INTERVJU NEDELJOM – Zoran Panović: Zvezda i Partizan su pravljeni za veliku državu, da nije bilo Jugoslavije, ne bi bilo ni njih!

Odrastao u vreme jedne velike zemlje u kojoj se negovao i igrao sjajan fudbal, Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik „Danasa“, baš kao i ogromna većina tadašnjih Jugoslovena, zagriženih ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu, nije morao da baca pogled „preko plota“ i pari oči gledajući duele viđenijih evropskih timova. Ritual se znao – nedeljni ručak i potom odlazak sa ocem na stadion FK Sloboda u Užicu, gde se na sat i po selio život Užičana koji su gromoglasno navijanje za crveno-crne doživljavali kao stvar mentalne higijene. Uveče je sledila nova poslastica u vidu gledanja „Sportskog pregleda“, na kojem su se, po nepisanom pravilu, veličali trijumfi Crvene zvezde i Partizana.

Po svemu sudeći, budući diplomirani sociolog Zoran Panović, glodur dnevnog lista Danas i veliki zaljubljenik u fudbal, na vreme je uvideo da raspad SFRJ neće doneti ništa dobro ni srpskom, ni „loptanju“ u ostalim republikama. Zbog toga se okrenuo terenima po kojima lopta od noge do noge putuje znatno brže. Pod čudnovatim okolnostima, izbor je pao na Inter koji je s vremenom u njegovom navijačkom srcu stekao istovetan status kao Crvena zvezda.

Iz tog razloga smo na početku razgovora autora knjige „Biti Milito“ upitali gde je trenutno veća kriza – u srpskom novinarstvu, Crvenoj zvezdi ili do juče moćnom Interu...
„Trenutno je, nažalost, najteža situacija u Interu koji se malo trgnuo i sa dve vezane, visoke pobede nad Parmom i Atalantom u gostima, najavio bolje dane. Velika je drama tamo, jer Inter ne može da se snađe u gadnoj fazi u koju je ušao, a ona već traje dugo i tiče se promene vlasničke strukture. Faktički je Masimo Morati otišao, stigao je novi gazda iz Indonezije i sad su velika previranja, tačnije povratak staroj praksi čestog menjanja trenera i igrača. Na taj način, ponovo su postali „groblje igrača“, kao nekada. Na primer, Vidić je u istoj poziciji kao Pančev svojevremeno. I ne samo on! Mnogi su propali, s tim što je ova kriza bitno drugačija od kriza iz vremena Moratija, kada je bilo mnogo više para i kad je Kalčo bio najjača liga na svetu“, kaže Zoran Panović.

Veruješ li da će Inter uskoro stati na zdrave noge kao Juventus?
„Juve se vratio na stari kolosek, samo ima tu jedna psihološka stvar, pošto su oni napravili nov stadion, imaju dobar sistem, dok svi ostali stadioni nisu renovirani od Svetskog prvenstva u Italiji 1990. To je loš aspekt cele priče, besparica se oseća i to je tako.“

Pod kojim okolnostima si postao veliki fan Nerazura?
„Dosta sam pratio evropski fudbal, posebno italijanski. Inter mi je čak bio odvratan, nervirao me sa svim tim pojačanjima i porazima. U nekom čudnom trenutku i iznenada, ta antipatija se pretvorila u simpatiju.“

A jesi li prvo ispoštovao srpsku tradiciju i priklonio se Zvezdi ili Partizanu?
„To je sad više socioologija sporta, trebalo bi neke stvari razjasniti. Navijač sam Crvene zvezde, ali ne može se navijati samo tako. Odrastao sam u Užicu, koje je u to vreme imalo čuvenog drugoligaša, kasnije i prvoligaša Slobodu, klub sa ogromnom tradicijom. Zvezda je bila prvoligaš u velikoj zemlji i velikom fudbalskom sistemu, tako da je bilo teško zamisliti da će se oni naći u istoj ligi. Još sam manje mogao da zamislim da će tu istu Zvezdu jednog dana iz kupa izbaciti Sevojno. I u takvim okolnostima, navijalo se za veliki klub, ali i za onaj lokalni koji voliš. A onda vremenom, kako su se stvari globalizovale i kako su počele da se prate evropske lige u eri izražene defanzive našeg fudbala, logično je bilo da se okrenem nekom inostranom klubu.“

Da li ti je neko gostovanje Intera u Beogradu ostalo u posebnom sećanju?
„To je ona nezaboravna utakmica kada je Marakana još bila bez sedišta. Okupilo se 110.000 ljudi i Muraro je dao onaj nesrećni gol, iako je lopta posle šetala po liniji. Partizan je takođe izgubio od Intera, a Zvezda je igrala posle i s Milanom.“

Kada si prvi put sebe častio odlaskom na Đuzepe Meacu?
„Prvo da kažem kako je naša Prva liga ranije bila toliko jaka da ljude evropska scena uopšte nije interesovala. Čak se veoma poštovala i Druga liga koju su nazivali „Kongo“. Moj tata je igrao sportsku prognozu, a kada bi za neki praznik bila pauza i kada su se u ponudu ubacivali italijanski klubovi, on se nervirao i pitao: „Ko su, bre, ovi!?“ Sve se od tada promenilo i sad je evropski fudbal u poređenju sa ovim našim kao hokej na ledu i hokej na travi. Liče, ali nisu isti sportovi. A u Italiju sam išao prvi put pre desetak godina.ׅ“

Možeš li da izdvojiš neku utakmicu?
„Bio bi to derbi s Milanom iz vremena kada je na klupi pobedničkog Intera sedeo Murinjo, a igrali Milito, Kambijaso, Zaneti, Pandev i ostali. Na drugoj strani, za Milan je igrao Bekam, međutim, danas je taj derbi senka onog nekadašnjeg. Pritom je paradoksalno da sad Inter vodi Mančini koji je u suštini pripremio Murinju tu veliku ekipu. Morati je tada ostvario staru želju i angažovao Mančinija, a on je u paketu doveo Mihajlovića i Stankovića. Ispostavilo se da je posle Murinjo napravio te velike poteze, našao „mrtvog“ Milita, otpisanog Snajdera i osvojio evropsku titulu.“

Odgledaš li kada si na „čizmi“ i neke druge utakmice?
„Volim te utakmice koje me podsećaju na bivšu jugoslovensku ligu, poput one koju sam gledao u Bergamu, između Atalante i Kaljarija. To vam je isto kao nekad Vardar – Rijeka, takozvani šlageri kola. To je lepota prvoligaškog fudbala, baš takvi dueli i čine strukturu, odnosno armaturu dobre lige.“

Možeš li da izdvojiš nekog igrača Intera kojeg naročito poštuješ?
„Napisao sam knjigu „Biti Milito“ i to sve govori. Nekada je Altobeli bio veliki igrač, potom Nikola Berti, a u posebnom sećanju mi je Inter iz perioda kada je Morati skrcao silne pare za Ronalda, Zamorana i Simeonea. Deklasirali su Real u Milanu i u revanšu izgubili.“

 

Zbog čega se Vidić nije najbolje snašao u Interu?
„Odmah sam bio skeptičan, jer sam znao da je dolazak u Inter veliki rizik i žao mi je što se on „ulupao“ u tom Interu. Nekako, stvorio se utisak da sada u Italiju ne dolazi prva igračka klasa, zbog čega se čini da Vidić silazi sa scene. Isti slučaj kao kada Klose dođe u Lacio. Uveren sam da bi Vidić mnogo bolje prošao da je ostao u nekom engleskom klubu. Bilo kako bilo, neviđen je skauting kako je Mančester Junajted došao do njega svojevremeno. Baš sam nedavno čitao biografiju Aleksa Fergusona i preporučio bih je svim ljubiteljima fudbala. Ser Ferguson je svojevrstan fenomen i rekao bih da je on u fudbalu ono što je Čerčil bio na polju politike.“

Kako bi prokomentarisao sumornu situaciju u koju je dospela naša reprezentacija
„Dugo smo igrali kao „neka Jugoslavija“ i to me iritiralo, mada nisam bio protiv Jugoslavije koja je bila velika i ozbiljna zemlja, ali čim je nešto krnje, to ne valja. I onda se dogodilo da postanemo Srbija i napravljen je dobar potez dovođenjem Radomira Antića za selektora. On je uspeo da u jednoj razvaljenoj reprezentaciji napravi odličnu atmosferu i nije se bavio glupostima, tipa da li neko peva himnu ili ne! Odveo nas je na Mundijal, gde nije bilo sve kako treba, ali ne bi trebalo zaboraviti da smo pobedili Nemačku.“

Kako si doživeo njegovo smenjivanje?
„Siguran sam da bismo išli na EP u Ukrajini 2012. da je on ostao. To se nije dogodilo, izgubili smo tempo, što je demoralisalo igrače. Na kraju smo dospeli u paradoksalnu situaciju da imamo dobre pojedince, a loš nacionalni tim! Videlo se na kilometar da smo morali lako da prođemo grupu i plasiramo se na sledeći EP. Sad se pribojavam da se ne dođemo u poziciju jedne Mađarske koja ne uspeva da se oporavi decenijama. Sve u svemu, postoji opasnost da nam reprezentacija spadne na nivo klubova i dođe u problem da pobedi Maltu i Farska Ostrva.“

Kakvu budućnost predviđaš večitim rivalima?
„Navijači koji intenzivno prate naš fudbal neće da shvate neke stvari. Zvezda i Partizan su pravljeni za veliku državu, da nije bilo Jugoslavije, ne bi bilo ni njih! Iz tog razloga, oni nisu srpski, nego brendovi nekadašnje Jugoslavije. Hoću da kažem da nije bilo Zvezde i Partizana, svi bismo navijali ko je odakle, iz kog kraja, kao što rade Englezi. E kada su komunističke zemlje srušene, ti veliki klubovi više nisu mogli da se snađu u tim malim ligama. Takođe, strukturalno ne mogu da se redefinišu i, zaista, malo je paradoksalno da Zvezda i Partizan ostanu poslednji bastioni kardeljizma i najveći nastavljači samoupravljanja.“

Zbog čega je to tako?
„Šešelj je svojevremeno predlagao da večiti rivali promene imena i to Zvezda u FK Beli Orlovi, a Partizan u FK Četnik, čime bi se verovatno usaglasili sa politikom navijanja. Kako god, voleo bih da se Zvezda vrati na stare staze, privatizuje i postane ozbiljan privatni klub koji će za pet-šest godina biti bar kao BATE Borisov. Da uđe u Ligu šampiona i tamo se ne osramoti. U suprotnom, sve će da se svede na proslavu trijumfa u Bariju!“

Možeš li da lociraš momenat kada su stvari na Marakani počele da izmiču kontroli?
„Pad je krenuo strmoglavo i na dramatičan način. Dok je bio Piksi, to se držalo nekako, pobeđeni su Roma i PSV u Beogradu, a od Bajerna smo eliminisani na neiskustvo. U vreme kada je bio Zenga, ispali smo u poslednjoj sekundi iz Evrope. Kasnije se igralo egal sa Glazgovom i onda je pad krenuo odjednom i strmoglavo, što me deprimira. Ja bih voleo kada bi navijači mogli da kupe Zvezdu. Lično, dao bih koliko imam, kako bih posedovao tih 0,0 ili ne znam koliko promila akcija!“

ANDREU PIRLA SU U INTERU PROGLASILI ZA ANTITALENAT

Ko je igrač po meri tvojih fudbalskih aršina?
„Ako moram da se odlučim, onda bi to bio Pirlo iz onih najboljih dana. Cenim te majstore koji igraju po širini i organizuju napade. A moram ovde da dodam da su ga u Interu proglasili za netalentovanog. Sećam se kada sam kao klinac bio na košarkaškom kampu na Zlatiboru i u to vreme se KK Prvi Partizan pripremao za ulazak u Prvu ligu. Divac se pojavio na tom kampu i onda je neko rekao da im takav igrač nedostaje za plasman u najviši rang. E onda je usledio čuveni odgovor: „Ma jok, imamo mi takvih u Užicu koliko hoćeš!“ To su te procene...“

KLAĐENJE JE ČUDNA ALHEMIJA

Da li akumulirano fudbalsko znanje upotrebljavaš u kladionici?
„Kladim se samo na Italijane, to mi je nekako opsesija. Poznajem i ostale lige, međutim, to je više informativno. U principu, zabluda je kako je sastavljanje dobitnih kombinacija nauka, zbog čega se neki ponašaju kao stručnjaci i to je neka čudna alhemija. Tačno je da moraš da poseduješ znanje, ali je sreća ipak presudna. Sećam se kada je neki igrač sportske prognoze uzeo velike pare, iako nije imao 13 pogodaka. Naime, uspeo je da uhvati dvojku u Splitu na OFK Beograd koji je bio 14. na tabeli, dok je Hajduk bio drugi, što je u ono vreme bilo nezamislivo.“

Šta koristiš od igara?
„Igram čisto ono „seljački“, samo fikseve, bez ikakvih prelaza. Jednostavno, nisam fanatik za klađenje, nego poklonik razonode, pošto mi na taj način lepše prođe odigrano kolo“, zaključio je Zoran Panović.

(FOTO: MOZZART Sport)