pet hiljada evra“, jasan je Zoran Stojadinović.

Naš sagovornik je jedan od prvih direktora koji je posle novembarskog prevrata 2012. godine osetio mere štednje u Crvenoj zvezdi. A te mere su i danas na snazi, pošto generalni direktor kluba Zvezdan Terzić ima mesečnu platu od 1.200 evra. Voleli ga ili ne, morate da priznate da između pomenutog iznosa i odgovornosti koje ima prvi operativac Crvene zvezde ne stoji znak jednakosti. Deluje možda i nekolegijalno, ali Zvezdan Terzić ima skoro ista primanja kao urednici šarenih strana beogradskih tabloida čiji junaci su rijaliti zvezde. Uz napomenu da je Terzić, ipak, direktor dugogodišnjeg gubitaša. Njegov kolega iz sportskog sektora Blažo Raosavljević mesečno inkasira 1.000 evra (u vreme mera štednje koje je sprovodio Nebojša Čović radio je i za minimalac).

IVIĆEVA ASTRONOMSKA PRIMANJA I KATASTROFALNI REZULTATI

Imali su u Ljutice Bogdana i brojne direktorske promašaje. Žutu majicu u toj trci nosi Ilija Ivić. Njegov dolazak u Crvenu zvezdu pratila je navijačka histerija. Nekada sjajni dribler iza sebe je imao odlične direktorske rezultate u grčkim velikanima AEK-u i Olimpijakosu... Osetio je da može da naplati svoj minuli rad, ali je načinio kobnu grešku što je to učinio u klubu u kome se ljudski i igrački formirao. Mesečna plata od 25.000 evra bila je, najblaže rečeno – bezobrazluk. Mada tu krivicu, pre svega, snosi tadašnje rukovodstvo sa finansijerima Miškovićem i Mićovićem. A od direktorske „ale“ Ilije Ivića videli smo samo - promašaje. Donekle je opravdao uloženi novac sa Bernardom Parkerom, dok ostali Ivićevi pikovi i danas na Marakani predstavljaju etalon za promašaje.

„Taj ne može da igra u Zvezdi, pravi je Mirnes Šišić“, često se ponavlja rečenica na stadionu Crvene zvezde.

Mala nejasnoća vlada oko njegovog naslednika Ivana Adžića. Prema dokumentaciji koju je novinarima podelio Nebojša Čović još 2013. godine, nekadašnji kapiten kluba je imao fiksnu platu od 1.000 evra, ali je za 18 meseci na ime ugovornih rata (nešto slično kao i Vazura), inkasirao 52.765 evra ili nešto malo manje od 3.000 mesečno. Dakle, Adžić je imao zagarantovanu zaradu od 4.000 evra, a naplatio je i premije u iznosu od 21.900 evra. Takođe, u tim spisima se vidi da je Adžić za 18 meseci ukupno zaradio 145.012 evra (prosek oko 5.200 evra).

„Direktori treba da imaju ozbiljne premije u slučaju uspeha. U ozbiljnim sistemima i evropskim klubovima oni su zaslužni za uspehe koliko i treneri“, dodaje Zoran Stojadinović.

Kako bilo, imali ste priliku da vidite da koliko su direktori Crvene zvezde i Partizana zarađivali u poslednjih deset godina. Na vama je da procenite jesu li, bar malo, opravdali reči i tvrdnju Zorana Stojadinovića o tome da ljudi na tim funkcijama treba da budu među plaćenijima u klubu.

MATIJAŠEVIĆ RADI ZA NAGRADU

Kad je ostatak Srbije u pitanju tu je situacija, naravno, sasvim drugačija, jer mnogi čak i nemaju tako jasno podeljenje funkcije, a mnogi se „tale“ i od procenta prilikom prodaja igrača pošto drugih prihoda praktično da nemaju. U Vojvodini nisu želeli da ulaze u detalje, samo su nam rekli da su sume otprilike petostruko manje od ovih koje se sada pominju u Partizanu, dok su nešto šire ruke bila prethodna rukovodstva - mesečno 2.000 evra, plus premije od 100 odsto u zavisnosti od rezultata (recimo, 12 osvojenih bodova u četiri kola). Ono što posebno žulja ovu sadašnju upravu jeste to što su u ranijim vremenima rukovodioci trošili i do 350.000 evra na reprezentaciju, a ceo godišnji budžet je iznosio oko 2.000.000. Tvrde da je reprezentacija sada - nula!

U Čukaričkom, po mišljenju mnogih trenutno najorganizovanijem klubu u zemlji, predsednik Dragan Obradović kao vlasnik zasad troši, ne zarađuje. Sa sportskim direktorom Vladimirom Matijaševićem ima džentlemenski sporazum. Plate nema, naknada se dobija za dobro obavljen posao, bilo da su u pitanju transferi - nema „procenata“, već gazdine slobodne procene - ili rezultati. Saradnja koja verovatno ne bi funkcionisala u drugim klubovima, ali kad se zna ko je gazda sve je mnogo lakše. Matijašević je sličan aranžman imao i u Napretku iz Kruševca.

HRVATSKA, BUGARSKA, CRNA GORA...

A kako stvari stoje u regionu?

Hrvati baš i nisu previše transparentni sa ovakvim podacima. Izuzetak je splitski Hajduk. Marin Brbić, predsednik Nadzornog odbora Bilih, imao je 32.000 kuna, dakle blizu 5.000 evra. Sa svim doprinosima suma se penje na oko 80.000 kuna, odnosno oko 10.000 evra. To su podaci sa kraja prošle godine. Međutim, kako Hajduk ima velike finansijske probleme ovakva plata izazvala je i dosta prigovora, pa je u januaru rečeno da će ići na minimalac. Koliko je to tačno, nije se pominjalo, ali se za Brbića makar znalo koliko zaista prima.

U Dinamu je to otkriveno tek tokom istraga povodom mahinacija na Maksimiru, s tim da mnogi sumnjaju u te zvanične podatke, jer je recimo Zoran Mamić kao sportski direktor primao oko 6.000 kuna, odnosno nešto manje od 1.000 evra. Alfa i omega Modrih Zdravko Mamić navodno se zadovoljavao sa svega 11.000 kuna iliti oko 1.500 evra?! Jasno vam je zašto mnogi u Hrvatskoj ne veruju da su ovo pravi podaci. Koliko su braća Mamić zaista ubirala nemoguće je saznati.

Kad je reč o Crnoj Gori, tamo u fudbalu baš i nema mnogo novca, niti su plate javne. Ali se nezvanično može doznati da su u Rudaru iz Pljevalja sportski direktori (Mirko Marić, Milika Popović, Veselin Bojić) primali oko 1.000 evra, u Zeti Dejan Roganović, Dragan Popović, Jugoslav Lambulić i generalni sekretar Vladimir Šišević između 1.000 i 1.500 evra, koliko otprilike i Mojaš Radonjić i Anto Drobnjak u Budućnosti. Vlado Bulatović je bio najveća zverka sa za naše, srpske uslove ipak „skromnih“ 2.000 evra, dok su se podgoričkoj Mladosti plate merile stotinama evra. Daleko od hiljadarke.

Teodor Borisov iz magazina Meridian Match otkrio nam je i kako stvari stoje u Bugarskoj, a tu je na vrhu piramide sportski direktor i povremeni trener - nekad i jedno i drugo u isto vreme - Georgi Gonzo Ivanov, koji i zbog igračkog staža u Levskom prima 10.000 evra. Sledeći je sportski direktor Ludogoreca Metodi Tomanov sa platom od 7.500 evra.

Poređenja sa zapadom Evrope prosto nemaju smisla. Dovoljno je samo reći da je izvršni direktor Liverpula Jan Ejr u 2015. godini zaradio 1.200.000 funti (nešto više od 1.500.000 evra) ili kako Englezi to vole da kažu nešto iznad 20.000 nedeljno. I u Liverpulu su navijači besneli posle tog saznanja, mada ne toliko zbog sume, koliko zbog toga što nisu bili zadovoljni direktorovim radom. Međutim i ovaj podatak može da se gleda iz drugačijeg ugla. Najplaćeniji igrač Redsa je Kristijan Benteke sa nedeljnom zaradom od 140.000 funti, dakle sedam puta većom od Ejrove. U Partizanu je najplaćeniji igrač Valeri Božinov sa platom od 150.000 evra godišnje što je samo dva i po puta veći iznos od onog koji u 12 meseci zaradi Vazura. Gledajući po toj logici Zvezdan Terzić zarađuje čak 200 puta manje nego najplaćeniji igrači Crvene zvezde Lučo Ibanjez i Damijen Le Talek (240.000 evra godišnje).

Na kraju, možemo da konstatujemo da direktor, sportski ili generalni svejedno (jer su njihove uloge i odgovornosti različite od kluba do kluba) vredi. I to mnogo. A na rukovodstvu kluba, predsedniku i Upravnom odboru dakle, jeste da pronađe onog pravog. Onog koji će klubu doneti mnogo više nego što se troši na njegovu platu. Tako je bar u ozbiljnim klubovima.

Priredila redakcija MOZZART Sporta
Grafika: Ivana Marković
(Foto: STAR SPORT; MOZZART Sport)

Pratite MOZZART i na Vajberu