GRUPA H - Japan: Može li da se ponovi „Čudo iz Majamija“?
Vreme čitanja: 7min | sub. 16.06.18. | 11:57
Azijska fudbalska sila polako dolazi do kraja puta...
Da li je došao kraj japanske reprezentacije kakvu znamo? Hoće li se kult verovatno najveće fudbalske sile u Aziji održati posle Svetskog prvenstva? Ova generacija odavno je prevazišla svoj vrhunac i sada je u padu koji će verovatno Samuraje dotući baš u Rusiji.
Više niko ne govori o smeni Vahida Halilhodžića dva meseca uoči Mundijala, sada je prva i jedina tema - kraj zlatnog doba japanskog fudbala. Godine predstavljaju veliku brigu za kompletna tim, pošto se problem starenja rostera podudara sa vekovnim problemom Japana, čija populacija ima sve viši prosek godina. Upravo zbog toga mediji u Zemlji izlazećeg sunca napravili su veliku frku zbog Velike trojke (Kagava, Honda i Okazaki), koje se Halilhodžić svesno odrekao sa ciljem da gotovo na silu Japan pretvori u tim koji igra isključivo na kontranapade i tako izbriše decenijsku filozofiju kratkih, preciznih dodavanja. Što je, saglasiće se dobri poznavaoci fudbalskih prilika, japanski trejdmark.
Izabrane vesti
MOZZART KVOTE
Japan pobednik grupe - 7,50
Halilhodžić je smenjen, a pomalo histerično na njegovo mesto doveden je Akira Nišino, inače bez posla pune tri godine nakon odlaska iz Nagoje. Opet, Japan je dobio ono što je tražio - selektora jakog autoriteta, cenjenog u domaćem prvenstvu, čvrste ruke i nekog ko bi trebalo da iskoristi napadački potencijal. Nišino je na radaru čelnika tamošnjeg Saveza praktično više od dve decenije, pošto je bio viđen kao selektora budućnosti nakon što je vodio olimpijski tim u Atlanti 1996. godine. Na Olimpijske igre vodio je tim bez ijednog iskusnijeg igrača, a zauvek će ostati upamćeno da je nadigrao Brazil za koji su tada igrali Ronaldo, Roberto Karlos, Dida, pa i iskusniji triling Rivaldo - Bebeto - Aldair. Ovaj meč, u kojem je Nišino lansirao tada mladu nadu Hidetošija Nakatu, ostao je upamćen u japanskoj fudbalskoj istoriji kao „Čudo iz Majamija“.
Nišinova taktika u to vreme bila je ultradefanzivna, bazirana na tesnoj odbrani s fokusom na čoveka. Ipak, kako se fudbal menjao, tako je i Nišino prilagođavao svoju filozofiju, koju je do savršenstva doveo kao trener Gambe Osake u periodu od 2002. do 2011. Gamba je 2005. godine stigla do prve titule u J-Ligi, a Nišinov tim bio je poznat po izizuetno agresivnom, napadačkom pristupu. Samo tri sezone kasnije Gamba je osvojila i azijsku Ligu šampiona, da bi u decembru iste godine njegov tim vodio žestoku borbu sa Mančester junajtedom u polufinalu Svetskog klupskog prvenstva. Crveni đavoli tada su slavili rezultatom 5:3.
MOZZART KVOTE
Japan prolazi grupu - 3,00
Po dolasku na kormilo nacionalnog tima Nišino je poručio da bi ekipi voleo da vrati „japanskiji“ stil igre, čime je jasno sugerisao da će se njegova taktika bazirati na brzim, okretnim, izdržljivim igračima, spremnih na veliki rad. Najvažnije od svega - nije se odrekao jednog od najvažnijih postulata japanske filozofije: slobode izražavanja. Za razliku od Halilhodžića, koji je zahtevao gotovo fanatičnu disciplinu, Nišino je popustio čvorove i svojim izabranicima dozvolio da unesu malo lepote u igru što je savršeno „leglo“ Hondi, Kagavi i Okazakiju. To može da bude najveća snaga Japana, ili mana. Vreme će pokazati.
Opet, novi selektor Japana nijednog trenutka nije krio da će mu konačni roster činiti iskusnije vedete. Upravo zato su mladi igrači poput Ricua Doana, Riote Morioke, Tacuje Ita i Takumija Minamina ispali sa zvaničnog spiska, uprkos tome što su imali sasvim korektne sezone iza sebe. Ovakav Nišinov potez izazvao je brojne polemike u javnosti, ujedinjene oko ideje da je selektor morao da unese svežu krv u tim.
Prvenstvo u Rusiji lako bi moglo da bude poslednje za Eiđija Kavašimu, Makota Hasebea, Juta Nagatoma i Maju Jošidu, možda čak i Šinđija Okazakija i Keisukea Hondu. Činioci jedne moćne generacije stigli su do svog poslednjeg zajedničkog putovanja, a treba imati u vidu da je vrhunac iste bio viđen još davne 2010. godine, na otvaranju nokaut faze u Južnoj Africi protiv Paragvaja. Šta će egzodus ostaviti Japanu? Ko će uzeti Kavašimino mesto prvog golmana? Ko će postati kapiten umesto Hasebea? Ko će poneti ulogu plejmejkera umesto Kagave? Ko će postati prva zvezda tima umesto Honde? Dovoljno je samo pomenuti da je ovo najstariji sastav koji je Japan poslao na najveći planetarni događaj. Mnogo pitanja ostaće bez odgovora u danima pošto se zavese spuste u Rusiji.
MOZZART KVOTE
Japan poslednji u grupi - 2,60
Posmatrajući celu situaciju s ove distance, Japan bi mogao da se suoči s najvećom krizom u njenoj novijoj istoriji. Ali, o tom - potom.
Nišino je praktično već u danu kada je preuzeo dirigentsku palicu od Halilhodžića u glavi imao ideju kako će startnih 11 izgledati. Toj ideji ostao je veran. Prekaljeni Kavašima na gol crti, a pratiće ga tek za nijansu mlađi čuvar Gambe Masaki Higašiguči i verovatno budućnost nacionalnog tima, Kašivin golman Kosuke Nakamura. Nišinova najveća muka biće kompletna defanzivna linija. Prvi izbor na desnom beku Hiroki Sakai sklon je povredama, mada je ove sezone izneo strašan teret igrajući za Marselj. U sezoni za nama nakupio je čak 50 mečeva! Njegova prednost u odnosu na konkurenciju jeste što može da zaigra i kao štoper u formaciji s tri defanzivca, ali i da bude ispomoć na levom beku. Njegova jedina prava konkurencija biće Gotoku Sakai, koji je imao sezonu za zaborav u Hamburgeru.
Štoperski tandem činiće Maja Jošida i Tomoaki Makino. Prilično iskusan dvojac, koji godinama unazad deli dobro i zlo. Jošida će ipak vući sve konce u odbrani, kao igrač sasvim solidne premijerligaške karijere i jedan od stubova poslednje linije Sautemptona tokom poslednje dve sezone. Japanu će biti potrebno da održi prepoznatljiv nivo posvećenosti igri i koncentracije kao i tokom kvalifikacija, kako bi se šanse za prolaz dalje uvećale. Njihove senke biće nedovoljni iskusni Gen Šođi, Vataru Endo i Naomiči Ueda, koji još nisu dočekali svojih pet minuta u nacionalnom timu. I to bi mogao da predstavlja veliki problem. Levo je Juto Nagatomo, po mnogima sinonim Interovog posrnuća. Nije loš igrač, zahvalan je, timski ume da bude koristan, ali je oduvek bio daleko od nivoa italijanskog, ali i TOP fudbala u Evropi. Veliki problem predstavlja to što je on praktično jedini klasični levi bek u timu i što alternative moraju da dolaze s drugih pozicija. To bi moglo da predstavlja veliku pretnju za ceo tim u slučaju povreda.
U veznom redu nedodirljivi će biti Jamaguči i Hasebe, mladi Riota Ošima biće jedno od retkih svežih lica u timu i njihov zamenik, i igraće iza ofanzivnog trilinga Honda - Kagava - Haraguči, koji će predstavljati podršku Juji Osaku.
Raspored utakmica u grupi sa kvotama
19. jun, 14.00: (1,80) KOLUMBIJA (3,45) JAPAN (4,80)
24. jun, 17.00: (3,50) JAPAN (3,10) SENEGAL (3,25)
28. jun, 16.00: (3,90) JAPAN (3,40) POLJSKA (2,00)
Honda je i dalje šef i glava cele operacije. Talisman ove generacije i verovatno najveća napadačka pretnja uz Osaka. Njegov osećaj za igru, pravovremeno dodavanje i individualne tehničke karakteristike biće Nišinovo oružje u konstruisanju napada. Uz nadu da bi zajedno sa Kagavom mogao da obnovi partnerstvo koje je terorisalo protivničke odbrane. Kagavin drugi mandat u Dortmundu nije bio tako produktivan kao prvi, što je donekle uticalo da njegov značaj u timu vremenom opadne. S pravom se mnogi pitaju da li je vredan prvog tima Japana, ali u ovom trenutku bolje alternative - nema. Da je na vrhuncu forme, nema dileme da bi mnoge odbrane naterao da panično traže način da ga zaustave. Skroz levo biće Genki Haraguči, mnogima najmanje poznato ime u ofanzivnom trilingu. Haraguči je igrao ključnu rolu u Fortuninom povratku u Bundesligu, a u klub je stigao zimus kao pozajmljeni igrač Herte. Tokom kvalifikacija postigao je i pet golova, uključujući i važne pogotke protiv Australije i Saudijske Arabije.
Ukoliko on ne bude na svom nivou, tu je Takaši Inui, koji posle tri dobre sezone u Eibaru napušta klub i seli se u Betis. Inui je među najboljim driblerima u Japanu i to neretko koristi kako bi probio odbranu rivala.
Ispred njih biće Kelnova zvezda u usponu Juja Osako, koji se poslednjih godina izdigao na svim nivoima. Ovog leta prelazi u Verder, što bi trebalo da bude nagrada za dobar rad. Uprkos nekim dobrim partijama javnost ne bi trebalo previše da očekuje od Osaka, bar ne u domenu postizanja golova. Njegova specijalnost nije završnica, već čuvanje lopte i stvaranje prostora saigračima za egzekuciju.
Ukoliko bude bilo potrebe, Nišino bi mogao da promeni taktiku i krene sa dva napadača, gde bi kraj Osaka bio i brzonogi Jošinori Muto. Šinđi Okazaki će ostati rezervna opcija, jer je to njegova zona komfora. On uživa da uđe u završnih pola časa igre i postigne gol kada je najpotrebnije. Tako je, između ostalog, doneo titulu Lesteru zajedno sa Džejmijem Vardijem i Rijadom Marezom.
Šta Japan može u Rusiji? Oni se nadaju nokaut fazi, u koju su išli dva puta (2002, 2010), ali pitanje je da li je to moguće protiv Kolumbije, Poljske i Senegala. Na papiru - jeste, ali Japanu je potreban blistavi sjaj nekih prošlih vremena, malo atraktivnosti koja bi iznenadila protivnike i bacila ih na kolena.
Nišino veruje da bi mogao da bude režiser nekog novog fudbalskog čuda. Pitanje je da li u to veruje i ekipa?
Piše: Nikola STOJKOVIĆ
Grafika: MOZZART Sport
Foto: Action Images