INTERVJU - Zoran Milenković: Teraju ljude koji rade za vaterpolo, a nagrađuju one koji deluju usko interesno

Srbija, zemlja vaterpola - olimpijskih, svetskih i evropskih šampiona. Partizan - sedmostruki šampion Evrope, uz italijanski Pro Reko i zagrebačku Mladost, najtrofejniji klub na Starom kontinentu. Trofejna sala kluba na bazenu Banjica ispunjena peharima dokle seže pogled, ali problemi sa kojima se suočava Partizan, ali i ostatak srpskog vaterpola vraćaju u surovu realnost. Pa su tako već godinama glavna pitanja hoće li biti tople vode za trening i novca za autobus za putovanje? 

O ovim, ali i drugim izazovima sa kojima sa suočavaju crno-beli razgovarali smo sa trenerom prve ekipe Partizana, Zoranom Milenkovićem. Momkom koji iako ima 32 godine, već 12 se bavi trenerskim poslom kako kod crno-belih, tako i u reprezentaciji. A nedavno je osvojio i prvi trofej sa seniorskim timom crno-belih, kup Srbije, pobedivši u finalu Crvenu zvezdu. U Ligi šampiona ekipa Partizana posle tri kola ima jedan bod, dok u Jadranskoj ligi zauzima drugo mesto.
"Posle velikog pražnjenja u domaćem Kupu veliki uspeh za kraj prvog dela sezone je dobra partija protiv favorizovanog Hanovera. Imamo mladu ekipu koja iz utakmicu u utakmicu polaže nove ispite, sazreva. Napredovali su za kratko vreme, potvrdili da su velika perspektiva srpskog vaterpola. Momci su izneli na pravi način ulogu favorita u Kupu, a u LŠ posle dobre partije protiv Egera pružili su još jednu odličnu igru i osvojili prvi bod. Ostaje žal za pobedom, jer smo vodili celu utakmicu, ali kao i u drugim sverama života u sportu ima puno nepravdi, nelogičnosti, naročito ako dolazite iz Srbije, zemlje vaterpola, a da ne kažem, ako nosite crno-belu boju", rekao je Milenković na početku razgovora za MOZZART Sport.

Učešće u Ligi šampiona, koliko god zvučalo dobro, za ovu ekipu Partizana, barem prema rečima trenera, predstavlja takmičenja u kojem će ekipa da sazreva kroz duele sa jačim rivalima.
"Način na koji se borimo i predstavljamo klub i najtrofejniji srpski sport, daje mi za pravo da kažem da to nije na pravi način ispraćeno. U ovoj ekipi su naslednici šampiona iz Rija, budućnost srpskog tima za i posle Tokija, ali je potrebno mnogo promena kako bi se oni usmerili na pravi put i zaista to jednoga dana bili. Nije dovoljna samo struka, zdrav odnos sa igračima, u pitanju su mnogo ozbiljnije starteške stvari - finansijske, organizacione... Radimo u nehumanim uslovima, za tri meseca smo pet puta imali problema sa grejanjem vode, još uvek nemamo opremu (izuzev mantila i gaća), krpimo se na sve strane i mislim da je vreme da se neke stvari promene jer u suprotnom nećemo zadržati okosnicu ove ekipe u Srbiji".

On je letos preuzeo komandnu palicu prvog tima od Vlade Vujasinovića, a u ruke je dobio najmlađi tim u istoriji Partizana.
"Posle prve utakmice i pobede Mornara mnogi su zvali da čestitaju sa dozom čuđenja, posle druge utakmice i ubedljive pobede nad Vojvodinom par njih je zvalo sa oduševljenjem, dok se posle pobede nad Jadranom skoro niko više nije javljao. Pobeda nad odličnom ekipom Jadrana koga nismo savladali od 2011. godine nije ispraćena na najbolji način, ali je zato poraz od znatno iskusnije ekipe Barse u LŠ odmah odjeknuo. Da ipak ima smisla, pokazuju dobre igre rezultati protiv Primorja, Egera, Hanovera i naravno osvajanje Kupa." 

Bez dlake na jeziku trener crno-belih nastavio je da analizira situaciju i stanje u srpskom vaterpolu i sportu generalno.
"Oni koji rade u opštem interesu ili da budem jasniji u interesu svog sporta, guraju se sa strane, dok oni koji usko interesno deluju, prolaze i bivaju nagrađeni. Ne želim nikoga da imenujem, u ovoj našoj Srbiji ima ih mnogo, u svim sferama, svim sportovima, dešavaju se iste stvari, isti problemi. Nisu pravila ista za sve. Narod postaje svestan da ovo nije zemlja za poštene i vredne, za one koji razmišljaju. Došli smo do situacije da treneri moraju da pričaju o vrhu države, da sportove, sportske saveze  vode ljudi koji rade u drugim državama..." 

On je naveo da su igrači Partizana za kratko vreme pokazali da mogu da igrau sa najboljima, ali da bi nastavali pravim putem, potrebna im je podrška medija, ali i ono što smatra normalnim odnosom delilaca pravde.
"Kome smeta neočekivani i bez imalo ustrčavanja kažem,je vanserijski materijal i uspeh dečaka Partizana. Da li je realno da deca od 19 godina kada ne igraju samo protiv duplo starijeg, iskusnijeg, jačeg i plaćenijeg protivnika odigraju duplo bolje da bi pobedili. Pitanje je i finalne utakmice Kupa u Nišu na koji bi se način završila utakmica da nismo na početku bili duplo bolji u bazenu."

Milenković, koji već godinama radi u Vaterpolo savezu Srbije, ističe da je ta organizacija počela da menja neka stvari u pozitivnom smislu, ali da je put ka uspeh težak i komplikovan.
"O poziciji vaterpola, pre svega vaterpolo klubova su mnogi govorili i jasno je da sistem finansiranja sporta mora da se promeni. Treba se uhledati na druge, jače sisteme, zemlje, kako to rade, ali je za sve to potreban jasan stav države u vezi sa sportom. Neophodna je veæa podrška jer klubovi ne mogu sami, strateški moramo da igrače koji predstavljaju svoju zemlju vratimo u Srbiju. U Crnoj Gori za svakog reprezentativca savez pokriva jedan deo njegovog ugovora. U Mađarskoj igraju svi njihovi reprezentativci, u Italiji i Hrvatskoj većina... Selektor Savić je izneo podatak da naša 33 igrača igraju u Mađarskoj ligi, da ih je bar polovina u Srbiji, imali bi znatno kvalitetniju ligu i brži napredak mladih."

Vaterpolo svakako nije marketinški primamljiv kao, recimo, fudbal, niti je toliko profitabilan. Sa druge strane, plate igrača nisu tako velike i budžeti su veoma skromni, čak i kod onih ekipa koje pretenduju na sam evropski vrh.
"Obično se priča da jedan prosečan fudbaler, stranac u Superligi, zarađuje poput celogodišnjeg budžeta vaterpolo ekipe koja može da ide na Fajnal siks. Situacija je takva da imamo ekipe koje sa budžetom između 200.000 i 300.000 evra mogu da idu na završni turnir LŠ i ravnopravno se bore. Naravno, nije samo pitanje budžeta, već i mogućnosti isplate tog novca. Recimo, mi bismo, uz zadržavanje okosnice time i dovođenje jednog do dva nova igrača svake sezone, na kraju četvorogodišnjeg ciklusa bili pretendenti za osvajanje LŠ", jasan je Milenković.

Zanimalo nas je i šta trener crno-belih misli o mogućnosti koja je u prošlosti pominjana više puta da fudbalski klub kao motor i najprofitabilniji deo sportskog društva Partizan pomogne u finansiranju "manjih" sportova, kao i koji bi još modeli mogli da budu dobar putokaz za ovdašnje ekipe.
"Tačno je da je ranije fudbalski klub pomagao ostalima, pogotovo kad je igrao Ligu šampiona. Recimo, dobar primer je Galatasaraj kao sportsko društvo. Na početku svake godine određuje se budžete za sve klubove, tako se odmah zna i sa koliko raspolaže njihov vaterpolo tim. Ovde 90 posto klubova, u svim sportovima, ne može da kaže - imamo takav budžet, sve se svodi na obećanja i donacije koje nisu sigurne. Partizan je brend, u vaterpolu jedan od najvećih na svetu. Možda treba zatražiti pomoć gde možemo da je dobijemo, a to su ljudi iz inostranstava koji osećaju i vole Partizan."

Strateg crno-belih ističe da su prvotimci Partizana, svesni situacije, dobrovoljno izabrali varijantu u kojoj će sazreti kao igrače na štetu finansijkog benefita. Mada, svestan je da postoji opravdana mogućnost da dođe do problema.
"Odbrana domaće titule je ove sezone primarni cilj, a plasman na završni turnir regionalne lige bio bi uspeh. Inače, mislim da je regionalna liga neminovnost za sazrevanje mladih igrača", naveo je on.

Za kraj, ali ne i najmanje važno, valja napomenuti da je Milenković na doktorskim studijama, što je prava retkost u svetu sporta. A doktorat u vaterpolu sa Partizanom za njega bi predstavljalo:
"Krajnji cilj u četvorogidišnjem ciklusu je osvajanje Lige šampiona, ali do tamo je dalek put."

Vrh Evrope, ništa manje, ništa više. Ambiciozan cilj trenera Partizana, mnogima možda i u domenu naučne fantastike, ali ne bi ova generacija Partizana bila prva kojoj nisu davane velike šanse na tom putu, a da je uspela. Samo, za početak, ako može redovan trening u toploj vodi, normalna oprema i šansa da se na Banjici zadrže koju godinu zajedno.

(FOTO: MN press)