EURO se poklonio dečku od 19 leta: Mali, odakle se stvori? A preklinjao je selektora da ga zove u reprezentaciju (VIDEO)

Izgleda kao đak, igra kao profesor. Moraće još lekcija da savlada na životnom i sportskom putu, ali nastavili da bude onako smeo, kočoperan, istovremeno idejan i slobodan, kao u nedelju po podne i sam će jednu da predaje. U amfiteatrima fudbala, makar to bio i sam Old Traford.

Pod radnim naslovom „kako se igra“, Bartoš Kapustka (19)na proste  je činioce rastavio ideju o fudbalu kao nekakvoj nauci, kakvom žele da je predstave pojedini treneri, potpisao se ispod sistematskog rada i mlađima – a Bogami i mnogim starijima – od sebe pokazao:

„E ovako“.

Smislen, tačan, zavodljiv, svaki kontakt poljskog bisera sa loptom podsetio je na vreme kad je, što Francuzi kažu, fudbal bio „lar pur lar“. Da se ne gleda kroz statističke kolone, nego radi samog doživljaja sličnog umetnosti. Dečko koji ima tek 19 godina oduševio je svet. Toliko da je još za vreme utakmice sa Severnom Irskom legendarni Englez i velika prznica Geri Lineker oduševljeno uzviknuo na Tviteru:
„Imam osećaj da ćemo videti dosta toga od Kapustke narednih godina. Sviđa mi se ovaj dečko od 19 leta“.

Opravdano, čini se. Iako mu Irci nisu bili ni do kolena, pa se bez obzira što se ne može steći utisak koliko mali Bartoš stvarno zna zato što ovi preko puta njega nisu vični s loptom, partija iz Nice navodi na zaključak da je fudbal na dobrom putu da dobije još jednu mladu, a Poljaci treću veliku zvezdu u reprezentaciji. Jednostavno, smisao za igru, prostor, lakoća pokreta i(li) trk pred svoj kazneni prostor da se zatvori kontra rivala bi mogli da budu nagoveštaj lepe karijere, započete na jugoistogu države.

U gradu Tarnov, na koncu prve decenije ovog veka, mali Kapustka je preko lokalnog kluba Tarnovija počeo da demonstrira talenat na poziciji levog krila i kako to obično biva brzo je stigao poziv poznatijih i jačih. Legije iz Varšave. Mama i tata nisu dali. Procenili su da bi za njihovog, tada 15-godišnjeg, sina rizično bilo da krene u glavni grad. Odlučili su da je bolje da ga daju u obližnji Krakov, gde je centralni vezista ubrzo počeo da preskače razrede fudbalskog obrazovanja i lako dobacio do prvog tima. Sa samo 17 godina.

Danas ima tek 58 utakmica za Krakoviju i status najtraženijeg igrača, čija će cena posle ovog Prvenstva Evrope samo da raste, iako ga je pre mesec dana tražio Sautempton.
„Glasine o njegovom transferu sigurno nisu dovoljno snažne da bi me probudile usred noći. Ako nam neko ponudi između 1.500.000 i 2.000.000 evra kazaću Kapustka da sam protiv takvog posla. To bi značilo da ponuda dolazi od slabog kluba, a on je dovoljno dobar da igra za bolji“, uverava Junaš Filipjak, predsednik Krakovije.

U pravu je. Ne samo zbog toga što je pre početka turnira u Francuskoj procenio svoj najblistaviji dragulj na 7.000.000 evra, nego što je već – verovatno usred noći – počeo da dobija pozive mnogo jačih „igrača“. Poljski mediji pišu da su Bartoša Kapustka u prvom kolu Grupe C gledali emisari Juventusa, Borusije iz Dortmunda i Totehnema. A njihova platežna moć je o-ho-ho dovoljna da premaši potraživanja Krakovije, koja je odnegovala fudbalera za koga njegovi saigrači u klubu uveravaju da može da trči kao navijen 90 minuta, a pritom ne izgubi kreaciju, već da namešta ili daje golove.

Prošle sezone pet komada, plus deset asistencija. Dovoljno za poziv selektora Adama Navalke koji je imao petlju da ga pošalje na teren pre, usled tek zalečene povrede, nedovoljno spremnog Kamila Grosickog i 11 godina iskusnijeg Slavomira Peška. A ovaj mu vratio fenomenalnom partijom na levom krilu, gde je izgubljene Irce naterao se zapitaju, kao uostalom i ceo svet: „Ko je sad ovaj mali?“
„Ovaj trenutak pamtiću do kraja karijere. Zahvaljujem selektoru što mi je dao priliku da igram i budem deo ekipe koja je pobedila prvi put na EP. Što se moje igre tiče, uvek ću biti ovako hrabar, mada moram da shvatm da je ovo tek početak“, smiren je posle meča bio jedan od junaka dana u Francuskoj.

A malo je nedostajalo da uopšte ne bude deo reprezentacije. Ni sad, ni za sva vremena. Početkom godine proradio je tinejdžerski adrenalih. Može biti i koji promil alkohola u krvi, jer se pod okriljem noći potukao ispred jednog noćnog kluba, zaradio modrice i otoke po licu i ujutru, kad se osvestio i počeo da shvata ozbiljnost posledica, skupio tu hrabrost koju pominje i okrenuo jedan telefonski broj. S druge strane žice bio je Adam Navalka. Ispričao mu je šta se desilo i, kažu, bukvalno preklinjao selektora da za zbog te dečačke gluposti ne precrta sa spiska putnika na EURO. Obećao je da će živeti sportski i uzorno. Dobio je drugu šansu.
„Zbog toga sad triput razmislim pre nego što bilo šta uradim. Bila je to vredna lekcija za mene. Posle incidenta moja porodica i meni blisku ljudi bili su zabrinuti, srećom to je iza mene i sad u potpunosti mogu da se posvetim isključivo terenu“, poentirao je Bartoš Kapucka.

Između ostalog i zbog toga što ima sjajne pedagoge, kakav je očigledno selektor Navalka. U danu kad je Kapustka postao najmlađi Poljak koji je zaigrao na završnom turniru Prvenstva Evrope (19 godina, 170 dana) nije dozvolio da ga ponese euforija ni tog podatka, ni trijumfa nad Ircima.
„Iako to čini svakog dana, Kapustka još ima prostora da napreduje. Nisam ga tek tako pozvao u reprezentaciju još prošlog septembra. Mada, mora da shvati da ništa nije napravio i da na klupi za rezerve uvek imam igrače koji su znatno stariji od njega“, smireno će Adam Navalka.

E, tako! Pedagoški, sportski, sistematski. U ozbiljnom svetu. A mi nemamo selektora koji bi naše nade, Bartoševe generacijske ispisnike iz klase 1996, Andriju Živkovića i Marka Grujića, odveo na EURO. Pod pretpostavkom da su to, nekim čudom učinili Dik Advokat ili Radovan Ćurčić, da li neko zaista veruje da bi asovi Partizana i Crvene zvezde bili starteri ili bismo opet, umesto svetskih prvaka, gledali nekog drugog u startnih 11državnog tima?

Zato i prva dvojica i druga dvojica, a i mi sa njima, gledamo EURO na TV-u, a Bartoš Kaputska deli lekcije.

Profesorski.

(FOTO: Action images)