Ispovest Arona Lenona: O vremenu u duševnoj bolnici, crnim danima i pobedi života

Svaki dolazak Arona Lenona u trening centar Barnlija počinje - osmehom. Osmehom koji tako davno nije postojao. Štaviše - momak koga su mnogi fudbalski kritičari svojevremenom gledali kroz lupu velikog talenta (mada, Britanci sve iole dobre fudbalere smatraju ogromnim talentima) bio je na dnu. Bukvalno.

Tek nešto više od godinu dana prošlo je otkad se Aron Lenon dobrovoljno prijavio za odlazak u duševnu bolnicu. Bio je to poziv kakav policiju nije iznenadio. Tmurno aprilsko veče, čovek pravi pometnju u zaustavnoj traci na lokalnom autoputu, nedaleko od centra Mančestera. Ništa novo za čuvare javnog reda i mira. Patrolna kola stigla su na lice mesta, a pred njima se pojavilo poznato lice. Lice koje je bilo uznemireno, čovek koji je bio rastresen. Aron Lenon.  

Policajci su znali da moraju da mu pomognu. Započeli su miran razgovor sa zlatnim sinom britanskog fudbala, a posle dvadeset minuta Lenon je svojevoljno prihvatio da krene na lečenje koje su u njegovom tadašnjem klubu, Evertonu, pripisali „bolesti usled stresa“.
„Bio sam na mračnom, mračnom mestu jako dugo. I sada me čini srećnim samo to što se budim živ i zdrav svakog dana. To je za mene veliki uspeh. I to oslobađa moj duh. Ne mogu da opišem rečima. Zaokret koji se dogodio u mom životu bio je neverovatan“, kaže Lenon.

Nekadašnji engleski reprezentativac odlučio je da po prvi put govori o bledom sećanju na taj 30. april, koji mu je promenio život. Kaže, to je deo njegovog programa. Uprkos tome, nije imao dovoljno snage da govori o razlozima zbog kojih je pao tako nisko. Nagovestio je da je, kao i dobar deo fudbalera sa sličnim problemima, bio nesrećan u igri koja mu je donela toliko slave i materijalnog bogatstva.

Koliko je zapravo to veliki problem govori i istraživanje sprovedeno među fudbalerima širom sveta. Rezultati iz 2015. godine govore da se čak 38 današnjih, odnosno 35 odsto bivših igrača borilo protiv depresije u jednom delu karijere.

Posle decenije provedene u Totenhemu, Lenon je pojačao Everton. Prvobitno na pozajmicu, kasnije i trajno. Kod Roberta Martineza imao je solidnu minutažu, ali ga je Ronald Kuman skrajnuo otkako je stigao na Gudison. U momentu kada je otišao na lečenje, Lenon nije odigrao ni minut preko dva i po meseca.
„Nisam uživao u fudbalu tokom poslednjih pet godina. Ali, otkako sam došao u Barnli, ponovo sam zavoleo igru. Ne bih mogao da kažem da sam prestao da volim fudbal, ali prošao sam kroz težak period u kojem nisam bio deo tima“.

Objašnjava - igračima ponekad nije lako da se nose s tim.
„Dođete u stanje da se ne osećate više kao fudbaler. Trenirate iz nedelje u nedelju i znate da na kraju nećete biti u timu. To je mnogo loš osećaj, zato mi je bilo teško“.

Svojevremeno najmlađi igrač koji je zaigrao u Premijer ligi kada je debitovao za svoj dečački klub Lids, sa svega 16 godina i 129 dana, deceniju i po kasnije borio se s lošim psihičkim stanjem. Ali, sada kao član Barnlija igra fudbal na najvišem nivou.
„Činjenica da ponovo igram fudbal, da kući idem kao srećna osoba i da uživam u životu - to je nešto neverovatno. Mnogi govore o tome kako igrače nije briga, ali isti ti ljudi ne shvataju da je jako mali broj takvih igrača. Koji odu kući i nije ih briga što ne igraju“.

Lenon otkriva da je teške dane ostavio iza sebe uz veliku podršku porodice i prijatelja.
„Naučio sam da volim svaki dan koji mi dolazi, naučio sam mnogo toga o sebi i koliko je važno biti usmeren na budućnost i ono što me čeka. I dalje na ovom svetu ima ljudi koji me vole, brinu o meni i žele da budem dobro. Fudbal je prema meni bio dobar poslednjih meseci, posebno otkako sam sve prošao i preživeo teška vremena. Mnogo je ljudima kojima moram da se zahvalim što sam dobro“.

Upravo zbog toga žali što ranije nije stigao u Barnli, gde ga je Šon Dajš uzeo pod svoje i prihvatio kao najrođenijeg.
„Jedna od najboljih odluka koje sam doneo u životu! Šteta je što se nije desilo ranije, jer u Evertonu nisam igrao mnogo. Hvala Dajšu što me je našao“.

Mada ga neki sada ponovo vide kao potencijalnog kandidata za reprezentaciju Engleske, Lenon tvrdi da o tome ni ne razmišlja.
„Ako se dogodi - super, ako se ne dogodi - nema veze. Dobro je da sam uopšte u igri...“

Fudbal možda donosi ekonomsku sigurnost i slavu, ali depresija ne bira i njoj su svi jednaki. Bez obzira koliko ste voljeni, željeni i traženi...

Zato cenite život i svaki dan koristite da uradite nešto korisno.

Foto: Action Images