Iz pakla do raja: Firmino, pakuj se, voljeni Selesao te treba - Dunga pozvao genija iz Hofenhajma

Roberto Firmino, sin "brazilskog Akapulka", iskopao je nekako put od rodnog, paklenog Maseja, do najveće svetinje u Brazilu – dresa fudbalske reprezentacije. Masejo, milionski grad na istočnoj obali Brazila, poznat je po predivnim peščanim plažama, bogatom kulturnom životu i nažalost po nestvarno viskom broju ubistava. Nalazi se na petom mestu na svetu po broju ubistava na 100.000 stanovnika, na sreću, Firmino nije bio jedan od onih 900, koji svake godine stradaju na uzavreloj obali Atlantika.

Zamislite radost u skromnoj kući Firmino na jugu Maseja u siromašnoj Pajusari, kada je tek punoletni Roberto dobio poziv iz daleke Nemačke. Gospodin Žoze Roberto Firmino, otac mladog Roberta, slavio je 53. rođendan a nije ni slutio da će baš tada dobiti najlepši poklon u životu. Zazvonio je telefon, a sa druge strane je nepoznata osoba bila zainteresovana za osamnaestogodišnjeg Roberta. Pominjali su nekakav Hofenhajm, neke silne novce, pomislio je nesrećni Žoze da se neko poigrava sa njim. Ubrzo je mlađi od dva Roberta potpisao profesionalni ugovor sa klubom iz jugozapadne Nemačke i napustio Brazil.

Nije puno vremena prošlo, pre no što je harizmatični Firmino osvojio srca kako Hofenhajmovih navijača, tako i svih zaljubljenika u fudbal širom Nemačke. U Hofenhajm je stigao u zimskom prelaznom roku 2011. godine, a iste sezone postigao tri gola na 11 utakmica. Već naredne je postao ključni deo tima, a vrlo brzo će za neku sumu novca od koje se želudac prevrne, (mada su nas razni Arapi, Ameri, i Rusi već navikli na nevaspitano visoke transfere) preći u jedan od najmoćnijih klubova Evrope, i tako pokazati šta se desi kada spojite raskošni brazilski talenat i surovu nemačku disciplinu. Da je kojim slučajem Firmino prešao u Italiju, Španiju ili Portugal, umesto u Nemačku, verovatno bi se drugačija priča kazivala. Ipak izabrao je hrabro i pogodio pravo u centar.

Sezona uoči Mundijala (2013/2014) bila je kao iz snova za Firmina. Sa 22 gola i 16 asistencija, bio je po produktivnosti najbolji vezni fudbaler u Evropi, ispred Jaja Turea koji je imao 24-12. Sve je vodilo ka tome da Firmino postane nova uzdanica Brazila, međutim kada je Luiz Felipe Skolari objavio spisak igrača za SP, na njemu nije bilo ime Roberta Firmina. Zašto? Kako? Samo Skolari zna. Verovatno je smislio da je u nekoj taktičkoj varijanti, bolje u timu imati Paulinja, Žoa, Luiza Gustava ili Ernaneša nego li najproduktivnijeg polušpica u Evropi. A baš takav je falio Brazilu.

Ta priča se završila, svi znamo kako. Brazil je na mišiće izgrebao put do polufinala gde je doživeo ne šamar realnosti, nego sudar sa brzim vozom istine, koji je na sebi imao Nemačku zastavu. Da li je debakl Skolarijevog Brazila nadomestio rupu u srcu Roberta Firmina, koji je nepradvedno izbačen sa pozornice najvažnije predstave u skorijoj istoriji Brazila – nije. No, znate kako kažu – „karma je kučka”.

Skolari više nije selektor. Karlos Dunga je pozvao Firmina za prijateljske utakmice sa Turskom i Austrijom, a najspektakularnija reprezentacija na svetu može da krene u preko potrebno oživljavanje. Umesto gomile dosadnih zadnjih veznih, nezgrapnog Hulka i prezasićenih veterana, Dunga je pozvao Talisku, Freda, Kutinja, Daglasa Kostu, koji će, ako ništa drugo, igrati brzo lepršavo, kako i dolikuje Brazilu.

(FOTO: Action Images)