INTERVJU - Kvame Von o tome kako je preživeo teroristički napad u Briselu, šta ga povezuje sa Gerijem Pejtonom i koliko ga je motivisao Novičin govor pred finale sa Zvezdom

Kada je potpisao za Partizan, dobar deo navijača prvi put je čuo za Kvamea Vona. Trebalo je ovom 27-godišnjem beku iz Ouklenda se tražio u prvom periodu, ali je u finišu ligaškog dela takmičenja na Jadranu pokazao da može da bude pojačanje za posrnulog velikana.

Von je imao i sreće da veoma brzo po dolasku u klub osvoji Kup Radivoja Koraća, prvi trofej u karijeri koja je do sada imala neka prilično zanimljiva poglavlja.
"Sviđa mi se ekipa, imamo dobru grupu momaka. Polako se uklapam se i svi su do sada imali dosta strpljenja za mene. Kup u Nišu je bio sjajno iskustvo za nas, prethodno smo baš intenzivno trenirali. Zaslužili smo zbog svega toga da osvojimo peha. To mi je prvi značajniji trofej, imao sam samo Superkup francuske. Drago da sam se upisao u istoriju Partizana. Znam da je Partizan ranije stalno osvajao trofeje, video sam da je ovaj trofej svima doneo mnogo sreće", rekao je Von na početku razgovora za MOZZART Sport.

Da li si znao nešto o beogradskom klubu pre nego što si potpisao ugovor?
"Čuo sam za Partizan, za bogatu istoriju kluba i pre dolaska ovde. Takođe, znam da su bili u FIBA Ligi šampiona prošle sezone, kao i moj bivši klub Frankfurt. Ali, iskreno, nisam mogao da zamislim sebe da ću jednog dana zaigrati u Srbiji".

Da li si mnogo razmišljao ili se možda dvouimio kada si saznao da postoji ponuda Partizana?
"Sve se desilo u poslednjem trenutku, već sam bio na putu ka SAD. Zvao me je menadžer i postigli smo dogovor. Odlučio sam se za Partizan zbog bogate istorije i tradicije. Kada igrate u Partizanu, mnogi vas gledaju, menadžer mi je rekao da je dobra situacija. I ja sam se malo raspitao".

Ko vas je posavetovao?
"Frenk Robinson, njega znam od ranije. On je malo stariji od mene, ali išlo smo na isti koledž. Razgovarao sam sa njim, pričao mi je kako su dobri navijači. Rekao mi je - idi tamo čoveče, biće ti sjajno".

Posle uvodnih skromnijih partija, Von je zablistao u duelima sa Olimpijom, Budućnošću i Cedevitom.
"Navikavam se na sistem, saigrače, samo da pronađem svoje mesto, mogu da postižem koševe, asistiram. Trener traži da budem vođa, ali da ne forsiram. Trudim se da pružim šta god zahtevaju od mene. Atmosfera u ekipi je veoma pozitivna, svi su mi mnogo pomogli".

Vratimo se još malo na finalni duel kupa u Nišu. Partizan je u prvih 20 minuta odigrao sigurno najbolje poluvreme u sezoni.
"Prvo nas je trener motivisao na pravi način pred finale, a onda nas je Novica zapalio svojim govorom. Išao je od igrača do igrača i svima pričao da jesmo autsajderi, ali da smo odlično radili i da smo sjajni kao ekipa, prava porodica. A posle se to prenelo i na teren."

Kao i većini stranaca koji dođu srpsku košarku, atmosfera iz derbija beogradskih rivala ostavlja poseban utisak. S tim što je Von i to imao sa čime da uporedi.
"Atmosfera iz srpskog derbija - pa, slično je bilo u duelu Arisa i PAOK-a u Solunu. Samo ne baš tako glasno, ali svidelo mi se u Nišu. Inače,debi u dresu Arisa sam imao baš u derbiju sa PAOK-om, bilo je ludo."

U Partizan je došao otprilike u isto vreme kad i Bondža Si koji je veoma brzo produćio ugovor do leta sledeće godine. Ima li Kvon takve ambicije?
"Moj ugovor je do kraja sezone. Zasad ne razmišljam dalje od toga, fokusiran sam na trenutne obaveze. Naravno, to je nešto o čemu će odlučivati i trener, uprava i moj menadžer. Ali, sve u svemu, sviđa mi se u Partizanu".

Crno-beli su drugi put u poslednje tri godine ostali bez plasmana u plej-of Jadranske lige, pa im sada preostaje još takmičenje u domaćoj Superligi.
"Naš cilj je da osvojimo šampionsku titulu, ali moramo ozbiljno da radimo da bi se to ostvarilo. Ne možemo da se zadovoljimo osvajanjem kupa. Svaki dan pričamo o tome o Superligi".

Inače, Von je u Ouklendu išao u srednju školu Skajlajn koja je imala još neke poznate učenike.
"Tu je Geri Pejton, iz istog smo grada, išli su u istu školu, ali nisam ga baš gledao uživo, malo sam mlađi (haha). Ali mnogo ga poštujem, voleo bih da ga upoznam. Sjajan igrač, pogotovo u odbrani, nije ni čudo da je dobio nadimak Rukavica.. A tu je i Tom Henks od poznatih, kao i Greg Foster koji je sa Lejkersima 2001. godine bio NBA šampion".

Po čemu najviše pamtiš srednjoškolsku košarku i koja je razlika između koledža i Evrope?
"Najviše se sećam trenera, neki su bili baš strogi, ali onaj u srednjoj školi mi je bio kao otac. Zove se Terens Rensom. Bilo je mnogo trčanja, izlaska iz blokova. Slično je i ovde. Čanak je strog na drugačiji način, zahteva i zaslužuje poštovanje. U Evropi, se više igra taktički, drugačija je priprema. Igrači su iskusniji, a na koledžu su atletski jači."

Srbija ti je u profesionalnoj karijeri već sedma evropska zemlja. Kakav je bio početak u italijanskom drugoligašu Agriđentu sa Sicilije?
"Bio sam jedini Amerikanac i morao sam da naučim malo italijanskog. I dan danas idem tamo da treniram, svidelo mi se tamo. Ostao sam u kontaktu sa ljudima, čak stekao i jednog od najboljih prijatelja. Ipak, samo mesto je daleko od aerodroma, nema tržnih centara, a znate koliko oni znače nama Amerikancima i sve je zatvoreno od jedan od četiri popodne. To je bilo na neki način i najteže iskustvo do sada."

Sunce Mediterana zamenio je oblacima zapadne Evrope, tačnije Antverpena gde je doživeo i najtraumatičnije iskustvo u životu.
"U Belgiji je stalno padala kiša, trener i ekipa su bili donri. Ali vreme mi se nije svidelo. Liga je bila u redu, imali smo i lepu seriju u FIBA Evrokupu. Ipak, desio se onaj bombaški napad u Briselu na aerodromu. Ceo tim je bio tamo na čekiranju. Sećam se da je bio i Dikembe Mutombo. Srećom, kod nas se niko nije povredio, ali je poginulo je 11 ljudi. To je bila ludnica. Dolazim iz Ouklenda gde sam svašta video, ali ovo je bilo... Kad su svi ti ljudi krenuli da trče i beže, kao u filmovima".

Zastao je Von za trenutak, a onda nastavio sa prisećanjem.
"Poslednje što mi je palo na pamet je da je bombaški napad, mislio sa prvo da je neko vitlao sa oružjem. Bio sam smiren, govorio sam sebi - biće sve u redu. Ali, kada su nam rekli šta se stvarno desilo i koliko ljudi je poginulo pomislio sam - O ne, ne želim da budem ovde".

I vrlo brzo je i otišao iz Belgije, prvo u izraelsku Ironi Nahariju, a onda i u francuski Asvel.
"Životni stil u Izraelu je sjajan, stalno je sunčano kao u Kaliforniji. Liga je dobra, smireno je. Nisu teški treninzi, samo igraš utakmice. Kao da sam imao odmor od godinu dana, bez pritiska. Uživao sam i u Francuskoj, tamo sam upoznao Bondžu Sija. Iskreno, nisam znao da će i on doći u Partizan. Ali odmah mi je poslao poruku kada je potpisao. Bio sam baš prijatno iznenađen".

Dosta lepih reči Von ima o košarkaškoj Bundesligi gde je nosio dres Skajlajnersa iz Frankfurta.
"Sjajno mi je bilo u Nemačkoj, igrali smo FIBA Ligu šampiona. Bundesliga je baš ozbiljna, fizički veoma zahtevna. Otišao sam posle u Grčku, Aris je veliki klub, ima veliko rivalstvo sa PAOK-om. Čuo sam i da su navijači Partizana u bratskim odnosima sa njima".

S obzirom da si rođen u Ouklendu, znači li to da navijaš za Golden Stejt?
"Poštujem Voriorse, ali nisam njihov navijač. Svojevremeno sam podržavao Lejkerse zbog Kobija Brajanta. Sada zbog Rasela Vestbruka navijam za Oklahomu. Ali, Voriorsi su važna stvar za Ouklend, čak je njihovim osvajanjem titule otvoreno i dosta novih radnih mesta, ljudi imaju više prilika da nađu posao."

I za kraj, da li u Vonovom životu ima mesta za još nešto pored košarke?
"Volim video igre, a dosta slobodnog vremena provodim razgovarajući sa porodicom. I da, veliki sam fan boksa i Flojda Mejvedera! Volim, naravno, i Mohameda Alija kao i Andrea Vorda. On je iz Ouklenda i povukao se neporažen kao dvostruki svetski šampion, a osvojio je i olimpijsko zlato. Ne volim Majka Tajsona i taj njegov stil", zaključio je Partizanov košarkaš.

Ostaje da vidimo kako će crno-belom Amerikancu od sredine aprila prijati borbe u srpskom superligaškom košarkaškom ringu.

Foto: Star Sport