INTERVJU NEDELJOM – Srećko Katanec: Klinci bi prvo trebalo „da ga stave“, da bi se znalo kakvi će da budu igrači!

Srećko Katanec,veliki fudbalski znalac na svim delovima terena, nedugo po završetku bogate igračke karijere - koju je posle odlaska iz Humske ulice nastavio u nemačkom Štutgartu, a zatim u italijanskoj Sampdoriji - uskočio je u usijani trenerski rov, uveren da će najvažnijoj sporednoj stvari na svetu dati lični pečat i kao stručnjak. U tome je i uspeo prvo kao selektor slovenačke reprezentacije do 21 godine (1996- 1998). Kraće vreme je sedeo na klupi FK Gorica, da bi od 1998. do 2002. godine, bio strateg nacionalnog tima Slovenije. Potom je jednu sezonu predvodio grčki Olimpijakos, da bi u periodu od 2006. do 2009. godine preuzeo brigu o reprezentaciji Makedonije.

Usledilo je dvogodišnje egzotično trenersko iskustvo u Emiratima, posle kojeg se ponovo prihvatio selektorskog posla u „deželi“. Razgovor sa Srećkom Katanecom obavili smo pretposlednjeg dana „Turnira prijateljstva 2014.“, za vreme okršaja između pionira OFK Beograda i Olimpije. 
"Klincima organizacija ovakvih turnira i te kako vredi, pogotovo što mogu da ustanove gde su i šta su u odnosu na svoje drugare iz okruženja. Naravno, lepo je i to što će biti u prilici da se druže. Takođe, u ovom uzrastu rezultat ne bi smeo da bude u prvom planu i stoga je totalno nebitno ko će da pobedi. Od toga je puno važnije utvrditi ko ima i koliko ima štofa i potencijala. Velika je stvar i što na ovaj način treneri dolaze u priliku da jedni s drugima popričaju i razmene mišljenja i iskustva, ko šta i kako radi. Opet ponavljam, svi znamo šta je bilo i dobro je ponovo da uspostavimo nekadašnje komšijske odnose", kaže Srećko Katanec.

Kako biste uporedili vreme kada ste vi počinjali karijeru kao pionir i sadašnji ambijent u kojem se kale talenti?
"To blage veze više nema i ne može se nikako uporediti. Bar u Sloveniji, danas, fudbalska infrastruktura je super. I više od toga, slobodno mogu da kažem kako su uslovi za rad fantastični. Sećam se da sam s mojim vršnjacima nekada trenirao na šljaci i zato je fudbal koji se igrao tada potpuno drugačiji od ovog modernog. Mislim, zapravo ne mislim, nego znam, tada u Sloveniji nije bilo nijednog terena sa veštačkom travom, a sad ga ima svaki klub i taj veštački i one sa normalnom travom. Dakle, što se uslova tiče, sve je OK. Nedavno sam bio u Urugvaju i Argentini i na licu mesta sam video koliko imamo bolje mogućnosti za fudbalski razvoj naših dečaka od južnoameričkih zemalja."

U čemu je razlika igranja na te dve podloge?
"Klinci u velikom broju slučajeva, čak i do svoje 18. godine, igraju na veštačkoj podlozi i to može lako da se ustanovi na osnovu pojedinih elemenata koje nisu naučili još kao mali. Jedan od osnovnih nedostataka u njihovom razvoju primetan je u činjenici da današnji mladi igrači veoma slabo uklizavaju, a to je za moderan fudbal jako bitan elemenat koji nama u Sloveniji nedostaje."

Kakvo je raspoloženje u slovenačkoj reprezentaciji?
"Eto, sad ponovo vodim brigu o našem nacionalnom timu. Čekamo start kvalifikacija i vučemo neophodne poteze kako bismo ih dočekali što spremniji. Iskren da budem, situacija nam nije u najboljem redu, prvenstveno iz razloga što imamo mali fond igrača. I ne samo što nemam na raspolaganju dovoljan broj reprezentativaca, nego što nekoliko njih imaju problem s pronalaskom novog kluba."

Nabrojte ko je u toj vrsti problema?
"Kirm, Matavž, Krhin i Birsa su u potrazi za novom sredinom i videćemo šta će da se desi. Iskreno se nadam kako će da pronađu adekvatne klubove i da će s njima da odrade pripreme. Ukoliko se to ne dogodi, onda ćemo kvalifikacije da započnemo s velikim problemima."

U kojoj meri pratite rezultate i događaje u vašem nekadašnjem klubu Partizanu?
"Svakako da pratim igre crno-belih. I ne samo to, nego sam i dolazio u Beograd i odgledao dva derbija sa Crvenom zvezdom."

Jeste li stadion napustili zadovoljni onim što ste videli?
"Hm, prvi večiti derbi je, ruku na srce, bio plač majke božije, da se tako izrazim. Na toj utakmici je na kraju slavila Zvezda sa 1:0, dok je ovaj drugi okršaj crno i crveno-belih, bio znatno interesantniji. Svašta nešto se dešavalo, nije bilo praznog hoda, nego je bilo šansi, golova, slobodnjaka, ma puno lepih stvari. Posebno su impresivni bili slobodnjaci, a način na koji su ti slobodni udarci bili izvedeni karakterističan je za fudbalske predstave najvišeg mogućeg nivoa."

Da li mislite da su megdani Crvene zvezde i Partizana u proseku zadržali nekadašnju draž i kvalitet?
"Ne bih baš mogao da tvrdim tako nešto, jer uopšteno gledano sam kvalitet fudbala nije na nekadašnjem nivou. Naime, vršiti poređenje fudbala iz perioda stare Jugoslavije i ovoga što na sceni imamo danas, naprosto je apsurdno."

Zbog čega je to tako? Šta je glavni razlog da najvažnija sporedna stvar na svetu u regionu padne na tako niske grane?
"To je vrlo jednostavno objasniti, pošto u stara dobra vremena po fudbal igrači pre 28. godine života nisu mogli da naprave transfer u inostranstvo. I, šta se u tom vremenskom međuprostoru dešavalo? Dešavalo se to da su svi klubovi, svom prvom timu, pridodavali samo najtalentovanije izlazne omladince i tako je konkurencija za mesto u startnih 11 bila izuzetno žestoka. Nekada je bilo tako, a godinama unazad, mi perspektivne igrače prodajemo bogatim evropskim klubovima u ranom uzrastu, s nekih 14 godina. Imaš malu bazu igrača, još ono što napraviš da vredi moraš da prodaš kako bi izašao iz brojnih finansijskih problema. Sve u svemu, ista priča svuda na Balkanu."

Jeste li se još kao igrač pripremali za ulogu trenera ili je do uskakanja u usijani trenerski rov došlo posve slučajno?
"Ne, ne... Stvarno ništa nisam unapred pripremao, nego je sve bilo potpuno slučajno."

Ko je „kriv“ za to što vas je trenerski posao uzeo pod svoje?
"Mislim da je tu ključnu ulogu odigrao sada pokojni Branko Elzner. Jednom prilikom sam došao kući na kraći odmor, on me je sreo i u toku razgovora upitao zašto ne upišem Trenersku školu. Nedugo zatim sam ga poslušao, upisao sam i to je bilo to."

Dosta putujete i imate priliku da se upoznate s radom poznatih evropskih stručnjaka. Praktikujete li „kupovinu“ nekih caka ili radije ostajete dosledni svom poimanju fudbalske igre?
"Nema potrebe da bilo koga kopiram, jer imam svoju fudbalsku filozofiju koju sam usvojio još u vreme kada su me trenirali Ivica Osim, Vujadin Boškov, Ivan Toplak...  Imao sam i te kako tokom igračke karijere od koga da naučim posao."

Da li ste se u skorije vreme čuli telefonom sa Osimom?
"Nisam, ali planiram da mu se javim."

Šta radite u slobodno vreme?
"Evo kako, između ostalog, koristim slobodno vreme, tako što sam došao na ovaj turnir u Bijeljinu. Istini za volju, klinci koji će tek da stasaju u igrače nisu moj deo posla, međutim, pristalica sam teorije da je dobro pojavljivati se na ovakvim i sličnim manifestacijama, biti u kontaktu s ljudima, videti neke kolege koje nisi video dugo i malo evocirati uspomene na prošle dane."

Mogu li se već u pionirskom uzrastu namirisati majstori u najavi?
"Ne. Možda možeš da vidiš da neko od njih ima nekakvog štofa, ali pogoditi ko će da napravi zapaženu karijeru, to je vrlo teško. Jedna velika prekretnica kod tih dečaka, i to se sad šalim, dogodi se u trenutku „kada ga stave“! Imaš super igrača i „kada ga stavi“ postoji mogućnost da više ne bude tako dobar. E sad, postoje i kontra primeri od ovog i to kada imaš osrednjeg igrača koji „kada ga stavi“ načisto poludi s loptom, a-ha-ha... Sada ozbiljno, ne može se odrediti ko će biti dobar igrač samo na osnovu potencijala koji tog momenta poseduje. Ipak su isuviše mladi."

Malopre ste pomenuli da s vremena na vreme dođete u Srbiju. Prepoznaje li vas fudbalski narod na beogradskim ulicama?
"Najbitnije od svega jeste to da mi niko neće ništa nažao napraviti! S druge strane, ako me slučajno niko ne prepozna, nisam ljut, jer godi mi mir božji!"

Ko će biti svetski prvak?
"Onaj ko bude najviše trčao, a-ha-ha!"

OLIMPIJA JE U VELIKIM PROBLEMIMA!

Srećko, šta se to dogodilo sa Olimpijom koja je iznenada postala senka nekada velikog kluba?
"Olimpija je, sveukupno gledano, u velikim problemima! I to bilo da je reč o igračkom, stručnom ili kadru koji je zadužen da vodi politiku kluba. Rečju, jedno veliko ništa! Srećom, nije svuda ista priča, pošto Maribor funkcioniše na pristojnom nivou, kao i Gorica koja se spojila sa Parmom i maltene sad za nju igraju sve sami Italijani. Eto, oni su se na taj način spasili, jer bi se u suprotnom klub najverovatnije ugasio."

(FOTO: Milorad Plazinić/MOZZART Sport, MN press, Action images)