Globtroter Nikola Vujadinović - od Sofije, preko Udina i Aberdina do Partizanovog skenera

Prelazni rok donosi brojne analize pojačanja naših najjačih domaćih klubova. Dok su u Crvenoj zvezdi već angažovali nekoliko igrača, Partizan nikoga još nije predstavio kao novog aduta za predstojeće evropske kvalifikacije i domaće prvenstvo. Pominjalo se da bi  to mogao da bude Nikola Vujadinović, visoki štoper (189 centimetara) koji je proveo poslednje dve sezone u austrijskom Šturmu. Imao je vrlo uspešan angažman u klubu iz Graca za koji je odigrao 69 utakmica i postigao 10 golova.

Vujadinović je rođeni Beograđanin (1986), prve fudbalske korake napravio je u Crvenoj zvezdi. Mlad je otišao u inostranstvo, prvo u CSKA iz Sofije da bi 2008. potpisao ugovor sa Udinezeom. Posle nekoliko sezona provedenih na pozajmicama otišao je u Šturm.

Ali, Nikola trenutno ima brojne ponude za nastavak karijere.
"Sa Šturmom pregovaram baš dugo, meni je ugovor zvanično istekao krajem juna. Ima mnogo opcija, videću šta će biti najbolje rešenje za mene. U najboljim sam godinama, veće sam ime realno napravio u inostranstvu. U Bugarskoj sam igrao za najtrofejniji klub CSKA, sticajem okolnosti radovao sam se poslednjoj tituli koju je klub osvojio. To mi je možda bio najlepši period u karijeri". 

Koliko poznaješ kvalitet i prilike u srpskom fudbalu? Pre nekoliko godina, kao pozajmljeni igrač Udinezea, kratko si bio u Javoru?
"Sticajem okolnosti tada sam se vratio u naš fudbal, najrealnija opcija bio je Javor i odigrao sam polusezonu, neka tri meseca. Fudbal u Srbiji mogu da poredim sa italijanskim i sa austrijskim naročito, gde sam proveo poslednje dve godine. Ovde se igra dosta sporije, međutim, teže je postići gol. Realno je defanzivcima lakše da igraju u Srbiji, nego recimo u Austriji. Austrijanci kapiraju taj nemački sistem i igraju mnogo ofanzivno. Nije lako biti dobar defanzivac tamo, što je meni u neku ruku uspelo. Prošle godine sam bio u idealnom timu austrijske Bundeslige, bio i najefikasniji defanzivac. Nije lako postići 10 golova na mojoj poziciji. Dobro, imao sam i sreće, da budem u pravom trenutku na pravom mestu. Za mene su protekle dve godine bile stvarno lepe u Šturmu. Navijači su me zavoleli, to je veliki i dobar klub, a postao je takav u Osimovoj eri. Šturm je ekipa koja uz Rapid ima najbolje navijače u Austriji". 

Otišao si mlad u inostranstvo – CSKA, Udineze, Rumunija, Škotska, Austrija... O tebi se u Srbiji manje zna nego van granica naše zemlje?
"U Srbiji je teško napraviti ime, saradnja s klubom baš ume da bude komplikovana. Ljudima je nekada vrlo teško da prihvate određene činjenice i kvalitet nekog igrača. U Austriji sam to uspeo, dosta mi je pomogao i bivši igrač Partizana i moj trener Darko Milanič. Sjajan trener i čovek. Pored njega sam stekao veliko samopouzdanje i pobednički mentalitet. Usadio nam je u glavu to da moramo da verujemo da svakoga možemo da pobedimo".

Praktično si prošao sve mlađe kategorije Crvene zvezde, ali nisi napravio odlučujući korak za prelaz u seniorski tim. Sada postoji mogućnost da to učiniš u Partizanu?
"Nikada nisam bio neki zagriženi navijač, niti navijački opredeljen. U Crvenu zvezdu sam došao na preporuku Dragana Savića, rođenog brata Dušana Savića. On je prijatelj moga oca. Stigao sam u Zvezdu kao dečak na probu, potom prošao sve od petlića. Moglo je isto tako da se dogodi da me neko dovede u Partizan i da počnem od mlađih kategorija crno-belih. Jednostavno, na te stvari gledam tako da moraš da budeš posvećen klubu u kojem si trenutno i da mu pružiš maksimum. Nebitno je kako se klub zove. Svaki veliki klub donosi sa sobom i ogroman pritisak, kao što je slučaj sa igranjem u Partizanu i Zvezdi".

Došao si u Sofiju sa svega 19 godina?
"Divan grad, Bugari mnogo vole Srbe. Sličnog smo mentaliteta i temperamenta. Igrali smo u ekipi koja je bila stvarno odlična, sa mnogo reprezentativaca. Na kraju sezone mnogo igrača je otišlo u inostranstvo. Tu sam bio i ja. CSKA je najtrofejniji klub Bugarske. Osvojili smo titulu bez poraza, mislim da smo imali samo sedam nerešenih rezultata, a koliko se sećam primili tek 11 golova. Tada sam važio za mladog i talentovanog igrača. Pratilo me je mnogo klubova, tražio me je Keln, Dinamo Bukurešt, Dinamo Moskva... Iz Srbije niko. Bio sam i mladi reprezentativac Crne Gore tada. Odazvao sam se pozivu zbog mojih korena. Odigrao sam u kvalifikacijama sedam utakmica". 

Dobra sezona u CSKA uticala je da odeš u Udineze. Transfer je vredeo milion evra, ugovor si potpisao na pet godina?  
"Odrastao sam uz Kalčo, uvek sam ga gledao i divio se Milanu, Dejanu Savićeviću i ostalima. Izgledalo mi je da to može da bude dobar put za mene. Sa ove tačke gledišta izbor možda i nije bio najbolji. Bez dileme, Udineze je sjajan klub. Stigao sam kao pojačanje i kao veliki talenat. Sećam se i da je Gazeta delo Sport napisala ozbiljan tekst o meni. Nesreća je bila to što sam se povredio sedam dana pred početak prvenstva, u pitanju je bio primicač. Dugo je trajala rehabilitacija, a trebalo je da počne prvenstvo. E onda se oporavio Zapata, tu je bio i levonogi štoper Felipe, kasnije je stigao Domici koji je i dalje u klubu. Igrao je i Aleksandar Luković. Stvarno mi je bila čast da budem deo jednog takog tima, još Paskvale, Basta... Odbrana je imala sedam ili osam odličnih štopera. Ta prva godina je bila teška za mene. Iako sam bio u fokusu, kao mlad i talentovan, nisam uspeo da se izborim za veću šansu i tražio sam priliku u drugim ligama. Otišao sam najpre u rumunsku Unireu na pozajmicu".

Vratio si se potom u Udineze, međutim, ubrzo si otišao u Aberdin?
"Trener Udinezea Paskvale Marino je na mene gledao korektno, ali jednostavno pored Felipea i Zapate nije mu bio potreban treći štoper. Mene nije video u tom trenutku kao rešenje. Bio sam mlad, jer si kod Italijana mlad do 27. ili 28. godine. Aberdin je ogroman klub, na ulasku u stadion je slika ser Aleksa Fergusona. Pedesetih je najveći derbi Škotske bio Aberdin – Rendžers". 

Kako si se opredelio za Škotsku?
"Imam tu sreću da zbog dede imam pravo na bugaski pasoš koji imam od kada sam igrao u CSKA. Nigde ne zauzimam mesto strancu, što mi je pomoglo u odabiru klubova. Pre potpisa za Aberdin, bez obzira na pasoš EU, morao sam da prođem nešto što se naziva ’panel’, sastanak na kojem se rešava da li sam dovoljno dobar kao neko ko dolazi sa strane za škotsku ligu. Iza sebe sam imao dva velika kluba i na kraju sam dobio dozvolu. Odigrao sam standardno, bile su to divne utakmice protiv Seltika i Rendžersa. Prelep ambijent, pun stadion, oko 65.000 ljudi. Aberdin je lep, granitni grad. Iskreno, bio sam malo usamljen. Imao sam odličan odnos sa saigračima, ali su oni drugačijeg mentaliteta. Nema kafe ili pića, da se negde sedne, tačno se zna ko šta radi. Dosta su ljubazni, ali opet hladni i rezervisani. Što se tiče fudbala bila je fenomenalno. Još pamtim prvu utakmicu protiv Dandi Junajteda. Navijači su blizu, maltene sa tobom na terenu. Aberdin je hteo da me zadrži. Nije mogao da se dogovori sa Udinezeom oko obeštećenja, a posle Aberdina vratio sam se u Udine". 

(FOTO: Nikola Mažibrada)