INTERVJU NEDELJOM – Dragan Mladenović: Lakše je upisati ETF nego profi licencu kod Duleta Savića

U karijeri Dragana Mladenovića, nekadašnjeg fudbalera Zemuna, potom Crvene zvezde, škotskog Rendžersa, Real Sosijedada i korejskog Inčuna, sve se odvijalo po nesvakidašnjem scenariju. Tokom čitavog školovanja je ređao suve petice i istovremeno trenirao fudbal koji je od malih nogu takođe igrao „za pet“. Po završetku srednje škole upisao je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, ali se najvažnije sporedne stvari na svetu nije odricao. Suočen s besparicom sredinom  teških devedesetih bio je prinuđen da prekine studije i profesionalno se posveti loptanju u FK Zemun. Ubrzo je sebi morao da prizna kako mu se ta žrtva nije isplatila. Razočaran u veliki grad i veliku fudbalsku scenu, spakovao je kofere i vratio se u rodno Ušće kod Kraljeva, čvrsto rešen da više nikada ne istrči na zeleni teren.

I taman kad je pomislio da su mu sve lađe potonule, stigao je poziv od čelnih ljudi Crvene zvezde koji je njegovom životu u trenu vratio izgubljeni smisao. Danas, Mlađo, kako ga prijatelji oslovljavaju, pokušava da izgradi i uspešnu trenersku karijeru, ali voljom sudbine, ponovo se našao u situaciji da odustane od snova. Ali pre nego što nam je objasnio o čemu se radi, ispričao je otkuda on u stručnom štabu Sinđelića... 

"Došao sam u Sinđelić bukvalno posle prvog kola koje je odigrano u subotu, da bi se Jovan Stanković već sutradan dogovorio s klupskim čelnicima o preuzimanju ekipe od Ušketa Vučićevića. Znamo se iz Crvene zvezde i igračkih dana, pozvao me da mu pomognem i ja sam oberučke prihvatio, jer volim da radim ovaj posao. Pritom mi uopšte ne predstavlja problem što sam drugi pomoćnik, čak se osećam kao da sam prvi trener. Imam slobodu u radu i to je pravi odnos koji treba da vlada među trenerima", kaže Dragan Mladenović.

Dokle si dogurao sa školovanjem, jesi li upisao PROFI licencu?
"Nisam ove godine uspeo da postanem jedan od polaznika kursa za PROFI licencu, pošto je kod nas izgleda lakše upisati ETF, nego sesti u katedru pri FS Srbije"!

Kako je to moguće, kad imaš 17 nastupa za reprezentaciju?
"Tačnije, imam19 mečeva za državni tim! Šta da kažem, moguće je, uostalom, svi znamo da je u Srbiji sve moguće".

Nije valjda Dušan Savić, direktor Trenerske škole, odbio i tvoju prijavu, kao što je pre nekoliko meseci odbio Cvjetina Blagojevića?
"Jeste, nažalost je tako".

Je li imao neko objašnjenje?
"Rekao mi je da sam mlad!!! Samo, tu mi neke stvari nisu bile jasne, jer ako sam ja mlad, iz kog razloga su primljeni neki mlađi od mene?! U toj grupi kandidata koji su aplicirali, jedini sam ja imao reprezentativne mečeve, igrao u Zvezdi, Rendžersu, Real Sosijedadu. I nisam prošao! Svaka čast svakome, ipak, baš bih voleo da ljudi vide spisak onih koji su zadovoljili kriterijume i dobili prednost u odnosu na mene. Dobro, nema veze, moje vreme dolazi, verujem u sebe i institucije ove države, verujem u FS Srbije i nadam se da će da se izbore sa ovakvom praksom. U tom slučaju, sledeći upisni rok je moj".

Da li si bio šokiran?
"Iskreno, bilo mi je krivo, pošto smatram da sam zaista zaslužio da budem na toj PROFI licenci, jer sam ispunjavao sve kriterijume koje je Savez propisao".

Jesi li pomislio da to ima veze s neprijatnim okolnostima pod kojima si nedavno napustio Marakanu?
"Ne, mislim da nije to u pitanju. A ako jeste, ako je to način, onda su stvari baš otišle predaleko".

Pratiš li aktuelnu situaciju u redovima crveno-belih?
"Naravno da pratim, jer Zvezdu doživljavam kao drugu kuću i drago mi je što je Lale dobio priliku. Situacija je baš teška, mada rezultati to ne pokazuju. U svakom slučaju, priželjkujem da će sa ovako kvalitetnim partijama da nastave do kraja šampionata. Pošten rad se uvek isplati".

"Nisu li to igrači Zvezde shvatili da im „novci“ ne mogu pobeći i da štrajkovi mogu samo da im odmognu u karijeri?
"To je najveći problem kod naših fudbalera, pošto u principu oni misle da sve treba da im se prinese i servira. Za neke stvari moraš da se boriš, dok nekih moraš da se odrekneš. Na kraju krajeva, svuda je teška situacija, nije samo u fudbalu i ljudi se snalaze na razne načine. Sećam se, nisam ni ja primao platu na vreme, međutim, imao sam jasan cilj pred sobom, želju da postanem dobar fudbaler i kao takav naplatim svoje umeće".

Zar je toliko komplikovano to razgraničiti u glavi?
"Komplikovano je zato što deca preskaču redovnu školu! Još od 10. godine života pohađaju vanredno nastavu i dobijaju lagano diplome. E takvoj deci je teže objasniti sve ovo o čemu pričamo, nego onima koji su stvarno završili školu. Inteligencija mladih danas je na tom nivou da gledaju samo novac. Veliki deo krivice tu ide na adresu roditelja koji u deci vide spas iz ekonomske krize. Na taj način prave problem i sebi i njima".

Kakav si ti bio đak?
"U osnovnoj školi sam bio vukovac, a odličan đak u srednjoj, bio sam prirodno-matematički smer. Naravno, sve vreme sam intenzivno trenirao fudbal. Potom sam upisao Elektrotehnički fakultet 1995.godine u vreme velike krize i iako sam dao uslov za drugu godinu, nisam mogao da nastavim, pošto roditelji nisu bili u situaciji da me finansiraju. Takođe, nisam mogao profesionalno da igram fudbal i studiram i svi koji kažu da se to može, ne govore istinu. Danas postoje fakulteti koji izlaze u susret profesionalnim sportistima, ali tada ih nije bilo".

Koliko ima istine u priči da si pre dolaska u redove crveno-belih, hteo da digneš ruke od fudbala?
"Zaista sam hteo da prekinem, jer nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da uprkos maksimumu koji sam izvlačio od sebe, neke stvari van terena utiču na moju karijeru. U smislu, ko ti je menadžer i ostalo, a ja nikada nisam imao menadžera! I zato sam u jednom trenutku prelomio i odlučio da završim karijeru. Prijavio sam se u vojsku u koju sam otišao direktno s priprema Zemuna u Krupnju".

U kom rodu si bio, verovatno opet „vezista“?
"Nisam, nego pešadija i to u kaznenoj kasarni u Pljevljima. Upoznao sam tamo dobre i prave ljude koji poštuju reč i uz njihovu pomoć, na određen način, vratio sam veru u život. Po skidanju uniforme, imao sam obavezu da se pojavim u Zemunu i odigrao sam još jednu sezonu. I to na veoma visokom nivou, posle čega sam pokupio stvari i otišao kući".

I šta se tada dogodilo?
"Tih dana nisam ni pomišljao na povratak fudbalu, a kamoli u formi igranja za Crvenu zvezdu! A onda sam iznenada dobio poziv sa Marakane".

Kako si odreagovao?
"Pomislio sam da se to neko sa mnom šali! Srećom, nije bila šala i ispostavilo se da me je sada pokojni Žota Antonijević, preporučio čelnicima kluba. I kako to biva kod nas, odmah su krenule priče, tipa, šta će nam on! I, tako, došao sam na mala vrata, otišao na velika i hvala Crvenoj zvezdi na svemu što mi je to omogućila. Zahvalan sam i što sam obukao njen dres i po povratku iz inostranstva, za šta sam se odužio s dve duple krune kojima sam doprineo koliko god je bilo u mojoj moći".

Zašto nisi ostavio dublji trag u Glazgovu?
"U Zvezdi su me povrede zaobilazile, ali nisu u Škotskoj. U kratkom roku sam imao tešku povredu kolena i odmah zatim težu povredu lože. Ni ostrvski fudbal, ni ostrvski stil života, nimalo mi nisu legli i odlučio sam da promenim sredinu. Ipak, ostala je žal što se nisam dokazao. Otišao sam u Real Sosijedad i u Španiji je bila sasvim druga, lepša priča. S tim, moram da primetim, mene su nekako sve pratili klubovi koji su u finansijskim problemima i gde preti da bude katanac, a-ha-ha".

Kako ti je bilo u Koreji, izgleda da si tamo uživao?
"Jesam, bio sam daleko od Srbije, iskreno kažem, i uživao sam u tom drugom svetu. Svideo mi se tamošnji sistem rada, reda i discipline. Igra se ozbiljan fudbal, jači u fizičkom smislu od japanskog koji se medijski više prati i u koji se više ulaže".

Sigurno si često bio na „netu“, kakav im je signal, je li jači nego u Srbiji?
"A-ha-ha, jeste, i to više puta! Ja sam tamo završio karijeru 2009. godine i oni su već tada imali brzinu interneta koju mi još nemamo, odnosno, vidim da tek sad ovi naši operateri reklamiraju brzinu od 100 megabita u sekundi. Oni su kulturu bazirali na internetu i bilo bi glupo da nemaju tako moćan signal".

Na koji način provodiš vreme kad nisi fokusiran na fudbal?
"Srećno sam oženjen s Katarinom i otac trojice sinova kojima posvećujem svaki slobodan trenutak. Aleksa je rođen u Glazgovu i ima 10 godina, Andrej je rođen u Seulu i ima osam godina, dok je Aljoša pravi Srbin, rođen je u Beogradu i ima godinu i mesec dana".

Treniraju li naslednici fudbal?
"Najstariji pohađa muzičku školu, svira klavir i ide na basket, pošto mu fudbal, realno, ne ide od noge. Andrej ima dara i trenira fudbal u Crvenoj zvezdi, dok najmlađi ima najviše afiniteta prema fudbalu. Prohodao je sa 11 meseci i uveliko vodi loptu, šutira i viče „gol, gol“!

Igraš li fudbal rekreativno?
"To se zna, samo što smo moji bivši saigrači i ja ušli u određene godine i zato na terminima ne zapinjemo kao ranije. Osim toga, strastveni sam pecaroš i lovac. Uživam u mušičarenju, baš sam nedavno bio u Sloveniji i upecao lipljana od 48 cm, kilogram i po teškog. Zimi, kad imam vremena, idem u lov na divlje svinje u mom rodnom kraju, dok fazane lovim u okolini Uba".

Uplatiš li po koji tiket zabave radi?
"Volim da se kladim s vremena na vreme i na taj način unesem dodatnu draž u gledanje neke utakmice. Omiljena mi je igra GG&3+. Obično dobijem kad osetim da će neki autsajderi da pobede i kad mi se posreći sa prelazima iz iksa".

NIKO IZ SAVEZA ME NIJE NAZVAO I
REKAO DA NE PUTUJEM NA SP U NEMAČKU!

Da li si trenutak kad si saznao da si pozvan u reprezentaciju, doživeo kao trenutak svoje velike lične pobede?
"To je nešto nedorečeno i sad kad pričamo o profesionalnoj licenci i reprezentativnoj karijeri, boli me sve to! Odigrao sam kvalifikacije za SP u Nemačkoj, a otišli su oni koji nisu trebali da idu. U celoj toj situaciji, nije mi bilo toliko krivo što nisam bio među putnicima, nego što niko iz Saveza nije našao za shodno da me nazove i to mi saopšti. To govori o veličini onih koji su u to vreme vodili naš fudbal! Jednostavno, ljudi ne vode računa o igračima koji donose profit klubovima i reprezentaciji. Ko će da vodi brigu onda o njima, ako to ne čine odgovorni iz Saveza i odgovorni iz klubova"?! 

PIŠE: Milorad Plazinić

(foto: mozzartsport)