Gornji Milanovac hoće u Evropu: Dva pojačanja, budžet od 500.000 evra i trener koji je napravio igru

Veliki planovi u malom gradu. Do pre tri godine nepojmljivi, sad oročeni na period od dva leta. Gornji Milanovac želi da ucrta mesto na evropskoj mapi. Zahvaljujući Metalcu, čiji prvi čovek Dragoljub Vukadinović vidi svoj klub tik iza najboljih srpskih.

Mnogima će ova ideja delovati preambiciozno, međutim, otkako je 2012. izgradio stadion, naredne dve sezone dogurao do baraža, a ove – prve po povratku u Superligu – obezbedio opstanak znatno pre kraja trke, deluje da klub pravi postepene, ujedno stabilne, korake ka mnogo većim izazovima nego što je puko učešće u elitnom rangu.
„Namera nam je da se u naredne dve godine umešamo u borbu za mesta koja vode u evrokupove“, potvrđuje Vukadinović u razgovoru za MOZZART Sport. „Imamo uslove. A imamo i plan kako da pojačamo sadašnji tim, po kvalitetu i načinu igre zaslužio je da bude u plej-ofu, ne u plej-autu. Kad taj projekat završimo, verujem da možemo, uz malo sreće, do pozicije koja bi Milanovac odvela u Evropu“.

Prethodnih sezona, osim Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine, UEFA je kao predstavnike Srbije, prepoznala još Čukarički, Rad, OFK Beograd, Jagodinu, Borac, Sevojno, pa pod Rudnikom veruju da na tu listu može da se dopiše i Metalac. Tim pre što, kažu, nema finansijskih nevolja, karakterističnih za ovdašnje klubove.
„Po svim osnovama smo zdrav sportski kolektiv. Počev od finansija. Prošle godine budžet nam je bio 490.000 evra, a tim novcem raspolažemo racionalno, domaćinski se ophodimo prema zaposlenima, fudbalerima, struci. Za iskorak ćemo morati da se pojačamo. Već smo ukalkulisali sumu od 50.000 evra za dva proverena pojačanja iz naše lige. To moraju da budu fudbaleri koji će podići kvalitet igre i pomoći nam da dogodine izborimo plasman među prvih osam timova. A onda, u zavisnosti od rezultata odmah ili one tamo sezone, da napredujemo do kvalifikacija za Ligu Evrope“.

KAD JE MOGAO LESTER...

Hrabar poduhvat ako se zna da je pre samo tri sezone Metalac bio član Prve lige, a da nijednom u Superligi nije završio bolje od devetog mesta.
„Pogledajte primer Lestera. Bez preterano velikih ulaganja napravio je senzacionalan uspeh. To nam daje nadu da je nešto slično moguće i na lokalnom nivou. Ne da budemo prvi ili drugi, ali za Evropu da se borimo – realno je. Ključ je u dobrom ambijentu. A mi ga imamo. Džaba vam i novac i infrastruktura ukoliko nemate atmosferu. Kod nas je ona prioritet, oseća se pozitivna energija u klubu. Zato idemo napred“.

Metalac je prošle godine u ovo doba povukao rizičan, ispostaviće se, višestruko koristan potez. Smenio je Aleksandra Janića i u finišu Prve lige na trenersku klupu postavio Nenada Vanića. A ovaj uspeo najpre da eliminiše favorizovani Napredak, potom bez mnogo trzavica, obezbedi siguran opstanak. I nametne pitanje – šta dalje?
„Prezadovoljni smo Vanićevim učinkom. I modelom igre koji je napravio, jer je malo ekipa koje su nas nadigrale ove sezone. Naša je želja da nastavimo saradnju, iako smo svesni da je Nenad svojim radom zavredeo pažnju drugih klubova. Mada, mislim da nije čovek koji će za malo više novca od onoga što ima ovde da ode u drugu sredinu u Srbiji. Pojavili se pak neki inostrani klub, čijoj ponudi ne možemo da pariramo, a kojom rešava egzistenciju, biće nam žao, međutim, sigurno mu nećemo praviti probleme da ode i zaradi“.

SVAKI ČLAN UPRAVE DAJE PO 3.000 EVRA GODIŠNJE

Dragoljub Vukadinović je na čelu FK Metalac od 1995. Za to vreme klub je prošao put od zonskog do najvišeg ranga takmičenja. Postao prvi u gradu, daleko nadmašivši konkurentsko Takovo, usput debelo poradio na infrastrukturi i pomoći drugim sportskim kolektivima, ali uverava da nema nameru da se zaustavi.
„Nisam se umorio. Volim da radim, volim i fudbal. Kao predsednik „Metalac grupe“i prvi čovek Upravnog odbora, rukovodim klubom koji neprekidno napreduje i dobija širom Srbije. Zato što je sve postavljeno kao sistem. Svaki član Upravnog odbora, a ima ih 17, daje po 3.000 evra godišnje. Potpredsednici malo više. Fabrika „Metalac“ obezbeđuje 60 odsto godišnjeg budžeta. Ostatak pokrivamo zahvaljujući lokalnim preduzetnicima, sponzorima i prijateljima kluba, koje je po oko sebe okupio Žarko Savićević, zvanično, predsednik kluba. Vladan Petrović, kao direktor, brine o sportskom sektoru i tehničkoj organizaciji. Kao takvi, zavredeli smo i poštovanje Milanovčana“.

Na tom planu Vukadinović ističe nekoliko važnih podataka.
„Od pre četiri godine Gornji Milanovac može da se podiči stadionom koji, koliko ja znam - a znam - jedini u Srbiji, ispunjava apsolutno sve stroge kritirijume UEFA. Nije na njemu neka poseta za ponos, ali pazite ovo: prosečna imamo između 1.200 i 1.500 ljudi, što je za grad od 25.000 stanovnika oko pet posto. Šta bi tek bilo kad bi pet posto Beograđana dolazilo na utakmice Partizana ili Zvezde? Dalje, kao fabrika, finansiramo ne samo fudbal, nego muški i ženski rukometni klub u gradu, odbojkaše i odbojkašice, klub malog fudbala, kuglaše i šahiste. Od sportskih kolektiva ne finansiramo samo Atletski klub Takovo i FK Takovo, ali im pomažemo“.

Kako na takvo pokroviteljstvo i neiscrpno davanje – sebe i novca – gledaju sugrađani pitanje je na koje Dragoljub Vukadinović daje iscrpan odgovor.
„U 99 odsto slučajeva reakcije su pozitivne. Ovde sam 41 godinu i posle svega ne mora niko da me hvali, ali prepoznajem poštovanje naroda. E, sad: ima jedan posto ljudi koji su zavidni što oni nisu nešto postigli u životu ili dali ovom gradu, bilo na poslovnom ili sportskom planu, pa to ne mogu da mi oproste. Ponašaju se kao samozvani gradski plemići. Sujetni su. Što je i razumljivo, jer je u malom gradu razvijena velika malograđanština, ali... Moja velika želja je da deci Gornjeg Milanovca obezbedim uslove za zdrav, sportski život. Zato će u naredne dve godine, u dogovoru sa lokalnom samoupravom, da nikne zatvoren bazen, a FK Metalac će dobiti pomoćni teren sa veštaškom travom, odmah iza stadiona, da ne bi morali fudbaleri da se potucaju po selima i tamo treniraju“, obećava Dragoljub Vukadinović.

(FOTO: Star Sport, MN Press)