INTERVJU - Marko Grujić: Liverpul bih izabrao pre Reala i Barse! Klop me do tančina upoznao sa projektom!

Ovo nije deo nekog belosvetskog bestselera koji se prodao u milionskom tiražu. Ovo nije fudbalska bajka za lakoverne. Ovo je Marko Grujić i njegov put koji se preko Ibarske magistrale i Kolubare završio pod svetlima Enfild Rouda. Supertalentovani vezista o kome je prethodnih šest meseci brujao Stari kontinent bio je u poslednjim mesecima esencija veličine Crvene zvezde koja prosto ne da da je uguše brojni problemi.

Beogradsko i dete kluba dominantno na terenu, odmereno u ponašanju, elokventno u neposrednoj komunikaciji. Foto robot dečaka kojeg su izabrale neke sile da bude jedan od onih koji će da uspe... O njegovom ovojesenjem sjaju napisano je "brdo" materijala, bio je to onaj period života kada je dečak morao u ekspresnom roku da odraste. Da postane zreo igrač i još zreliji muškarac.

I odrastao je. Posle završenog transfera u Liverpul, spoznaje da će od avgusta ove godine da se takmiči sa brojnim fudbalskim alama i dalje deluje savršeno trezveno. Kao onomad kada je posle završenog omladinskog staža morao na kaljenje u Kolubaru. Mir u glavi, fudbalaska inteligencija u mozgu, i dinamit u nogama.

Počelo je Klopovim pozivom, a završilo se podizanjem crvenog šala: Grujić je zvanično fudbaler Liverpula!

To je skica za portret Marka Grujića, koji je u razgovoru za MOZZART Sport još jednom evocirao uspomene na "gostovanje" kod Liverpula, Klopovom pozivu, do tančina objasnio kako su ga snimali predstavnici petostrukog šampiona Evrope.
"Sve je počelo tim famoznim Klopovim pozivom (o kojem je MOZZART Sport prvi pisao). Nisam imao najavu da će da me zove. Sedeo sam tako i video da imam poziv sa broja koji počinje sa +44... Engleska. Kada sam se javio prepoznao sam da ima nemački akecenat, prepoznao sam i njegov glas, jer sam slušao njegove intervjue. Više je on pričao, govorio je o planovima koje imaju sa mnom. Rekao sam mu samo da nemam ambiciju da se vucaram po pozajmicama, da hoću da igram u klubu za koji potpišem. Bio je otvoren, govorio mi na koji način žele da ja rastem... Kada trener zove to je najveća privilegija. Veća nego da vas žele predsednik ili direktor. I to kakav trener me je zvao. To je učvrstilo u stavu da želim u Liverpul", počinje priču za naš portal 19- godišnji vezista.

Ima neka tajna veza između junaka naše priče i harizmatičnog nemačkog trenera. Klop je izabrao Grujića jer je u konkurenciji silnih igrača prepoznao "ono nešto" što ga čini talentom premijum kategorije. Ali je i Marko nehotično i sasvim spontano izabrao Klopa.
"Imao sam sliku na Intagramu pre šest meseci ili godinu dana kada Jirgen Klop nije bio ni blizu Liverpula. Zgotivio sam ga posle jednog intervju kada je rekao da posle nekog poraza nije otišao kolima kući, nego peške. Navijači Liverpula su našli tu fotku, ispostavilo se da je sudbinski bilo predoređeno da se Klop i ja spojimo. Da sam birao boljeg trenera teško da bih izabrao. On je poznat kao neko ko voli da radi sa mladim igračima. Izbacio je Subotića, Levandovskog, Kagavu. Međutim, moram da se koncentrišem sada na Zvezdu. Ne bih voleo da ljudi pričaju kako neću da trčim, da uklizam. Znam da se promeniti neću".

Markov prvi intervju u Liverpulu: Klop me ubedio, bio sam nervozan kada me je pozvao

Na asistenciju pomoćnika i leve ruke u svim prethodnim osvajanjima Željka Buvača, Jirgen Klop je inicirao prvi i najvažniji korak. Lopticu je prebacio u dvorište menadžementa kluba koji se svojski trudio da zadobije poverenje Marka Grujića. I to ne slatkorečevim pričama koje će se svideti momku koji je i dalje u fudbalskom inkubatoru.
"Posle utakmice sa Čukaričkim sam seo sa menadžerom Stojadinovićem i ljudima iz Liverpula. Napravili su klipove sa utakmica na kojima sam mislio da ne postoji kamera. Kao kad smo u reprezentaciji pod komandom Ivana Tomića igrali u nekom slovačkom selu. Bio sam u čudu, pitao: ’Uh, ljudi ko je ovo snimao, pa na stadionu je bilo 20 ljudi’. To govori o njihovoj ozbiljnosti. Pokazivali su mi negativne stvari, nisu došli sa pričom kako sam ja Ronaldo i kako sam bajan i sjajan. Baš su mi pokazali situaciju protiv Metalca kada sam jurio 90 metara igrača i kada sam uklizao. Njihova filozofija kaže da se odmah pravi faul, i to ne za žuti karton. To je njihova filozofija, da se ne gubi snaga, nema veze što sam ja na kraju uzeo tu loptu".

Poziv Liverpula u kombinaciji sa ogromnom željom Jirgena Klopa bio bi dovoljan poziv da mnogi uhvate prvi avion i krenu put Ostrva. Ali temeljan kakav jeste i izvan terena Marko Grujić do tančina je želeo da čuje šta i kako sa njim planiraju u Liverpulu. Hteo je da čuje da neće biti samo broj u svlačionici krcatoj zvezdama.
"Nije mi pominjao igrače na čijoj poziciji me vidi, rekao mi je da sve zaisi od mene. Tačno mi je prezentovao viziju da bi trebalo da budem između ’šestice’ i ’desetke’, to je kako oni to zovu ’boks tu boks’ igrač, neko ko deluje između dva šesnaesterca. Pridodaje se ofanzivi, ali ima i velike defanzivne obaveze.. Dakle, nešto između Lukasa Leive i Kutinja".

Period inicijacije na novi klub i Premijer ligu ga tek očekuje, ali Grujić je video ono za čim žude milioni hodočasnika širom sveta. Upoznaj veličinu Liverpula kako bi još više poštovao taj klub, geslo sa kojim se Grujić vratio u Beograd.
"Da počemo od sportskog centra. Melvud je nešto noviji od Enfilda, ali nije kao što narod razmišlja. Nije to svemirski brod, niti su tu uložene milijarde. Onako lepo skockan trening kamp. Ima sve što ti je potrebno. Ogromnu teretanu, veliki dnevni boravak... Pikado, bilijar, soni, velika kuhinja... Sa druge strane Enfild je baš tradicionalan. Ni sa spoljne strane ne izgleda kao Emirejts ili Etihad, svlačionice su isto tradicionalne. Obične klupe".

Transfer Marka Grujića u Liverpul – INSIDE! Poleteo iz Osijeka, plašio se magnetne rezonance (FOTO)

Hteo ili ne tek Mako Grujić je izučio svaku poru svog novog kluba.
"Video sam odmah da su vrata na domaćoj svlačionici nešto manja. Svaki igrač mora da se sagne kako bi izašao. Namerno su to uradili, kako bi fudbaleri Liverpula izgledali viši i jači, da se rival uplaši. Sa druge strane gostujuća svlačionica je supermoderna. Valjda da se oni opuste, pa kad izađu na teren da ne znaju šta ih je snašlo. A-ha-ha".

Onaj prvi razgovor sa Klopom ga je donekle opustio, ali dvodnevni boravak na Enfildu bio je protkan detaljima koje će Marko Grujić prepričavati unucima. Na neke stvari nije mogao da utiče.
"Upoznao sam sve igrače i to na kakav način. Završio sam testiranja, penjem se na drugi sprat, a oni svi sede na ručku. Presekao sam se, htelo srce da mi stane. Nije bio Klop, ali pomoćnici su bili tu. Prišao sam i pozdravio sam se sa svima. Noge su mi se odsekle, ali sam seo za sto i ručao. Posle sam otišao na druga testiranja. Detalj koji ću dugo pamtiti".

Kada kažeš Liverpul, misli na tradiciju, na pet titula evropskog prvaka, na čuveni kop i na još čuveniju istanbulsku noć. Nešto što Redse čini posebnim, čak i u epohi kada klub sa Enfilda suparnički navijači zovu - "Luzerpul".
"Sećam se Istanbula i onog čuvenog finala sa Milanom. Dobar deo muzeja je tome posvećen. Svaki igrač koji dođe u Liverpul mora da prođe kroz tu turu kako bi osetio veličinu kluba. Kažem, 80 posto muzeja je posvećeno utakmici u Istanbulu. Vrte se golovi, tu su i kopačke Ćavi Alonsa. Baš sam video veličinu kluba, osetio sam šta znači navika da svaki igrač koji izađe iz svlačionice mora da dodirne tablu sa napisom ’Ovo je Enfild’. Kao što sam video i veličinu osmice Stivena Džerarda. Svaka njegova godina je ilustrovana, ne verujem da će neko više nositi dres sa brojem osam u Liverpulu. Možda neka prevelika zvezda ako bude došla u klub ".

Zahvaljujući golovima i fenomenalnim partijama u Superligi postao je ličnost prvog reda u Srbiji. Samo što je stavio paraf na vernost Liverpulu proširio je polje delovanja. Sad za njega znaju od Japana do Argentine.
"Odmah posle potpisa sam ušao u avion i vratio se za Srbiju. Sleteli smo, a ja imam šta da vidim. To je bilo ludilo na društvenim mrežama. Ne znam ni sam koliko sam poruka dobio. Oni imaju navijače u celom svetu, pa su me tagovali razni Amerikanci, Kinezi, Afrikanci. Nisam stigao svima da zahvalim".

Posebni momak je kupljen da postane as u Liverpulu

Pesimizam nije deo njegovog karaktera. Sluša i on priče kako će ga gladijatorska arena Premijer lige samleti, kako bi mogao da napravi korak nazad u karijeri poput Lazara Markovića. Sluša ih, ali i odbacuje.
"Slušam ljude koji su skeptični, kažu prevelika je razlika između Srbije i Engleske. Ja sam totalno samouveren, nadam se da ću se posle tri meseca adaptirati, i da ću početi da igram od starta tamo u oktobru, novembru. Sve su to fenomenalni igrači, pa ja moram da radim na fizici. To je jako bitno".

U ovom trenutku možda i najbitnije je baš to što Marko Grujić zna šta mu tačno nedostaje. Ili da parafraziramo čuvenog filizofa Konfučija - zna šta ne zna.
"Bitna mi je naredna polusezona. Pored treninga i utakmica u Zvezdi imaću dodatni rad. Moram da ojačam, jer ću ulaziti u duele sa top igračima. Mnogo su jači. Sad kad sam bio video sam da fizički izgledaju besprekorno. Ramena široka, noge vretenaste. Sve na vrhunskom nivou".

Liverpul je lepa budućnost, ali Zvezda je još lepša sadašnjost. To je, ujedno, i kamenčić koji žulja šest miliona evra plaćenog igrača.
"Ne želim da se nijednog trenutka priča o tome kako otaljavam posao. Hoću da igram bolju defanzivu, neću se podići u visine i ponašam po principu: ’Sada ne dam nikome loptu’. Promeniti se neću, biću onaj isti igrač koji je jesenas izgarao na terenu. Nećete videti mene kako odustajem ili neću da uklizam. Sada sam ponosan, jer sam igrač koji je posle dugo godina otišao u jak evropski klub. Imam vremena da se pripremim do leta na veće zahteve, ali pre toga su mi bitne utakmice u Zvezdi, da nastavimo sa dobrim igrama i pomeramo u rekorde".

Znalo se još u kadetskim danima da je Marko Grujić vezista plemenitog kova, neko koga fudbal jednostavno voli. Srećom, pa nije se zaglibio u glibu pozajmice kao mnogi drugi. Pre nešto više od godinu dana bio je na prekretnici.
"Brzo mi se promenio život. Od nas petorice dece kluba jedino sam ja bio uslovljen da idem na pozajmicu. Opet, znao sam da će mi doneti dobro ta Kolubara. Međutim, nije mi bilo prijatno da gledam kako Luka, Rile i Vule ulaze da igraju, a ja moram da putujem u drugi klub. Išao sam kolima sa drugom... Nije mi bilo lako da to prelomim u glavi. A sad... Jedan novembar u Kolubari, a drugi te zove Klop. To je ozbiljna energija, ozbiljan posao. Liverpul bih izabrao pre Reala i Barselone, obožavam Premijer ligu zbog te energije i kompletnog ambijenta".

Klop: Grujić? Dobar momak, visok momak! Ume i da dribla

Sada su ga drugovi iz svlačionice savetovali da prihvati poziv iz Liverpula. Slušao je njihov glas, osećao obavezu prema brojnim ljudima koji su imali uticaj na njegovu karijeru u Zvezdi. Prema onima koje ne obasjavaju svetla reflektora velike pozornice.
"Drugi igrači su me savetovali da odem. Govorili su mi to je Liverpul, ne Kazahstan ili Japan. Finansijski je sad sve drugačije. Od kuvarice do trenera u omladinskoj školi, valjda će oni sad moći normalno da žive do maja ili decembra. Važno je da su sve tri strane zadovoljne".

Malo je zastao, pa nastavio. Onako iskreno.
"Sad kad smo bili na basketu protiv Fenerbahčea. Vule (Vukašin Jovanović, prim. aut.) doslovce mi kaže: ’Brate, vidi ovu ludnicu, ako mi uđemo u Ligu šampiona biće tri puta jače’. Šteta što neću doživeti da bar pokušam. Ako oni to uspeju... Plakaću u Liverpulu. Ali dobro pitanje je da li bi poziv ovakvog kluba i ovakvog trenera došao ponovo".

Markov prvi intervju u Liverpulu: Klop me ubedio, bio sam nervozan kada me je pozvao

Grujić neće hodati sam po Liverpulu i ostrvskim ulicama. Imaće brižnog čuvara u Željku Buvaču, ali i ostalim našim internacionalcima
"Kada sam pričao sa Klopom rekao mi je da je Buvač njegov mozak na treninzima. Deluje ovako tiho, malo priča, ali dosta kaže. Objasnio mi je Klop da je za razliku od Buvača on temperamentniji, da voli da vikne i skoči. Bliži je sa igračima nego Buvač. Svi su ispali jako korektni. Odmah me zvao Kolarov da mi kaže da mu se javim šta god mi treba, Matić mi je čestitao, Hrvat Lovren se baš obradovao. Bio je dobar sa Markecom, dočekao me je rečima: ’Je l konačno sve završeno?’ Mi Balkanci moramo da se tamo daleko držimo zajedno".

Imao je vremena Grujić tokom zimske pauze da se odmori, ali je vreme dokolice trošio na Liverpul.
"Često sam sedeo u igraonici kod Vukovog spomenika i igrao soni sa jednim od najboljih drugova. On je veliki navijač Evertona, stalno bira taj klub. Ima istetoviran i njihov slogan. Ja sam birao Liverpul. I već dva meseca tako. Smeju mi se ljudi, potpisao za Liverpul, a sedi u onoj rupi, igra soni. A-ha-ha"

Pišu: Darjan Nedeljković i Dejan Stanković

(FOTO: mozzartsport.com/Branko Starčević)