Inspirativna priča iz fabrike: Kako je Jutjub spasio karijeru poštara Tome Menijea

Danas je jedan od najpriznatijih bekova planete, ali ne tako davno Toma Menije nije mogao ni da sanja da će dogurati tako daleko U stvari, pre samo devet godina, ili bolje rečeno tri godine pre no što je debitovao za A selekciju Belgije Menije je verovali ili ne zarađivao kao – poštar! Da bi onda od napornog života pobegao u automobilsku industriju i u fabrici sklapao auto-delove?!

O reprezentaciji, milionskom ugovoru sa Pari Sen Žermenom, pa čak ni prvoj ligi Belgije nije smeo ni da sanja. Ali onda je jedan Jutjub snimak sve promenio. Menije u dresu Virtona u koji ga je majka poslala na probu nakon što ga je Standard Lijež posle serije povreda otpisao. Nije samo to povreda, priznaje i Menije.
“Rekli su mi: ’Loš si’. A-ha-ha. Ali nisam bio toliko koliko loš koliko nisam bio za život u tim fudbalskim akademijama. Meni su bile potrebne društvene aktivnosti, druženje... A ovamo 24 časa sa istim ljudima. Na času, na treningu, preko vikenda... Nije to život“, kaže Menije u intervjuu koji je dao dok se vozio u “taksiju“ Radio Monte Karla, nešto nalik emisiji koju je za RTS radio naš proslavljeni komentator Aleksandar Stojanović.

Tada 15-godišnjem Menijeu “šut-karta“ u Liježu nije tako teško pala. Pomirio se sa tim da će živeti normalan život, ići u redovnu školu... Otac – i sam propali fudbaler – toliko se ipak razočarao da mesecima nije želeo da sa sinom govori o fudbalu. Majka je ipak bila smirenija, mada sasvim odlučna: ubedila je Menija da istraje, poslala ga na probu u Virton, na prvom meču Toma daje šest golova (mada na Vikipediji piše 10) i dobija ugovor. Daleko od toga da je tu bio kraj, u prvoj sezoni Vitron ispada u treću ligu, sa tom platom ne može se živeti... Menije je morao da nađe posao. Poštar, pa fabrika. Sve dok na dve utakmice protiv Liježa nije postigao četiri gola. Jedan je bio spektakularan, rabonom, i kao što to biva zavrteo se po Jutjubu, pa se za Menijea pročulo diljem Belgije.
“Dao sam neke golove koji su postali senzacija na Jutjubu.To je sve pokrenulo, zaista. Za sve kasnije transfere dugujem zahvalnost Jutjubu“, smeje se Menije.

Zanimljivo, tih dana je Menije bio napadač. I hteli su ga golovi. Tad ga je baš krenuo. Davao ih je glavom, levom nogom, desnom, sa 10, sa 20, sa 30 metara... Posle tih golova zaiosta su se skauti svih velikih belgijskih klubova sjatili na Vitronove utakmice. Na kraju je Klub Briž, kome su tog januara 2011. izmakli naš Dalibor Veselinović i Žele Van Dam, dodao gas i Virtonu platio 200.000 evra kako bi Menije na leto stigao na “Jan Brejdel“ stadion. Odatle posle pet godina i u Parizu.

Ali nikada nije zaboravio kako je sve počelo ni sve muke koje je proživljavao kao 18-godišnjak.
“Sledeći put kad vam poštar dođe na vrata, bar mu se nasmejte, možda ga ponudite šoljom čaja. Verovatno je imao težak dan“, prisećao se nedavo Menije u dnevniku na portalu “The Players Tribune“.
“Ustaneš u pet ujutru i kreneš pre no što sunce izađe. Možda je zanimljivo u njujorku ili Londonu, ali ja sam iz malog seoceta u kome su kuće razbacane. Pljušti kiša, parkiraš kola, penješ se 50 metara do poštanskog sandučeta, ostaviš poštu, nazad do kola i voziš do sledeće kuće – 10 metara. I opet parkiraj, izađi, šetaj... Bio sam toliko umoran da bih posle prespavao celo popodne“.

Izdržao je dva meseca pre no što se prešaltao na fabriku automobilskih delova u Sen-Gobenu.
“Opet ustaješ u pet, doručak, vozim pola sata do posla. Fabrika toliko velika da kolima moraš na drugu stranu. Popiješ kafu, smena počine u šest. Ja sam radio u sektoru za sklapanje šoferšajbni. Radili smo sve velike marke: mercedes, reno, sitroen, opel... Moj deo posla je bio da ih utovarim na kamion pre no što ih pošalju u Kinu, Francusku i Rumuniju. Takođe sam i primao narudžbine. Tako do dva sata, pa na trening. Nikad neću zaboraviti kolege, postali smo veliki prijatelji, bili su veliki fudbalski fanovi, znali su ko sam i pre no što sam se tamo zaposlio. Posle su išli na Virtonove utakmice. Pa zamislite samo šta sam trpeo kad dođem u ponedeljak ujutru na posao: ’Čoveče, pa ti su prokleto užasan’. Ali dobro, i to je deo posla, zar ne“, smeje se Menije.

Ima i zbog čega.