Fudbal na slovo Đ

Najkraći nadimak u istoriji Partizana. Jednostavno – Đ. Tako i igra fudbal. Jednostavno. Bez petljanja. Gura loptu napred, pa šta bude. Kao da se nalazi u školskom dvorištu rodnog Valjeva ili da u dresu Krušika na njega motri prvi mu trener, počivši Milan Balać, priznat u kolubarskom kraju. Nije to „vau“, nije za Lige petice, ali jeste gušt.

I danas Đorđe Lazić fudbal igra iz duše. I za dušu. Kao nekad – ne beše to tako davno - od 15.30, tom „zaštićenom terminu“ Srpske lige „Zapad“, kad nije bilo poplave inostranih TV prenosa, pa je narod u potrazi za igrom odlazio na lokalne stadione nepogrešivo ceneći ko ume, a ko ne. Dokaži se, majstore, pred onima što opletu po široj familiji sudije, trenera, svakog igrača ponaosob i nedužnog prodavca semenki, a da utakmica još nije počela i bićeš igrač.  Uradio je to Đole, kako ga oslovljavaju u rodnom Valjevu. Zadovoljio je ukuse probirljivaca na utakmicama Budućnosti. I onih što na „malim terenima“ traže kvalitet.

„Od Đorđa ću napraviti igrača“, priča se po valjevskim sokacima da se baš tim rečima Nenad Milovanović zarekao Lazićevom ocu Draganu, kad je rešio da 2005. najboljeg pojedinca Budućnosti povede u Lučane.

I kao što je ubedio lokalce da je kvalitet za više, tako je i Neško održao reč i preko Mladosti ga lansirao u Partizan. Isti onaj Partizan koji danas (14.00) gostuje u Dragačevu, sa Neškom na klupi i 34-godišnjim vezistom u manevru.
„Nisam, brale, još za staro gvožđe“, dobro je raspoložen Lazić u razgovoru za MOZZART Sport. „Ako mogu još da igram, a mogu, nek' to bude u Lučanima, u klubu gde imam istinske prijatelje i gde se osećam kao kod kuće, iako sam Valjevac. Dobro meni, da ostanem u ritmu, dobro klubu, da mu pomognem. Toliko mu, valjda, dugujem“.

Dakle, fudbal za gušt. U izvornom obliku. Takav je forsirao i Miroslav Đukić, u prvom mandatu u Partizanu. Na gol više. Đorđe Lazić je u Humsku doveden na preporuku bivšeg stratega, Miodraga Ješića (iz Osečenice pored Valjeva, inače), smenjenog u zimu 2007, ali je sudbinski vezan za Đukića, koji ga je uobličio.

Prva utakmica za crno-bele bila mu je pod Đukićevim vođstvom (protiv Mladosti iz Apatina 1:0, tad je i nastao nadimak Đ, jer je na dresu pisalo Đ. Lazić, kako bi se razlikovao od Predraga Lazića), poslednja koju je vodio pre nego što je otišao za selektora beše baš protiv Mladosti sa Nenadom Milovanovićem 4:0, a evo na prolećnoj premijeri opet ukršaju koplja ljudi koji fudbaler gledaju i(li) igraju unapred.
„Ako ćemo iskreno, više bih voleo da sam na suprotnoj strani, da opet igram za crno-bele“, smeje se Lazić, prepoznatljivo. „O Đukiću samo reči hvale. Imao sam sreću da me uzme pod svoje, kod njega nikad nije bilo važno kako se ko zove, neko šta ko radi na terenu. Primetio sam već na početnim treninzima da ozbiljno računa na mene, zahvalan sam što mi je pružio šansu, a vala sam je i iskoristio. Umeo sam da vratim. Bilo je tu dosta dobrih utakmica, međutim, najžalije mi je što nas je UEFA izbacila iz Evrope posle Mostara. Imali smo ekipu u usponu, možda bismo još tad uradili ono što su Đuka i Partizan ove sezone, daleko dogurali na međunarodnoj sceni“.

Parni valjak je leta 2007. formirao tim koji će najaviti šestogodišnju dominaciju srpskim fudbalom. Lazić je jedan od retkih koji je preživeo seču prelaznog roka, u čijem mu je finišu pridodat Zoran Tošić, njih dvojica su pravili dar-mar po krilima, u vezi se oslanjali još na Žuku i Moreiru, a u napadu na Jovetića i Dijaru. Grobari su govorili: „poezija fudbala“.

„Divna sećanja, nema šta. Možda najlepši period moje karijere. Dupla kruna, gol u derbiju, dve pobede na Marakani, pa Evropa... Lepota“.

Lazić je u međuvremenu postao veliko ime u Metalurgu iz Donjecka u koji se nikad nije vratio, jer je pre tri godine došao izbio rat u Ukrajini čija je jedna od žrtava bio i tim za koji je igrao šest i po godina.
„Ugasio mi se klub. Bombardovali su Donjeck u trenutku kad sam bio u najboljoj formi, igrao sezonu karijere, nadao se da mogu da napravim nešto više. To je bio prvi put kad sam razmišljao da sve batalim, jer je najteže kad ne igraš. Drugi put sam hteo da završim karijeru posle rastanka sa Ksantijem. Nisam hteo da prihvatim bilo šta. Onda se javila Mladost i rekoh sebi: „proveri koliko možeš“. Mene, Bogu hvala, snaga ne izdaje. A sve ide iz glave. Tu sam jak. Mogu, valjda, još koju godinu. A gledam i moje saigrače, kažem vama isto što i njima – možemo da pariramo Partizanu“, završio je Đorđe Lazić, koji će i danas, znamo ga, pokušati da igra za dušu.

Pa, šta bude.

Piše: Aleksandar Joksić

 

SUPERLIGA - 23. kolo

Petak
Napredak - Spartak 4:3 (2:2)
/N'Dijae 20, Zec 20, Nikolić 73, Vulić 90+2 - Savković 4, Čečarić 45, Savković 90+1/

Subota
Zemun - Borac 3:0 (2:0)
/Lasickas 10, Đenić 39, 64/

Crvena zvezda - Javor 3:0 (2:0)
/Adžić 6, Pešić 29pen, 72/

Čukarički - Mačva 2:0 (1:0)
/Ovusu 14, Puškarić 47/

Rad - Radnik 1:1 (1:0)
/Veselinović 33 - Ivanović 64/

Vojvodina - Voždovac 2:0 (0:0)
/Zličić 51, Eze 71/

Nedelja
13.00: (1,20) Radnički Niš (5,80) Bačka (13,0)
14.00: (11,00) Mladost Lučani (5,20) Partizan (1,25)

***kvote su podložne promenama

TABELA: