Holandski pucanj u koleno: Sve je otišlo do đavola!

Ni manje države, ni veće fudbalske sile. Blizu 17.000.000 stanovnika, a uvek u vrhu svetskog fudbala. Doduše bez velike titule sa svetskih prvenstava,ali tri puta su gubili u finalima, samo ih je loša sreća koštala makar jedne titule prvaka.

Holanđani su fudbalu dali mnogo. Zadužili su ga svojom školom, svojim idejama, trenerskim i igračkim veličinama. Nacija zaluđena fudbalom sa tri velika kluba koji su bili prvaci Evrope. Obeležili su epohe. Od Krojfovog Ajaksa i totalnog fudbala koji su rezultairali sa tri tiule prvaka Evrope u klupskom fudbalu i dva finala Mundijala. Preko velike generacije sa kraja osamedestih koja je osvojila evropsku krunu sa Van Bastenom, Gulitom i Rajkardom. I dalje preko plejade vrhunskih asova sa kraja prošlog veka u kojoj se Bergkampu pridružila čudesna generacija Klajverta, Overmarsa, braće De Bur, Van der Sara, Davidsa, Sedorfa koje je Luj van Gal lansirao do Ajaksove četvrte titule šampiona Evrope.  

Imali su i finale Mundijala 2010. u Južnoj Africi, stigli do polufinala u Brazilu prošlog leta i nagovestili da je nova generacija uspešno zakoračila u sam vrh svetskog fudbala, a onda je sve otišlo do đavola. U kvalifikacijama za EP na koje će proći svaka iole pristojna reprezentacija, Holanđani su u velikoj opasnosti da se ne dokopaju ni baraža. Dve direktne ulaznice za EURO su sinoć podeljene Česima i Islanđanima. Posle debakla u Turskoj, Holanđanima ostaje da se nadaju preokretu u poslednja dva kola, da će prestići Tursku na trećoj poziciji i dokopati se makar baraža.

Šta se dogodilo sa Holandijom za samo godinu dana?

Odlazak Luja van Gala sa selektorske pozicije nije nagoveštavao slom generacije koja se pre godinu dana borila za titulu i na penale ispala u polufinalu Mundijala. Zamenio ga je Gus Hidink kojem je to trebalo da bude labudova pesma i oproštaj sa stilom od trenerskog posla. Već dve decenije su Holanđani potčinjeni svetom trenerskom trojstvu: Luj van Gal - Dik Advokat - Gus Hidink. Njih trojica su imali po dva selektorska mandata. Po jedan uspešan i jedan neuspešan. Sa Hidinkom su igrali sjajno 1998. godine i malo sreće im je nedostajalo da dođu do finala s Francuzima. Međutim, drugi mandat se pretvorio u pravu katastrofu. Hidink se pokazao kao trener kojeg je pregazilo vreme.

Imao je skoro isti tim koji je Van Gal doveo do polufinala Mundijala u Brazilu. I nije uspeo ništa da uradi zbog čega je smenjen. Neikusni Dani Blind je došao da gasi požar, ali se ispostavilo da je pogrešio jer je umesto da spasava samog sebe, zakoračio na brod koji tone.

Holanđanima se dešavaju čudni ciklusi. Poslednje takmičenje koje su propustili je bio Mundijal 2002. godine. Ako je Brazil bio uspeh Van Galovog selektorskog rada, onda su te kvalifikacije za Japan i Južnu Koreju bile crna rupa. Neverovatno, ali tada u konkurenciji Portugalaca i Iraca nije uspeo da osvoji jedno od prva dva mesta iako je imao Van der Sara, Stama, Van Bomela, Overmarsa, Klajverta, Van Nistelroja, Davidsa, Sedorfa, braću De Bur, Makaja, Haselbajnka, Van Hojdonka, Kokua... Takav debakl bi nekome drugom teško pošao za rukom, sve i da je hteo da to uradi. Tada je on uništio tim koji je pripremio Hidink.

Danas nemaju tako jak tim kao tada, ali opet je to ekipa koja je pre godinu dana uništila Španiju i bila na pragu finala Mundijala. Međutim, posle Brazila je moralo nešto da se promeni. Ubacivanje sveže krvi kod Holanđana nije recpet za kojim se poseže samo kad ide loše. To je kod njih standardan običaj. Igrači iz Ajaksa, PSV Ajndhovena ili Fejenorda dobijaju priliku čim odigraju nekoliko dobrih partija u prvenstvu.

Preterali su sa podmlađivanjem. Igrači koji imaju po 23 ili 24 godine su prerano sagoreli u reprezentaciji, a oni od 19 ili 20 nisu se pokazali kao sveža krv. Uz sve to, stariji nosioci igre se poalsko bliže zalasku karijera i nisu igrači kakvi su bili. Vesli Snajder iz Galate nije onaj Vesli Snajder iz Intera. Robin van Persi iz Fenera nije onaj RVP iz Arsenala ili Junajteda. Rafaela van der Varta nema ni mapi, a Klas Jan Huntelar predstavlja sve manju pretnju po protivnike. Osim Depaja ne vide se igrači koji mogu da zamene „veliku četvorku“ oko koje građena holandska reprezentacija prethodnih godina. Robenove povrede su protivnik na kojeg uvek morate biti unapred spremni, što ovaj put nije bio slučaj s Holanđanima koji su očekivali da ih Roben sam odvede na EP.

U prethodnim kvalifikacijama su imali gol razliku 34:5 u 10 utakmica, sada posle osam mečeva imaju 13:10. Totalnom ofanzivom Van Gal je prikrivao sve mane porozne odbrane u kojoj je praktično bilo svejedno ko igra jer nije bilo nijednog fudbalera koji bi se mogao nazvati nosiocem igre. Sada su zakazali napadači. Holandija ne postiže toliko golova, ne napada i na površinu su isplivali svi minuse te klackave poslednje linije. Golove primaju uglavnom posle individualnih grešaka, odbrana deluje očajno.

Javnost im je okrenula leđa. Na današnjim naslovnicama holandske štampe stoje naslovi: „Mi više ne brojimo“, „Ne interesujete nas“, „Zapanjujuće“ i slično.

„Cele ove kvalifikacije su nam veoma teško pale. Osećam se užasno. Bukvalno užasno“, zavapio je posle poraza od Turske Robin Van Persi.

Ceh plaćaju uglavnom sitne ribe. Posle poraza od Češke, Gus Hidink je krivicu svalio na Janmata otvoreno ga etiketirajući kao krivca. Na kraju je Hidink bio taj koji je morao da ode. Posle Islanda je njegov naslednik Blind za poraz okrivio Martinsa Indija, ali nesrećni štoper Porta je bio samo vrh piramide očaja. Puca po svim šavovima...

Jedina nada Holanđanima je da će bezbrižni Česi odigrati do kraja i savladati Tursku, a onda im ostaje da pobede u oba meča i nekako se dokopaju baraža. Ipak, oni su nas prethodnih godina navikli da u kvalifikacijama rešavaju posao pre ostali. Ne da čekaju baraž. A pogtovo nisu navikli na društvo liliputanaca koji će na TV-u pratiti EP u Francuskoj. 

(FOTO: Action images)