FANATIK: Grdelica, tamo gde Delije i Grobari navijaju zajedno (FOTO)

Na jugu Srbije, u malom mestu Grdelica (sa okolinom ima oko 14.000 stanovnika), postoji fudbalski klub Jedinstvo. Stanovnicima Grdelice taj klub znači mnogo, toliko da se nedelja čeka s nestrpljenjem, a utakmice Jablaničke okružne lige (peti rang takmičenja) posećuju u broju koji je veći nego na nekim superligaškim stadionima u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Bez obzira što deo Grdeličke manguparije (kako sebe nazivaju organizovani navijači Jedinstva) navija za Crvenu zvezdu, a deo za Parizan, među njima ne postoje razlike. Kada Jedinstvo igra, oni stoje zajedno, zajedno pevaju i zajedno učestvuju u svim akcijama koje se odnose na pomoć i podršku klubu.

"Organizovano navijanje je počelo u sezoni 2008/09. i uglavnom su to navijači Zvezde i Partizana i to baš aktivni. Grdelica je malo mesto i svi se međusobno znamo, tako da nema problema. Ima naravno „peckanja“, ali kada je derbi često zajedno idemo u Beograd, a onda svako na svoju stranu. Posle se nađemo da sumiramo utiske", kažu za MOZZART Sport momci iz Grdelice koji su se odazvali na naš poziv čitaocima da šalju svoje priče na fanatik@mozzartbet.com.

Od nekoliko mejlova i telefonskih razgovora najjači utisak na nas ostavio je SMS koji smo dobili na kraju, kada je već bilo sasvim dovoljno materijala za intervju.

"Bezbroj puta su navijači skupljali novac među sobom i kod svojih poznanika da bi klub imao dovoljno da plati sudije, tačnije nalog za utakmicu. U nekoliko navrata smo, takođe, skupljali novac i davali ga igračima kao premiju za pobedu. Svi smo u dobrim odnosima sa igračima, pravim drugarskim i mnogo puta smo igrali revijalne mečeve, navijači protiv igrača, u večeru ili gajbu piva", otkrivaju nam momci iz Grdelice, a u ovih nekoliko rečenica najbolje se može videti kakav je njihov odnos prema klubu, iako u poslednje vreme situacija nije tako pozitivna.

"Nismo zadovoljni radom aktuelne uprave i zato smo odlučili da ovog proleća ne navijamo. Dolazimo na utakmice i dalje u dobrom broju, ali se naša pesma ne čuje".

A kada smo se dotakli pesama, otkrili su nam koji je hit Grdeličke manguparije.

"Nismo kao neke druge male grupe koje obrađuju pesme Delija ili Grobara. Naš hit je, na primer, pesma Miroslava Ilića „Lažu da vreme leči sve“. Naše reči su „Napred, napred Jedinstvo, volim te“.

Jedinstvo je devedesetih godina prošlog veka igralo Srpsku ligu koja je tada bila značajno kvalitetnija nego sada. Poslednjih godina klub, međutim, uglavnom se takmiči u Jablaničkoj okružnoj ligi.

"Dugo smo se borili da uđemo u Nišku zonu, a pored drugih ekipa rivali su nam bili i sudije i savez. Konačno smo uspeli da se plasiramo u viši rang 2012. godine, i to prilično ubedljivo, ali smo već sledeće sezone ispali, jer klub nije imao dovoljno novca. Ubrzo se promenila Uprava, ali finansijski problemi su ostali".

Među najveće uspehe ovog kluba spada finale kupa Srbije za juniore iz 1976. godine, kada je Jedinstvo igralo protiv Crvene zvezde (1:3), a značajnim za istoriju računa se i dolazak Bežanije 2011, kada je Jedinstvo slavilo 75 godina postojanja.
Što se tiče navijača, uvek će se pamtiti baraž za popunu Niške zone u sezoni 2010/11, kada se u Leskovcu na utakmici sa sadašnjim srpskoligašem Moravcem iz Predejana okupilo 5.000 gledalaca.

"Bilo nas je tada više od 2.000 iz Grdelice, a dobra su bila i gostovanja u Vinarcu, Svrljigu, Aleksincu, Nišu... Tu nas je išlo po 200-300 dok smo igrali Zonu. Na domaćem terenu najviše nas se okupilo 2009. protiv Bobišta, kada je došlo 3.000 ljudi. Pobeda nas je vodila u Nišku zonu, ali smo odigrali 1:1... Ma imali smo dosta tih baksuznih rezultata. Jednom smo vodili 1:0 od 5. minuta, a onda kod 1:1 ostali sa dva igrača više, ali smo na kraju izgubili", prisećaju se razočarano momci iz Grdeličke manguparije.

"Grdeličani mnogo vole fudbal i trenutno loša situacija u klubu svima mnogo teško pada", dodaju navijači Jedinstva.

Kao najpoznatiji fudbaler koji je igrao u Grdelici ističe se bivši golman Crvene zvezde Saša Stamenković.

"Njegov nadimak ovde je Čoče. Kao klinac je počeo da trenira u Jedinstvu i prvo je bio napadač, a onda je u jednoj utakmici kada je falio golman stao na gol i tamo ostao. Dečko je potpuno „na mestu“. Nije uopšte „napucan“, već je normalan, iako dobro zarađuje. Nekoliko puta je pomagao klubu, jednom je poslao lopte, jednom dao premije igračima posle pobede. Njegov veliki prijatelj je Igor Đokić, trener-igrač Jedinstva, pa verovatno i zbog njega Čoče izlazi u susret klubu. Od poznatijih igrača za nas je igrao i Miodrag Momčilović Gusi, nekadašnji igrač Radničkog iz Niša i to iz vremena kada je klub igrao u Evropi. Danas za Jedinstvo igraju lokalni klinci koji zaista vole klub i vole fudbal, kao i svi mi", navode predstavnici Grdeličke manguparije uz nadu da će klub opet stati na stabilne noge.