Fudbalski kartel broj jedan: Oni su napaćenom narodu vratili osmeh na lice posle 16 godina (VIDEO)
Vreme čitanja: 6min | sub. 12.10.13. | 17:43
Kokain i mafija više nisu prva asocijacija za Kolumbiju. Radamel i teška artiljerija su spremni da nadmaše i Valderaminu ludu družinu. Ono što je Belgija u Evropi, oni su u Južnoj Americi
Mi smo na svojoj koži osetili - a cela Evropa videla - kakav fudbalski bum je napravila Belgija. Već godinama se najavljivalo da Crveni đavolčići imaju strašan potencijal i plejadu fenomenalnih mladih fudbalera. Čak se i ranije očekivao njihov bum.
Izabrane vesti
Ipak, tek dolaskom Marka Vilmotsa na klupu (kao igrač je bio lider i produžena ruka trenera na terenu), kao i lansiranjem još par talenata (Benteke, De Brujn, Azar) krenuo je meteroski uspon Belgijanaca. Mi smo se najbolje uverili koliko su jaki. Ona Mihajlovićeva priča koju je ponavljao kao papagaj "o dobrih 30 minuta" na Marakani sada zvuči smešno, jer Belgijanci su za nas (i za talične Hrvate) fudbalska velesila.
Međutim, ovo nije priča o Belgijancima. Ovo je priča o njihovom južnoameričkom pandanu – Kolumbiji! "Los Kafaterosi", kako im glasi nadimak, su poput Belgijanaca senzacija ovih kvalifikacija. Posle 16 godina, obezbedili su plasman na Mondijal. Čekalo se to još od vremena one lude družine Asprilje, Valderame, Eskobara, Rinkona i ostalih koji su onako drsko delili lekcije Brazilu i Argentini. Pre dve decenije, Kolumbija je na čuvenom Monumentalu sa 5:0 raznela Argentinu u kojoj su bili Batistuta, Simeone, Redon, Goikoečea...
Posle 16 godina, ova svim i svačim napaćena zemlja ima tračak nade. Fudbal će im opet biti beg od kriminalom i drogom razorene stvarnosti. Ovi momci mogu da naprave čudo. Mogu da Kolumbiju lansiraju u fudbalsko sazvežđe. Da učine da se prva asocijacija na ovu zemlju budu fudbal i golovi, a ne kokain i narko karteli. Nije ni čudo što su kolumbijski navijači sinoć slavili posuti nekom vrstom belog praha.
U velikom stilu, Kolumbijci su overili mondijalsku vizu. Dovoljno je videti da su u ovom kvalifikacionom ciklusu postigli 25 golova, naspram onog prethodnog kada su dali samo 14 golova u 18 mečeva i bili daleko od odlaska na svetsku smotru. Na FIFA listi su došli do pete pozicije, na lestvici najskupljih reprezentacija su deseti, ispred Urugvaja, Holandije, Hrvatske, Srbije…
Kolumbijski bum je splet okolnosti koje su se izmešale u pravom momentu. Stasala je generacija koja je blistala na SP za selekcije do 20 godina održanom 2005. godine. Kažemo blistala, iako to rezultatski nije bilo tako. U grupi su terorisali rivale, a onda je naletelo "finale pre finala" protiv ipak prejake Argentine sa Mesijem i Aguerom. U toj kolumbijskoj generaciji su bili Falkao, Guarin, Zapata, Zunjiga, Agilar, Ospina… Danas su ovi momci nosioci igre A tima.
To za početak nije bilo dovoljno. Bio je potreban i trener. Dolazak Hozea Pekermana je bio ono što je nedostajalo ovom timu. Čovek koji je bogom dan da talenat kanališe u pobede. Tri puta je bio prvak sveta sa Argentinom do 20 godina i lansirao Sorina, Rikelmea, Aimara, Samuela, Kambijasa, Saviolu, D’Alesandra, Maksija… On je više učitelj, sa alhemičarskim sposobnostima, nego trenerska veličina koja će voditi tim pun zvezda zbog čega nije uspeo sa A selekcijom Gaučosa. Više mu odgovara ovo sa Kolumbijom: da radi, stvara i napreduje kada se krene od nule.
Treći segment za procvat kolumbijskog fudbala je bio bum jedne nove generacije, predvođenje Armerom, Kvadradom, Armerom, kao i nešto mlađim biserima poput Džejmsa Rodigeza, Kvintera i Murijela. Uz već standardne veterane Jepesa, Pereu, Mondragona (da, on još brani iako ima 42 godine!), bio je to miks znanja i talenta koji je barmen Pekerman smućkao po svojoj recepturi i napravio pobednički koktel.
Za razliku od pomenutih Belgijanaca od kojih već sada svi strepe i za koje se svi maksimalno pripremaju, Kolumbijci mogu još bolje i čini se da će zenit dostići tek na Mondijalu u Brazilu. Fenomen ove reprezentacije su ipak napadači. Prosto je neverovatno kako je selekcija koja se pre par godina mučila da postigne i gol, lansirala toliko sjajnih golgetera. Pekerman je na slatkim mukama, ne samo koga od njih da gurne u prvih 11, već koga da pozove na spisak od 23. Ovo su ofanzivci Los Kafeterosa od kojih će klecati kolena svakome ko im izađe na megdan u Brazilu.
Radamel Falkao (Monako, 27 godina)
Šta reći o njemu što već nije poznato? Haubica kakvu bi poželela svaka ekipa na svetu. Rešeta gde stigne. Jedan od 10 najskupljih igrača svih vremena. Pekerman je bazirao igru na njemu, a Radamel sipao golove. Ko god igra protiv Kolumbije, imaće avolski težak zadatak da zaustavi ovu Zver.
Teofilo Gutijerez (River Plata, 28 godina)
Možda su Džekson ili Montero poznatiji nama u Evropi, ali ovog momka smo namerno stavili tik do Falkaa. Zato što ga i Pekerman smatra svojim najubotijim oružjem posle Radamela. Teo Gutijerez je čudna cvećka. Mogao je da žari i pali po Evropi, da se obogati, ali je reč o tipu koji ne može bez Južne Amerike. Kupio ga je Trabzon, dao mu lepe pare, a on je "umirao od nostalgije" i bukvalno pobegao u Južnu Ameriku iako je imao ugovor s Trabzonom. Posle svađa i sudskih sporova, Trabzon je video da nema kud i prodao ga Rasingu. Tamo je opet igrao kao preporođen, a saigračima je u svlačionici pretio puškom za pejntbol posle izgubljenog derbija od Independijentea. Potom je prešao u Lanus i slagao klub da ide u reprezentaciju kako bi otišao da se malo provodi u domovini. Naravno, dobio je otkaz. Danas je u Riveru gde se konačno smirio. Pre godinu dana je Liverpul nudio 10 miliona evra za njega, a on je to glatko odbio. Jedan od retkih današnjih fudbalera, kojem je značajnije kako igra u reprezentaciji nego u klubu. Fudbal mu nikada nije bio problem, samo glava...
Džekson Martinez (Porto, 27 godina)
Novi Falkao. Vrlo dobro su u Portu znali šta rade kada su godinu dana posle Falkaa doveli njegovog zemljaka. Za godinu dana u Portu, Džekson je zapalio Evropu i gotovo da nema kluba koji ga ne želi. Fenomenalan golgeter koji kada se nađe u istim trenutku sa Falkaom i Gutijerezom na terenu, predstavlja ofanzivnu silu koju retko ko može da zaustavi. Ono što je najbolje kod njega, je da konstantno napreduje i da bi baš na Mondijalu trebalo da bude u zenitu karijere.
Fredi Montero (Sporting, 26 godina)
Najnovija senzacija kolumbijskog fudbala. Prosto je neverovatno otkud sada on posle toliko dobrih napadača. Dečko je eksplodirao u Sportingu iz Lisabona. Došao je na mala vrata kao solidan napadač iz američkog Sijetla. I onda je mimo svih očekivanja počeo da rešeta u Portugalu. Sa devet golova u sedam mečeva je glavni razlog Sportingove renesanse. I sada zamislite tu reprezentaciju u kojoj nema mesta za ovakvog igrača? Nema mesta na spisku!
Karlos Baka (Sevilja, 27 godina)
On dođe kao četvrta alternativa u napadu, posle Falkaa, Gutijereza i Martineza. Blistao je prošle sezone u Belgiji i nije promakao radaru Sevilje, klubu koji ima strašan njuh za talente. Kada čuvena škrtica Del Nido (predsednik Sevilje) iskešira za nekog igrača sedam miliona evra, onda budite uvereni da će taj kasnije biti prodat za mnogo veću sumu kao što je to bio slučaj sa Danijem Alvesom, Baptistom, Rejesom, Negredom... U mnogim reprezentacijama bi bio prvi izbor, u Kolumbiji skače od sreće za svaki minut proveden na terenu.
Lukas Murijel (Udineze, 22 godine)
Jedna od najboljih skauting službi u Evropi je Udinezeova. Kao što su Zebrete lanisrale Aleksisa Sančeza, tako sada moraju da se brane od ponuda za brzonogog Murijela. Nije klasičan napadač poput gore pomenutih, već više da voli da se izvlači na stranu i neverovatnom brzinom lomi rivale. Cena mu skače iz dana u dana. Za Pekermanovu glavobolju i Udinezeovu puniju kasu.
Dorlan Pabon (Valensija, 25 godina)
On je poslednja alternativa u napadu, ali ne znači i da je loše rešenje. Još pre par godine se pričalo o njegovom talentu, ali u Parmi nije uspeo. Proradio je u Betisu, potom i u Meksiku, da bi ovog leta finansijski ruinirana Valensija uložila sve što je imala da ga dovede na Mestalju. Tradicija je da golgeteri prorade u dresu Slepih miševa, a verovatno se u Valensiji nadaju tome i u slučaju sa Pabonom.
Kada na sve ove napadače dodate sjajnog golmana Ospinu iz Nice, zatim štoperski tandem Zapata – Jepes, strašne bekove Armera i Zunjigu, radilicu Agvilara, vezni red sa Kvadradom, Gvarinom, Džejmsom Rodrigezom i novim Portovim čudom Kvinterom, onda je jasno u kakvom će problemu biti rivali Kolumbije na Mondijalu.
(FOTO: Action images/Guliver/Getty images)