I poraz je dobar ako se iz njega nešto nauči! (VIDEO)

Stara narodna kaže da se svaka škola plaća, a ako postoji poraz koji ne boli onda je to ovaj koji je Vojvodina pretrpela u revanš meču sa Sampdorijom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Italijani su pred  punim Karađorđem slavili sa 2:0, ali je posle čudesnih 0:4 u Torinu to bilo premalo čak i da se unese drama u večerašnju utakmicu.

Prvi gol na utakmici postigao je posle školske akcije iz 15. minuta Eder, da bi u 71. minutu 10.500.000 evra skupi Luis Murijel demonstrirao golgeterski njuh isprativši petu prvopomenutog za 2:0.

Gol Srđana Žakule samo je još dva put bio istinski ugrožen. U prvoj situaciji je golman Voše bio na mestu i odbranio udarac Roberta Sorijana, u drugoj je Murijel zaslužio poštovanje što je ostao na nogama, iako bi da je pao možda izvukao prekršaj za najstrožu kaznu početkom drugog poluvremena.

 

Za razmišljanje je i to što je Vojvodina za 90 minuta igre stvorila samo jedan zicer kada je Mirko Ivanić glavom sa pet metara tukao pravo u opreznog Emilijana Vivijanija. Mada se mora istaći i opasno brza kontra Mirka Ivanića iz 70. minuta i šut možda i najboljeg pojedinca Vojvodine večeras Danila Sekulića, koji je Vivijano paradom poslao u korner, te pokušaj Darka Puškarića direktno iz kornera.

Posle rapsodije u Torinu očekivalo se možda više, ali je utisak da su krcate tribine Karađorđa unele neki grč u igrače Vojvodine, koji su pre samo četiri dana protiv Javora igrali pred manje od 3.000 ljudi. Na očiglednoj želji da pokušaju da publiku obraduju još jednom pobedom nad timom iz četvrte najjače lige Evrope nema im se šta zameriti, ali danas su izabranici Zlatomira Zagorčića mogli da okuse šta ih čeka u baražu Lige Evrope. Samp se naime – bar je tako izgledao – posle debakla u prvom meču pomirio sa ispadanjem, pa večeras nije ni igrao na sve ili ništa. Igrao je kao da ima 0:0 iz prvog meča. Igrao je onako kako će verovatno igrati Vošini protivnici u baražu.

Strpljivo, pamtno, na ivici faula što je poljska sudijska trojka dozvoljavala. A kad nema prostora za kontre brzih ofanzivnih igrača Vojvodine nema pojavljuju se problemi sa iznošenjem lopte na protivničku polovinu o čemu će Zagorčić morati da razmisli. Jer da se ne lažemo, epskih 4:0 iz Torina je za uzrok imalo i veliku dozu sreće u prvom meču. Sreća prati hrabre, ali ne valja se u nju uzdati na nedeljnoj bazi. A u baražu teško će Voša za rivala dobiti tim koji ne zna da igra fudbal.

Ali da ponovio tvrdnju iz naslova – i poraz je dobar ako se iz njega nauči. Vojvodina je na Karađorđu dobila domaći zadatak. Bez obzira na sve skupa sjajan utisak u dvomeču. Ne treba se zadovoljavati onim što si već ostvario. Publika u Novom Sadu je znala da nagradi igrače. Kraj meča dočekan je u totalnoj euforiji.

VOJVODINA – SAMPDORIJA 0:2 (0:1)

/Eder 15, Murijel 70/

Stadion: Karađorđe;

Gledalaca: Oko 12.000;

Sudija: Pavel Rackovski (Poljska);

Vojvodina (4-2-3-1): Žakula – Vasilić, Pankov, Đurić, Nastić – Sekulić, Mamksimović – Puškarić (od 78. minuta Paločević), Ivanić (od 90. Babić), Stanisavljević (od 87. minut Lakićević) – Ožegović;

Sampdorija (4-1-3-2): Vivijano – Kasani, Silvestre, Koda, Zukanović – Fernando - Bareto, Sorijano (od 85. minuta Sorijano), Krstičić (od 79. minuta Ivan) - Eder, Murijel (od 75. minuta Bonacoli).

Piše: Dejan Stanković

(Foto Star Sport)