Džo Šimunić za MOZZART: Moj brat Pantela!

Pravo prijateljstvo ne zna za nacije, a upravo takvo gaje Josip Šimunić i Marko Pantelić, dugogodišnji saigrači iz Herte čiji odnos prevazilazi nacionalne barijere. Hrvat, Srbin... Koga briga kad je u pitanju čovek? I to ne bilo kakav.
"Marko je čudo", kao iz topa odgovara Šimunić izveštaču MOZZART Sporta s priprema u Antaliji na sam pomen imena Marka Pantelića.

Osmeh se odmah razvlači preko lica, a do tada ozbiljan razgovor o predstojećem okršaju Srbije i Hrvatske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine u Zagrebu postaje mnogo veseliji.
"Pa ja sam zbog Marka i otišao iz Berlina. Da je on ostao, ostao bih i ja. Kada uprava kluba nije mogla da se sa njim dogovori ja sam to shvatio ka znak da je vreme da spakujem kofere", iskreno će 34-godišnji veteran.

Uostalom, Šimunić i Pantelić su četiri godine jeli isti hleb u Herti i sve to vreme bili nerazdvojni.
"Ma uvek pričam o njemu, a Marku sam često govorio da mi je velika želja da igramo jedan protiv drugog. On za Srbiju, ja za Hrvatsku. Kakvi bi to dueli bili. Nažalost, koliko vidim, Marko neće igrati u Zagrebu i žao mi je zbog toga. On je vrhunski igrač i još bolji čovek. Čujemo se i dalje. On ima tu jednu, kako to da objasnim, neku pozitivnu ludost. Šta god da radi on gine i daje sve od sebe. Nikad nije imao strah ni od koga. Kad igramo, primera radi, protiv Bajerna, njega to ne zanima. On hoće samo da pobedi. Ma Marko je čudo. Obožavam ga", ne krije emocije Šimunić, koji se u Turskoj s Dinamom sprema za nastavak sezone.

Negde između, na Olimpijski stadion je stigao još jedan bivši srpski reprezentativac Gojko Kačar, koji je u međuvremenu gotovo nestao s fudbalske mape, iako je vreme bilo na njegovoj strani. Ali...
"Gojko je mnogo fin dečko, od prvog dana smo ga prihvatili kao svojeg, vodali ka po Berlinu, imali smo tamo strašno lepo društvo i siguran sam da je Kačar dobro živeo tamo. Sad vidim da se negde izgubio... Čini mi se da mu se možda izgubila ta glad, kao i mnogim mladim igračima. Ja imam 34 godina u uživam u svakom trenutku fudbala. Kao dete! Ponavljam, baš šteta, jer kad je došao u Hertu bio sam ubeđen da će za koju godinu igrati u Mančester junajtedu ili tako nešto. On u sebi ima nešto posebno, kad god je lopta ničija, kad god je neki prekid on je uvek tu, najbliži. Dugo igram fudbal, 14 godina sam bio u Nemačkoj, ali to nikad nisam video. Prosto je neverovatan."

"DOSTA JE SA UNIŠTAVANJEM ŽIVOTA"

Ipak, ne možemo ceo život samo evocirati uspomene, pa je vreme i da se okrenemo budućnosti. Pre svega, nastavku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Kvalifikacija koje bi za Srbiju mogla da se okončaju već u martu, pod uslovom da izabranici Siniše Mihajlovića ne iznenade na Maksimiru. Kako su krenuli, čini se da je to nemoguća misija, posebno zato što Hrvatska igrama opravdava reputaciju. Ali iskusni Šimunić poziva na oprez.
"Nama momentalno ide veoma dobro, ali to je mnogo opasno, posebno na Balkanu. Mi Hrvati, pa i vi Srbi i Bosanci i sve druge naše komšije, imamo u genima tu neku lošu naviku da se opustimo kada sve ide po planu. Ne smemo sada da se ponesemo tako. Jednostavno, moramo da pobedimo u Zagrebu jer smo onda sigurno prvi ili drugi, a na Maksimiru je svakako Hrvatska favorit. U Beogradu to će biti Srbija, ali ako mi uradimo naše kod kuće tad već neće biti toliko bitno."

I nema spora – rezultatima u dosadašnjem toku kvalifikacija, pa i celom 21. veku Hrvatska je daleko odmakla Srbiji. Međutim, nesporno je i da u je ludnici koja će svakako prethoditi utakmici zakazanoj za 22. mart sve moguće.

Šimunić je, ipak, uveren da će sve proteći u granicama sportskog. Jer tvrdi da nema razloga da bude drugačije.
"Rođen sam u Australiji, poreklom sam Hrvat iz centralne Bosne, ali mislim da treba da se okrenemo budućnosti. Šta je bilo, bilo je. Nažalost, životi su uništavani sa svih strana i nije tu pitanje koj je kriv, a ko je u pravu. Ovo je fudbal i mi svi treba da pokušam da damo primer, da budemo ambasadori. Da odigramo najpoštnije moguće i da na kraju pobedi ko je bolji. Pružimo ruku jedni drugima, čestitamo i to je to. Ma neće biti problema. Uveren sam u to. Evo, sada gledam tenis (intervju rađen tokom Otvorenog prvenstva Australije, prim. aut) i navijam da u finalu igraju vaš Novak Đoković i Rodžer Federer. Na kraju, važno je samo ko je kakav sportista, a njih dvojica to svakako jesu, vrhunski su, pa obožavam da ih gledam. Vidim po izjavama i ponašanju da je Đoković i veliki gospodin i to mi je jedino bitno. A ako ćemo da govorimo o tome ko je dobar, a ko loš, mogu satima da vam nabrajam koliko me je ljudi moje nacionalnosti zeznulo", iskren je Šimunić. 

"ROBI BEZ PREMCA, REGIONALNA LIGA PRAVO REŠENJE"

Josip Šimunić je, osim s Markom Pantelićem, odličan prijatelj i sa još jednim omiljenim likom u srpskoj, pre svega zvezdaškoj javnosti – Robertom Prosinečkim. Otud i ne čudi što je malo-malo zapitkivao o tome kako se bivši trener Crvene zvezde snašao u Beogradu. Kada je detaljno informisan o svemu rekao je:
"Robi je bez sumnje jedan od dva ili tri najbolja igrača koje smo imali na ovom prostoru, ali još više od toga on je strašan čovek i mnogo mi je drago što je i u Srbiji ostavio takav utisak. Pritom je i veliki fudbalski znalac. Ne znam ni sam koliko sam od njega naučio. O njemu mogu da govorim samo sve najbolje. Znam da je sa Zvezdom osvojio kup, da je imao pozitivan skor s Partizanom, ali i da je imao dosta problema, pričao mi je o tome sa kakvim se sve mukama susretao. Mnogo ga je sve to bolelo. Ali šta ćeš? Danas se sve vrti oko love, a nje u Zvezdi nije bilo. Uveren sam, ipak, da će za četiri ili pet godina trenirati neki veliki evropski klub. Garantujem to."

Posle decenijskog iskustva u Bundesligi, Džoa Šimunića je nostalgija vratila na Balkan, u dres Dinama. Kod Modrih, za razliku od svih ostalih eks-JU klubova, para ne manjka. Ali nije sve ni idealno.
"Mi već redovno igramo jesen u Evropi, ali se to, na žalost, ne ceni, iako je to veoma teško, obzirom na to da dolaziš iz lige u kojoj je Dinamo godinama apsolutno dominantan. Kad, međutim, odeš u Evropu, ne možeš mnogo da napraviš, imaš velike poteškoće jer kod kuće nemaš konkurenciju. To je veliki problem na celom Balkanu. Pre tog rata, liga je bila jedna od boljih u Evropi, bilo je tu mnogo vrhunskih igrača. Mislim da je njeno ponovno uvođenje jedini izlaz. Znam da je to jako teško uvesti, ali to bi bilo najbolje za sve. Svi bi profitirali i što se tiče kvaliteta i što se tiče novca i igrača... To je jedini izlaz", zaključio je Šimunić.

Piše: Dejan Stanković, specijalni izveštač MOZZART Sporta iz Antalije