Fudbalski plejboj #1 - Marko Borijelo: O Ibici, lepim ženama i onoj idealnoj, di-džejevima, ubijenom ocu, Astoriju, greškama…

Marko Borijelo je kada se pojavio u Milanu važio za jednog od najtalentovanijih napadača Italije i Evrope. Predviđana mu je velika karijere i „devetka“ reprezentacije Italije...

Ipak, Marka Borijela će istorija pamtiti više kao plejboja i ljubitelja lagodnog života van terena nego kao velikog napadača. Što je svakako mogao da postane. U karijeri je branio boje velikana poput Milana, Juventusa i Rome, ali je poznatiji po tome što je klubove i lepe žene menjao kao čarape. Mesto ga nije držalo.

U 36-oj godini je rešio da se tek drugi put otisne van granica Italije. Poptisao je za španskog trećeligaša Ibicu koja će mu biti 15. razliti klub u karijeri. Spojio je dve svoje ljubavi – fudbal i zabavu van terena. Ostrvo u Mediteranu je poznatije po spektakularnim žurkama, lepim ženama i noćnom životu nego po fudbalu.

Borijelo planira da i fudbal uvede u deo atraktivne ponude ovog popularnog letovališta. Godinama je bio redovan gost Ibice i zvezda na ovom mediteranskom ostrvu. Sa svitom razuzdanih drugara i prelepih žena je privlačio pažnju svakog leta, dominirao duštvenim mrežama i opravdavao status prvog plejboja evropskog fudbala. Zato mnogima nije ni bilo čudo što je iz Serije A prešao u trećeligaški španski klub.
„Zašto Ibica? Ne želim više da živim više bez ovoga. Sunce, more, boje, čuju se samo talasi. Ovde je sve kao na savršenoj slici. Shvatio sam da želim jednu potpuno novu fudbalsku avanturu i moj život je dobio novu dimenziju“, kaže Borijelo u velikom intervjuu za Gazetu delo Sport.

Ne smeta mu što večina ljudi sa podsmehom gleda na njegovu fudbalsku avanturu na Ibici.
„Znam da će biti dosta ironije oko mog izbora, ali baš me briga. Da biste mi sudili,  morate pre toga da znate  koliko je jaka veza između mene i ovog mesta. Volim fudbal i još mu se posvećujem sa velikom ozbiljnošću i profesionalizmom. Zato sam i došao ovde sa misijom da vratim nešto ovom ostrvu koje je meni toliko dalo“.

Šta je to što ste našli na Ibici?
„Za mnoge ljude, Ibica znači žurke, zabave i lake žene... A to je toliko banalno. Moj izazov ovde je da uvedem Ibicu u Primeru. Projekat predsednik Salva me je privukao u momentu kada sam razmišljao o odlasku o Njujork, gde sam već kupio kuću. Sanjam o trenutku kada najpoznatiji di-džejevi sveta sviraju klupsku himnu Ibice, a ja donosim ostrvu jedinu vrstu atrakcije koja mu fali – sportsku. Ko dođe na ovo ostrvo, poćeli da ostane na njemu do kraja života. Ovo je mesto na kojem imate toliko toga da otkrijete, a kao što vidite, moja kuća je daleko od klubova i okružena je prirodom. Nemam poslugu u kući, samo porodicu i prijatelje“.  

Tvrdi da će Ibica postati još popularnija.
„Nešto veliko će se desiti ovde. Ovo je magično mesto. Verujem da će ovde uskoro postojati snažan fudbalski tim i da će Ibica postati evropski Los Anđeles. Ovo je mesto gde su najbogatiji ljudi sveta pokupovali kuće, gde imate sve što vam je potrebno. Imate zabavu, a imate i mir i tišinu“.

Italijanski fudbaleri su poznati kao veliki zavodnici. Bobo Vijeri, Pipo Inzagi, Frančesko Koko su momci na koje su padale neke od najlepših žena sveta, manekenke, voditeljke, starlete... Njima uz rame je Marko Borijelo. Fotografije i video snimci njegovih letovanja sa po jednom, dve, tri ili gomilom lepotica su izazivale oduševljenje, divljenje, zavist, prezir i osudu italijanske javnosti koja nije mogla a da ne viri u privatan život Marka Borijela. Neki navijači su ga obožavali zbog tog stila, neki su smatrali da se ne trudi dovoljno na terenu...
„To se dešavalo samo leti kada nije bilo fudbala. U svim gradovima kojima sam igrao, izuzev Ferare, sam bio ljubimac navijača. Sa jedne strane, slike u medijima sa svim tim lepim ženama su me žigosale u jednom delu javnosti, ali sa druge strane su mi proširile vidike. Tokom prethodnih godina sam razmišljao o fudbalu i dobrom provodu. Ne poričem to. Ali nikada nijedna žena nije uspela da me omete od fudbala. Sada sam u fazi kada tražim stabilnu vezu. A i to je zasluga Ibice koja mi je dala osećaj mira i spokoja koji je bio negde u meni“.

Njegove veze sa Belen Rodrigez, Kamilom Morais, Ninom Seničar ili Madalinom Geneom su često bile bitnija tema u medijima od golova.
„Tokom karijere sam upoznao mnogo divnih žena. Moja idelna žena mora da bude dostajnatsvena, osećajna, pametna... Ali mora i da bude prelepa jer padam na lepe oči. Danas mobilni telefoni stvaraju toliko distrakcije, uključujući i seksualnu... Ali nadam se da ću naći ženu sa kojom ću imati mnogo dece. Kupio sam nekoliko kuća širom sveta i svaki put kada sam kupovao kuću, zamišljao sam u njoj sebe sa velikom porodicom“.

Ipak, veza sa prepelom Argentinkom Belen Rodrigez je bila jedan od najkontroverznijih koju je pratila cela Italija. Raskidi, pomirenja, pretnje, prevare, eksplicitne fotografije u javnosti, porno snimci, tračevi...  Italija je brujala o Marku i Belen.
„Rado je se sećam... Belen je bila ludačka zaljubljenost, ali ne i ljubav mog života. Kao mlada je nekad delovala površno, ali Belen je žena ogromnog srca i velikodušnosti. U njenim očima sam video dobrotu i zato sam joj praštao neke manje greške. Mogao sam da završim u zatvoru zbog stvari koje sam radio za nju“.

Borijelo je u profesionalnoj karijeri igrao za 15. različitih klubova, ali nikada za voljeni klub u kojem je ponikao – Napoli. Borijelo je rođeni Napolitanac, ali mu je taj grad mnogo uzeo u životu. Oca mu je ubila Kamora...
„Svakog dana sam zahvalan svom pokojnom ocu. Zvao se Vitorio, imao je plavu kosu i plave oči. Bio je navijač Napolija i nije voleo da dolazi da me gleda kada sam igrao za mlađe kategorije. A i kada bi došao, trudio se da ja to ne znam. Kada mi je Kamora oduzela oca, bio sam sam dečak od 11 godina. Fudbal mi je mnogo pomogao da to prebpordim i da nastavim dalje. Otac bi danas bio ponosan na mene“.   

Borijelo ima i engleske krvi...
„Rekli su mi da je moja baka tokom rata imala ljubavnika iz Engleske, pa možda zato imamo dozu engleske elegancije o sofisticiranosti“.

Još jedan tragičaj događaj je iza Borijela. Smrt jako dobrog prijatelja.
„Posle Astorijeve smrti, bilo je teških noći u kojima nisam mogao da zaspem. Plašio sam se da se neću probuditi. Od tada mi više nije stalo do zabave po svaku cenu. Sada samo želim da uživam u mestima, ljudima, prijateljstvima, pričama... Želim da nađem ženu svog života. To je moja misija“.  

Pravio je greške u karijeri, ali ne žali...
„U životu sam podneo mnoge žrtve. Ali volim taj svoj život. Bio sam sa mnogim prelepim ženama, igrao za velike klubove i sada sam našao balans. U glavi imam neke sjajne ideje i ubeđen sam da je projekat na Ibici najvažniji u mom životu“.

Na suegstiju da je mogao da ostvari bolju karijeru, kaže:  
„Bio sam dobar fudbaler. Nekada i odličan s obzirom na povrede koje su me pratile. Jedino ostaje žal što nisam postigao gol u dresu Italije. Ali postao sam ono što sam želeo da postanem. Svakog dana idem na trening na kojem dajem sve od sebe. A onda dođem kući i vidim ovu lepotu. Srećan sam čovek“.

Treća liga Španije. Stadion kapaciteta od 4.500 gledalaca. Daleko od reflektora velike scene. Ali na Ibici je. I srećan je. Marko Borijelo tokom karijere nije jurio golove i trofeje. Jurio je sreću. I uspeo...