INTERVJU NEDELJOM - Dragoslav Šekularac: Tuga je gledati derbi bez prave šanse, igrači kao da su sa Marsa

Zašao je u lepe godine, ali vedri, dečački duh i dalje je zaštitni znak Dragoslava Šekularca, nekadašnjeg nenadmašnog fudbalskog asa. Druga Zvezdina zvezda je pre nekoliko meseci imala srčanih problema, ali je zahvaljući adekvatnoj lekarskoj nezi prebrodila krizu i vratila se uobičajenom načinu životu. A to, između ostalog, podrazumeva i obaveznu posetu nekoj od velegradskih kladionica MOZZART, čiji je ponosni promotоr već godinaма.

Popularni Šeki je pažljivo pratio okršaje naše omladinske reprezentacije na SP u Novom Zelandu i njihov put ka tituli.
“Ovi momci su disciplinom, voljom, upornošću, posvećenošću i kolektivnim duhom, došli do fantastičnog uspeha. Sve čestitke Paunoviću i stručnom štabu. Dao bih im čistu desetku za dobru pripremu mečeva, dobru fizičku spremnost, i odličan pristup fudbalu. Narod je ponosan na njih, a to je i pokazao dočekavši ih u onolikom broju. Plašim se samo da ima dosta zlobnika koji će jedva čekati da kiksnu, zato ih upozoravam da moraju da nastave sa daljom nadgradnjom.”

Ishvaliste ih „na sva usta“ a imali šta da se zameri „Veljkovim lavovima“, pošto bi im valjalo da slušaju savete velikih asova iz prošlosti, kao što ste vi?
“Pratio sam utakmice naših dečaka i moram da kažem da im tehnika nije najbolja, čim su u polufinalnom meču s Malijem promašili sedam stopostotnih šansi. Sreća što nam nisu dali drugi gol i kaznili nas za to neznanje, jer u tim godinama bi morali da znaju kad se lopta samo podbode ne šutira jako. U takvim situacijama mora da se misli, kao što Mesi uvek misli. On bi i dupetom dao gol u takvim šansama, a ne nogom! Dobro, glupo je da ih upoređujem s Mesijem, ali je to tako.”

Složićete se, ipak, da nisu slučajno došli do pehara?
“Naravno da nisu. Dosta su trčali, lepo kombinovali i stvarali prilike za gol. Neosporno je to kvalitetan tim, međutim, ne postoji opravdanje za sedam proćerdanih šansi. Sa 20 godina koliko imaju, oni su zreli momci koji uveliko treba da su majstori. Talenat si do 17 godine, a posle toga moraš da se dokažeš kao ozbiljan igrač, neće niko da te čeka dugo. Moramo ipak imati na umu da još nisu potpuno formirani, te mislim da će im ovaj uspeh pomoći da se izgrade kako treba. Samo da previše ne „uzlete“…

A šta biste onda rekli za naše „talente“ iz A tima?
“Neverovatno mi je bilo da su „matori“ protiv Danske igrali odlučujuću utakmicu, a da ne naprave ljudski faul, da ne skaču i da ne jurišaju na gol!”

Šta mislite o učestalim predlozima da se izvrši totalna smena generacija?
“Ja mislim da je naša seniorska reprezentacija prokockala sve šanse. Previše dugo se nadamo kako će profunkcioniсати. Čini mi se da nam je preko potreban neki iskusni stručnjak koji je osvojio puno trofeja. Zaista nemam ništa protiv Radovana Ćurčića, ali za stvaranje nove ekipe neophodan je čovek s velikim autoritetom. Na primer, kakav god da je po karakteru taj Murinjo, iza njega stoji 30 trofeja koji mu omogućavaju odrešene ruke.”

Zbog čega naši asovi za svoje klubove igraju na vrhunskom nivou, a onda se utope u sivilo kad obuku dres državne reprezentacije?
“Sve su to divni momci koji dolaze iz klubova u kojima je sve na svom mestu i gde imaju dobrog trenera. E kad dođu ovde, osećaju jak pritisak, iako su puni love i puni svega. Činjenica je da oni vole svoju zemlju i svoj narod i žele iz sebe da izvuku najbolje, međutim, imam osećaj da su isceđeni posle jakih sezona i da nemaju snage ni da hodaju, a kamoli da trče i ispune ono što se traži od njih u srpskom timu.”

Smatrate li i vi kao mnogi drugi, da se kult reprezentacije u međuvremenu urušio?
“A s tim se ne bih složio! Na primer, kad smo u polufinalu igrali s Malijem, ovaj MOZZART je bio pun i bilo mi je milo kad sam video kako su ljudi srčano navijali. I šta to znači? Znači da jedino dobri rezultati inspirišu publiku i stvaraju taj kult reprezentacije o kom pričamo. “

Da li je sva krivica na igračima ili bi mogla da se pošalje na još neku adresu?
“Krivo mi je što pljuju neke ljude koji to ne zaslužuju. To kad kažem mislim na predsednika Tomislava Karadžića i sekretara Zorana Lakovića. Oni su pokušali sve što je bilo u njihovoj mogućnosti i nadležnosti, tako da mi prvenstveno moramo da se ljutimo na igrače. Mi smo težak narod, mi ne trpimo poraze, kritike, ovde svi misle da mogu da budu treneri i selektori.”

Kako biste prokomentarisali situaciju u Crvenoj zvezdi?
“Sad opet moram da pomenem Karadžića i konstatujem da nije on kriv što je bio predsednik Partizana, zbog čega ga optužuju da upropaštava Zvezdu! Ako je to tako, neka dokažu! Evo, jednog dana kad Karadžić ode i ako ja budem živ, dokazaću da to što Zvezda tavori, on ništa nije kriv, niti bilo ko iz FS Srbije.”

Ko je kriv?
“Verovatno oni što su vršili selekciju i angažovali pogrešne igrače. To vam je isto kao kad biste pazarili „fiću“ s namerom da pobeđujete na trkama Formule 1! Čitam da je Zvezda poslednjih godina kupila 27 fudbalera, a da su dobro igrala tek trojica. Da li je moguće da se pogreši u 24 slučaja?! Gde ima da daš igraču – strancu 500.000 evra, a on tamo igrao u nekom klubu kao što je naš Mladenovac, na primer. U stvari, taj bi trebalo da plati Zvezdi da ga uzme.”

Šta predlažete?
“Ili neka propisno plate dva strašna igrača ili neka daju šansu deci iz podmlatka. Samo na taj način će jednog dana imati odličan tim. Jedna titula više ili manje ništa ne znači. Partizan je tolike godine prvi i ništa im ne znači kad ispadaju iz Evrope u prvom kolu. Lova je kad imaš dobar tim s kojim doguraš daleko i onda igraš sa Mančesterom, Bajernom i ostalim velikanima.”

Zašto tako na Marakani i ne urade?
“Imam neki utisak da rukovodstvu ne odgovara da se radi tako i da bi pojedinci prosto bili nesrećni kad bi Zvezda bila prva!!! Valjda ovako imaju bolji život, svaki dan im slike po novinama, stalno neke izjave. Realno, ima tamo pametnih ljudi na čelu sa dr Božidarom Cerovićem koji bi trebalo ove mlade i temperamentne funkcionere da obuzdaju i usmere. Vreme je da ponovo postanemo veliki klub i po ponašanju svih zaposlenih i po rezultatima i po broju gledalaca koji će da dolaze na Marakanu.”

Idete li na stadion?
“Sve slabije. Tuga je gledati derbi u kom se ne stvori prava šansa ili utakmicu na kojoj izgubimo od poslednje ekipe na tabeli. Današnji igrači Zvezde igraju pod snažnim pritiskom kao da brane boje, ne Real Madrida, nego Marsa! Toliki je strah u njima koji ih koči da nam pokažu mnogo više. A sigurno to mogu.”

Prepoznaju li vas navijači na ulici, šta vas pitaju?
“Znate kako, Novak Đoković je danas ultrapopularan, ali će jednog dana, neki klinac na ulici da ga zaustavi i pita:„Čiko, čiko, koliko je sati?“ Čitavog života je bilo „Šeki, Šeki!“, a onda mi se upravo to dogodilo sa „čiko, čiko“, a-ha-ha. To je životna neminovnost.”

Pratite li evropski fudbal, za koga navijate?
“Sve gledam, a najviše Mančester junajted koji mi je pri srcu od onog strašnog dana kad se u Nemačkoj srušio avion s fudbalerima ovog tima, prilikom povratka iz Beograda. Posle utakmice smo imali zajedničku večeru i družili se s tim divnim mladićima i žalosno bi bilo da nisam njihov navijač. Vidim da su trenutno i oni u krizi kao što je i Zvezda”.

Sve je više onih koji tvrde da je Mesi najbolji fudbaler ikada. Šta vi mislite?
“Glupo je upoređivati ga sa nekadašnjim majstorima poput Puškaša, Di Stefana, Pelea, Maradone. Pre svega, jer su danas lopte, kopačke i tereni neuporedivo bolji. Mesiju se zaista divim, ali ko može da me ubedi da je Pele bio slabiji igrač od njega?! Potpuno mi je neshvatljivo kako je u modernom fudbalu, u kom ima toliko snage i žestokih duela, onako neuhvatljiv i da daje onako lepe golove. Genijalan je, stvarno, ali pogledajte i Sivorija, Džordža Besta, Ronalda... ma ima ih još dosta. I kako bi se osećao Pele da mu neko kaže – majstore, Mesi je bolji?!”

Postoji li neko od saigrača koji je posebno uticao na vašu karijeru?
“Bora Kostić. Kao što danas u Realu rade za Ronalda koji je vrhunski realizator, tako smo mi igrali za Boru. On je u velikom stilu stavljao tačku na moje driblinge i centaršuteve i možda se ne bi ni čulo za Šekularca, da nije bilo Kostićevih golova. Jednom je uzeo loptu s namerom da šutira sa nekih 35 metara. Učinilo mi se preambicioznim čak i za njega i zato sam mu rekao da ću mu poljubiti stopalo ako postigne gol. Čim je lopta poletela, video sam da će uletiti u raklje. I kud ću, šta ću, sagnem se i poljubim mu kopačku!”

(FOTO: MN Press)