Ima li šta lepše? Dobiješ 45 miliona na lutriji i dovezeš rols-rojs do svog fudbalskog kluba

U Premijer ligi je prilično česta pojava, ali na parkingu petoligaša retko kada ćete videti Rols Rojs Fantom Drophed kupe. Međutim, kada biste posetili Njuport Kaunti sačekao bi vas nadrealan prizor i 350.000 funti vreda automobil Lesa Skadinga, koji je prošlog avgusta preuzeo funkciju predsednika pomenutog velškog kluba.

Pitate se kako je u toj nameri uspeo Skading, koji je 27 godina vozio cisterne sa benzinom? Prosto, pogodio je bingo na evropskoj lutriji, pa mu je na račun leglo neverovatnih 45 miliona funti (tačna cifra je 45.570.835,50)! Cisternu je zamenio Rols-Rojsem, mada njega retko vozi, obzirom da u garaži svog doma (vrednog 1,5 miliona funti) ima i Rendž Rover Autobiografi i Aston Martin DBS Volante.

A kada imate toliko novca samo je pitanje trenutka kada ćete uložiti i u svoj fudbalski klub.  Skading je upecan kada ga je prethodni predsednik Bris Blajt pozvao na par utakmica. Obzirom da ga je fudbal uvek zanimao bilo je više nego jasno da će ga insajderska pozicija pretvoriti u ovisnika. Nije mu smetalo ni to što je rodom iz Bristola, a u Velsu živi "tek" ’14 godina (ukupno mu je 62).

Međutim, Skading nije takav rasipnik kada je fudbal u pitanju.
"Tu sam da pomognem, ali nisam makro i nikad to neću biti. Želim da ovaj klub subotom otvori kapije i da kroz njih prođe 3.500 ili 4.000 ljudi i da se od tog novca isplaćuju plate. Ako nam se ukaže prilika da za 50.000 ili 60.000 dovedemo dobrog igrača, a nemamo novac na računu u banci – tu sam. Ali neću svakog meseca da izdvajam po 100.000", jasan je Skading.

Ipak, napredak je vidljiv u Njuportu, koji je nedavno osigurao mesto u baražu za promociju iz takozvane Konferencije (u nedelju od 16 sati igra protiv Vreksama). Navijači su naravno oduševljeni, jer nisu navikli na blagostanje.

Naime, Njuport je februara 1989. godine bio u dugovima od 330.000 funti zbog čega je preseljen u najniži rang. Sada bi mogao da se vrati u Fudbalsku ligu (prva četiri ranga u engleskom šampionatu) prvi put posle četvrt veka.

Ne tako davno klub je bio prinuđen da i kao domaćin svoje mečeve igra na strani. Otud i nadimak - Izgnanici. Budućnost danas izgleda mnogo svetlije.
"Ljudi me podsećaju da klub ne bi bio ovde gde jeste da nije bilo mene. Desi se da posle utakmice odemo u pab iza ugla tu, sjajno se provodimo, a navijači me grle, ljube i pričaju mi da me vole. A kada ceo pab počne da ti skandira ime… to je nešto neprocenjivo".

Renesesansa, kakvu je Skading pre četiri godine doživeo i na ličnom planu. A kako je živeo pre toga? Možda je najbolji dokaz slavljenička fotografija sa šampanjcem na kojoj se vidi rupa u cipeli!
"Čim sam video sliku bacio sam te cipele i potrošio hiljadarku na novu garderobu. Nisam toliko potrošio za prethodnih pet godina", priseća se Skading.
"Neverovatan je to osećaj. Znaš da se nešto desilo, ali se sve vreme pitaš: Da li je ovo stvarnost? Već sledećeg jutra su me posetili momci iz privatne banke. Dali su mi tašnu sa oko 15.000 funti unutra i rekli: ‘Uzmi, biće ti potrebno i nešto keša’. Pre toga na mom računu nije bilo ni 10 funti".

Dugovi više ne postoje, ali sada su tu nove brige. Samo, sada slatke brige.
"Najviše bih voleo da momci pobede Vreksam i podignu trofej. Da ga pokažu navijačima, da ga i ja uzmem u ruke, zahvalim se, fotografišem i okačim tu fotku u sobi za bilijar. To je moj san".