Golman - prokletstvo staro koliko i fudbal

Svi mogu da pogreše i svima jednom bude oprošteno, samo golmanu ne! Kada on kiksne to svi vide. Onda ga razapinju na sve "krstove" ovog sveta, proteruju iz grada i države, pišu mu umrlice i sahranjuju ga. Tako je bilo odvajkada - tako će biti doveka. 

Može fudbal i na rošulama da počne da se igra, da se modernizuje do neprepoznatljivosti - ali dok je golmana na ovom belom svetu, biće i te njegve tužne sudbe. Ili kako ono kažu: Golman - to vam je prokletstvo staro koliko i fudbal. 

Jasno vam je čemu ovaj poduži uvod. Filip Kljajić, desetak sati kasnije, posle treninga oporavka u Sportskom centru "Teleoptik"...
"Bilo mi je mnogo krivo... Posebno što se desilo tako da mi je lopta upala u ravan sa reflektorom i u trenutku je nisam uopšte video. Mnogo mi je značila podrška saigrača na terenu, baš tada, jer mi praktično živimo zajedno, prolazimo kroz razne situacije zajedno i na taj način pokazujemo da smo pravi tim. Ta zajednička podrška i bliskost nas je gurala kako u šampionatu tako i sada. Još jednom ponavljam – hvala saigračima koji su bili uz mene".

Pobeda je, nažalost, izostala...
"Pokazali smo da možemo ravnopravno da se nosimo sa takvim klubovima kao što je Olimpijakos. Na njihovu sreću, rezultat iz Beograda nam nije išao naruku, ali sada idemo dalje. Imamo gust raspored u šampionatu za koji moramo da se pripremimo dobro i napunimo i emotivno i fizički. Sutra nas očekuje žreb i koga god da izvučemo daćemo sve od sebe da uđemo u grupnu fazu Lige Evrope, jer ova ekipa to zaslužuje", poručio Kljajić.

(foto: partizan.rs)