Fudbal je imao Materacija, NBA liga Pejtona, Em-Džeja i... Hakima?!

Amerikanci imaju odgovarajući izraz – "trashtalking". Ono nešto mlađi ljubitelji sporta su značaj provociranja tokom utakmice mogli da uvide u onom čuvenom finalu Svetskog prvenstva 2006. kada je Marko Materaci doveo Zinedina Zidana do ludila. Naravno, nije to jedinstven primer. Štaviše. Nekim igračima dugačkog jezika psovke su postale stil igre. U NBA ligi Kevin Garnet već godinama važi za protivnika kojeg niko ne voli. Ne samo zbog toga što je sila pod obručima.

Kad Garnet otvori usta - pakao izbije na površinu. Javno su se pojedini košarkaši bunili zbog toga. Dakle, kada Kej Dži priča o igračima čije je provokacije teško trpeti ostaje vam samo da ćutite i slušate.
"Geri Pejton i Majkl Džordan su daleko ispred svih", počinje Garnet i nikoga ne iznenađuje.
"Džordan je bio sjajan. Ali, Pejton? Nekad sam imao utisak da Pejton psovkama igra. Da tako diktira ritam utakmice. Vređao je protivnike, sudije, navijače...  Slično kao Čarl Barkli, samo se malo više kontrolisao".

Ali, treće ime na listi nije baš očekivano.
"Verovali ili ne – Hakim Olajdžuvon".

Hakim Olajdžuvon? Njega nije pratio takav imidž? Pritom, zar nije Hakim "d Drim" igrao sa zaštitnom gumom u ustima?
"Dođavola. Ali ne brini se, mogao si da ga razumeš. Čoveče, nekim večerima to je bila noćna mora", priseća se Garnet.

Za kraj jedan pogled u ogledalo.
"Ja? O tome ste samo slušali priče. Dokaz nemate", hladnokrvno će Garnet.

(FOTO: Action Images)