Fejsbuk intervju - Tadija Dragićević: Žao mi je što brata nisam slao na teren umesto mene, za Srbiju sam uvek tu

Tadija Dragićević jedan je od retkih košarkaša Crvene zvezde koji je u poslednjih desetak, pa i više godina uspevao da osvoji trofej sa crveno-belima u vreme apsolutne dominacije večitog rivala, a kao kapiten dugi niz godina je predvodio posrnulog giganta sa Malog Kalemegdana. Kockice su se složile tako da Tadija posle nešto više od tri godine odsustva ponovo obuče crveno-beli dres i pokuša da sa voljenim klubom prekine dominaciju Partizana. Zbog ovog, ali i brojnih dobrih utakmica, velikih koševa i požrtvovanosti u prošlosti iskusni krilni centar je zaslužio veliko poštovanje Delija, koji ga i dan danas vide kao Zvezdinog kapitena. 

Zbog toga, Dragićević je odlučio da, u stilu kolega iz fudbalskog kluba, koji su odgovarali na pitanja navijača preko Tvitera, uradi Fejsbuk intervju, a ovo su najzanimljivija pitanja i odgovori.

Koja je najveća želja koju želiš da ostvariš u dresu Zvezde?
"Najveća želja mi je da budemo prvaci države. Želim da osvojim titulu sa Zvezdom i učinim ono što mi nije pošlo za rukom kada sam prvi put igrao u crveno-belom dresu".

Da li misliš da je povratak u Zvezdu korak nazad u tvojoj karijeri?
"Ne mislim da je korak nazad, naprotiv, mislim da sam se vratio u pravo vreme. Zvezda ima odličan tim koji je dobro popunjen na svim pozicijama. Posebno bih istakao da Crvena zvezda nikada nije imala dve tako dominantne petice kao što je sada slučaj sa Bobijem i Raškom".

Kada ćeš popraviti izvođenje slobodnih bacanja i levi ulaz?
"Slobodna bacanja su stvar koncentracije i siguran sam da će to biti u redu kada bude bilo najpotrebnije. Levi ulaz je tu, nego sam navikao da često idem u desnu stranu".

Želim ti mnogo zdravlja i titula! Moje pitanje za Tadiju je da li se seća kada je pogodio svoju prvu trojku?
"Svoju prvu trojku u seniorskom timu Zvezde sam pogodio protiv Budućnosti u Pioniru. Ušao sam u igru u poslednjih 30 sekundi utakmice i poentirao sam. Mislim da sam tada imao 18 ili 19 godina". 

Ko ti je bio najveći uzor u karijeri?
"Od stranih igrača uvek sam se divio Timu Dankanu. Što se tiče domaćih igrača, bez razmišljanja to je Milan Gurović. Retki su takvi igrači kao što je bio Gurke, sa srcem velikim kao kuća".

Da li očekuješ poziv od selektora Đorđevića u nekim narednim okupljanjima nacionalne selekcije?
"Ako usledi poziv tu sam! Zaista se ne opterećujem time, iako bih voleo da obučem nacionalni dres. Prošao sam sve mlađe reprezentativne selekcije i imam jako lepa sećanja na taj period".

Da li misliš da osvajamo Evrokup?
"Evrokup je dosta jako takmičenje jer su ga pojačale ekipe koje su igrale Evroligu, kao i Zvezda uostalom. Predstoji nam velika borba, a za prognoze je rano jer ima još mnogo da se igra".

Da li si spreman da u skorijoj budućnosti opet poneseš kapitensku traku i budeš vođa ove generacije?
"Iskreno ne opterećujem se uopšte kapitenskom trakom. Bitno je da pobeđujemo i da imamo dobru hemiju u timu. Kada je tako, sve je mnogo lakše".

Tadija, Delijo, koja pobeda ti je najdraža u karijeri i kad si počeo igrati košarku, ko ti je tada bio najveći rival?
"Najdraža pobeda u karijeri mi je protiv selekcije Turske u Izmiru. To je bilo finale Evropskog prvenstva za mlade do 20 godina, a mi smo savladali domaćina i tako došli do zlatne medalje. Taj meč nikada neću zaboraviti".

Kako su te zvali kad si bio mali? Sve najbolje Tadija.
"Pa i nisam imao neki nadimak kad sam bio mali. Izdvojio bih samo da me je trener Vinko Bakić u mlađim selekcijama reprezentacije zvao Tadeks pa su onda i ostali igrači to usvojili".

Da li ima želju da i sledeće sezone igra za Zvezdu?
"Videćemo kako će se stvari odvijati, rano je da se priča o tome. Srce mi je puno što sam sada u Zvezdi".

Da li si bio uzbuđen kada si opet potpisao ugovor sa Zvezdom i da li je sada bolja atmosfera u timu nego kada si bio pre nekoliko godina?
"Naravno da sam bio uzbuđen. Taj trenutak kada sam ponovo obukao Zvezdin dres i istrčao na teren ću pamtiti zauvek. Iskoristio bih priliku da se ponovo zahvalim svima na nezaboravnom dočeku i ovacijama. Za tako nesto se živi. Atmosfera unutar tima je uvek bila odlična u Zvezdi i sada je zaista tako".

Zašto ne opustiš ruku kao u stara dobra vremena? Pa ti si pogađao trojke kao od šale!
"Biće trojki!"

Da li bi pristao na šišanje kao srpski teniseri po osvajanju Dejvis kupa kada bi Zvezda osvojila Evroligu?
"Bih, bez razmišljanja i to na nulu".

Zašto si odlučio da se vratiš u Zvezdu i da li si srećan zbog povratka?
"Odlučio sam se jer Zvezda ima odličan tim i mislim da možemo mnogo da napravimo ove godine. Naravno da sam srećan, ali uz crveno-beli dres dolazi i velika odgovornost. Tu pre svega mislim na armiju navijača koja nas bodri". 

Tadija, da li ti se nekad desilo da se ne osećaš najbolje, pa kao najbolje rešenje poslao brata blizanca na teren?
"Dosta puta smo kao klinci razmišljali o tome, ili kad smo igrali zajedno u mlađim selekcijama. Strahinja uvek bio daleko bolji od mene, ja sam samo pravio blokove, a Strale je davao po 40 poena. Ako on dobije tri ili četiri penala, padalo nam je napamet da na poluvremenu zamenimo dresove, ali nikad to nismo uradili. Sada kada razmišljam možda je i trebalo".

Ideš li i dalje svake godine na Zlatibor? :)
"Ništa bez Zlatibora, obožavam ga! Majka mi je sa Zlatibora i tamo su mi baba i deda, a imam i braću u Čajetini. Na Zlatiboru punim baterije leti i stalno sam gore. Inače, mnogo volim planinu, sneg i skijanje. Ipak, to mora da sačeka kraj karijere".

Koliko ti je trajao najduži trening?
"Najdužeg treninga se jako dobro sećam jer je trajao čak tri sata i 45 minuta. Raspao sam se posle toga".

Da li misliš da uzimaš malo šuteva na utakmicama? Imaš odličan šut, kad bi više šutirao bilo bi bolje i za tebe i za Zvezdu.
"Drugačiji je sistem, imamo mnogo kvalitetnih igrača i svi imamo jasno raspoređene uloge. Nema baš toliko prostora za šutiranje".

Šta misliš o golu Šefika protiv Radničkog?
"Neverovatno nešto! Onako nešto nikad nisam video, zaista feneomenalno. Šefik je legenda!"

Čim sam čuo da se vraćaš u Crvenu zvezdu rekao sam: „Bio i ostao veran crveno-belom dresu“. Da li ćeš ići da gledaš naše fudbalere u borbi za prvo mesto JSL?
"Strahinju i mene je tata kao klince stalno vodio na Marakanu. Ah, kakve su tada utakmice bile pa to je bilo neverovatno. Nisam gledao toliko fudbal koliko koreografije na "severu", a posebno pirotehniku. Baklje i vatrometi su mi velika strast.  Nisam bio skoro na Marakani, ali čim budem ugrabio malo vremena, ići ću sigurno".

Koliko si dao najviše poena u karijeri na jednoj utakmici?
"Pamtim te podatke. U mlađim selekcijam sam ubacio 46 poena na jednoj utakmici, dok mi je u prvom timu Zvezde rekord karijere 39 koševa".

Možeš da li da opišeš osećaj kako je biti kapiten Zvezde?
"Biti kapiten Zvezde je velika privilegija i odgovornost. Moraš da se trudiš da daješ primer drugima, kako na terenu, tako i van njega, a da pri tom držiš ekipu na okupu. Sa 22 godine sam postao najmlađi kapiten u istoriji Zvezde i to ne može da se opiše, već mora da se doživi".

Da li bi se ošišao na ćelavo i istetovirao cele ruke, ako bi Zvezda osvojila Evroligu ili Evrokup?
"Na ćelavo bih se ošišao sigurno. Istetovirao bih celu levu ruku bez problema, ali desnu već ne bih".

Kakav je osećaj kad zagrmi Pionir posle nekoliko godina odsustva?
"Ma to je neopisiv osećaj i tako nešto ne može da se doživi nigde u Evropi. Kada igram u Pioniru, maksimalno sam motivisan i nemoguće je da ne dati sve od sebe pred takvom publikom".

Koja je bila najbolja prva postava sa kojom si igrao? Drago mi je što si se vratio kući, u crveno-beli dres!
"Najbolja prva postava je ona iz Zvezde - Jeretin, Vuk, Gurke, Pero i ja".

Tadija, da li misliš da ove godine postajemo prvaci države? Vreme je!
"Ima još mnogo da se igra. Pričaćemo na kraju".