EDUARDO ZA MOZZART: Uvek me hoće gol protiv Srba, ali nisam zaboravio da nemam nijednu pobedu!

 

Kao da će jedna fudbalska utakmica i pobeda rešiti sve probleme, afere i krize u sportu i državi, a ne samo približiti nacionalne timove Mundijalu 2014. Hrvatska i Srbija na nogama čekaju sudar svojih reprezentacija, sledećeg petka na travi davno rasprodatog Maksimira . Dah obostrane navijačke i medijske histerije stigao je i do Ukrajine i jednog od najvećih aduta Vatrenih u špicu - Eduarda Alvesa da Silve.

"Donjeck je daleko od Hrvatske, ali čak i ovde osećam kako svakim danom raste euforija. Svi broje dane do toliko važnog meča. Nedeljama se ne „skidam“ s telefona, novinari traže intervjue, a rodbina zlata vredne ulaznice. Prve uvek ispoštujem, drugima više ne mogu da pomognem. Ni mi reprezentativci ne možemo preko veze do ulaznica, davno su planule. Ni tri Maksimira ne bi bila dovoljna da prime sve koji su hteli da gledaju najveći balkanski derbi. Zato mi mnogo znači što ću biti njegov akter. Maksimalno sam posvećen Šahtjoru, ali ne prestajem da mislim o duelu sa Srbijom, još od prvog dana 2013", kaže popularni Dudu na početku razgovora za Mozzart Sport.

I vama rođenom Brazilcu ovaj meč znači koliko „pravim“ Hrvatima?

"Hrvatska je moja zemlja, Hrvati moj narod. Pola života sam proveo u njoj i toliko sam se srodio s ljudima da mi u rodnom Brazilu kažu da razmišljam i pričam kao Hrvat. Supruga mi je Hrvatica, prošao sam zemlju uzduž i popreko, upoznao istoriju i običaje. Čuveni meč Hrvatska - Jugoslavia 1999. gledao sam na televiziji, jer mi kao malom nisu dali da idem na stadion, ali dobro pamtim neverovatnu atmosferu u gradu te večeri. Naravno, pamtim i strašno razočaranje remijem koji nas je ostavio bez Evropskog prvenstva. Zato mi je jako stalo da vam se revanširamo".  

Da li ste umereni ili apsolutni optimista?

"Veliki sam optimista, ali ne toliko nerealan da bih upisao tri boda pre izlaska na teren. Imamo bolji tim, formu, rezultate i položaj na tabeli, iskusniji smo i uigraniji, domaćini smo i možda imamo više motiva, što nas sve skupa čini favoritom. Ne samo protiv Srbije, već u celoj grupi. Hrvatsku i Belgiju još od žreba svi vide kao najbliže odlasku na Svetsko prvenstvo. Čak i u vašoj zemlji. Ipak, u derbijima nema pravila, odlučuju detalji, sitnice i delići sekunde. Ništa ne pada s neba, za sve moraš da se boriš".

Poraz Hrvatske samo retki pominju kao opciju. Možete li da zamislite takav epilog?

"Ne želim i ne mogu da mislim o porazu. Nijedan pravi sportista i rođeni pobednik ne sme da bude negativan, čak i kada mu ništa ne ide. Baš zbog ovog drugog ne smemo da vas neozbiljno shvatimo ili potcenimo. Nema opuštanja, sve do poslednjeg minuta i, nadamo se, neopisivog slavlja Hrvatske. Kažem vam, moramo delima da dokažemo da smo jedna od boljih evropskih reprezentacija kojoj je mesto na Mundijalu".

Šta će pre da odluči pobednika – suvi kvalitet ili bolja psihološka priprema?

"Sve se računa i sve može da odluči. Kvalitet je nedovoljan ako postoji problem s formom, a ona je nedovoljna bez maksimalne koncentracije i bar malo sportske sreće. U specifičnim duelima, nabijenim adrenalinom i različitim tenzijama, važni su i hladna glava i mirna noga. U fudbalu je moguće  nemoguće, pa i da jedna ekipa 90 minuta  „gazi“ drugu, 10 puta šutne u okvir gola, ali nijednom ne pogodi mrežu, a njen protivnik samo jednom pređe centar i iz jedine prilike trijumfuje. Eto zašto je bitno da na pravi način uđemo u susret, neopterećeni opštim uverenjem da je Hrvatska sigurni pobednik".

Hoćete li nas odmah napasti, sa svih strana i svom žestinom?

"Ne verujem da ćemo protiv Srbije imati novu taktiku, drugačiju u odnosu na prethodne utakmice. Hrvatska uvek nastoji da drži loptu, lomi protivnika visokim ritmom i bude agresivna na svakom delu terena. Ofanziva je naš stil, a ne trenutni izbor. Moguće je jedino da ćemo ovog puta još brže ubaciti u treću brzinu. Rana vođstva u derbijima uglavnom budu prečica do uspeha".

Da li vam je poznat ovdašnji strah od hrvatskih špiceva, Mandžukića pogotovo?

"Ne bojite se bez razloga. Stvarno imamo strašan izbor raznovrsnih i kvalitetnih rešenja u napadu. Što bi se reklo, stručni štab je na slatkim mukama. Mandžukić briljira u Bajernu, Oliću odlično ide u Volfzburgu, iskusni Jelavić i Petrić dolaze ni manje ni više nego iz engleskih klubova, ja često postižem važne golove za reprezentaciju i redovno sam zabijao protiv Srbije u mlađim kategorijama. Tu je i talentovani Kalinić. Koga god da pošalje na teren, selektor Štimac ne može da omane. Samo, Hrvatska ima odličnih pojedinaca i u veznom redu i zadnjoj liniji. Pa, opet našom najvećom snagom smatram jak kolektiv i izražen timski duh. Prava smo klapa, uvek spremna da damo sve za Hrvatsku".

Najjača karika srpske reprezentacije je odbrana. Koliko cenite naše defanzivce?

"Izuzetno cenim veštine i karijere Ivanovića i Kolarova koje sam imao prilike da upoznam još na Evropskom prvenstvu mladih 2004. Oni su iskusni, dokazani u Premijer ligi, opasni u oba šesnaesterca. Veoma poštujem i Subotića, mladog Nastasića takođe. Obojica su sjajni štoperi o kojima priča cela Evropa. Cenim i vašeg golmana Stojkovića, specijalistu za mečeve „na nož“. Tu se otprilike završava moje poznavanje srpskog tima. Osim brzog i finog šutera Tošića na krilu, ne poznajem ostale momke iz vaše podmlađene ekipe. No, do meča ćemo od selektora čuti sve što je potrebno. O svakom ponaosob".

Pomenuli ste da imate sjajan skor protiv Srbije. Imate neki poseban „pik“ na komšije?

"Imam na Srbiju i Izrael kojem takođe uvek zatresem mrežu (smeh). Šalim se… Ne znam kako to da objasnim, ali uvek me hoće gol protiv vas. Pored tri pogotka na tri utakmice za tim do 21-e godine, mogu da se pohvalim i jednim golom Partizanu u dresu Šahtjora. Ne bih imao ništa protiv da se taj niz nastavi 22. marta".

Postoji, međutim, tamna strana te statistike. Niste dobili nijedan od tih duela s Orlićima?

"Nisam zaboravio na taj podatak, taman posla. On mi je posebna inspiracija za debi u mečevima A timova. Ako dobijem šansu, daću sve od sebe da prekinem tu seriju poraza. I da moja Hrvatska pobedi"!

---

BORUSIJA MOŽE DO FINALA

Eduardo žali za eliminacijom Šahtjora u osmini finala Lige šampiona, ali bez zavisti hvali „dželata“ ukrajinskog fudbalskog kolosa - Borusiju iz Dortmunda.

"Imali smo šansu, mnogo hteli, sve pokušali, ali… Izbacio nas je sjajan tim, sa odličnim pojedincima i vrsnim trenerom. Igraju brz, snažan i napadački fudbal, vredan polufinala Lige šampiona. Ne bi me iznenadilo ni da stignu do same završnice trke za evropsku titulu. Nama ostaje borba za duplu krunu u Ukrajini".

---

PONOSAN NA SEBE

Ko zna gde bi bio kraj popularnom Duduu da Martin Tejlor iz Birmingema nije februara 2008. pogibeljno startovao na tadašnju Arsenalovu zvezdu u usponu, a njegov prelom noge ušao u istoriju najtežih fudbalskih povreda.

"Sve je to život. Ne mogu da vratim vreme i nadoknadim izgubljeno za tih godinu i  više dana. Ali, mogu s ponosom da kažem da sam ustao i uspravio se. Da sam nastavio da koračam. Dobio sam veliku fizičku i psihičku borbu sa samim sobom. Malo je reći da sam srećan što i posle te nesreće igram fudbal na vrhunskom nivou, u velikom klubu i reprezentaciji. Uspeo sam".

---

Piše: Olgica Nikolić