Dve strane Kajla Bekermana: Ne dajte da vas dredovi zavaraju, američki Bob Marli je ubica na terenu (VIDEO)

Ovog leta je Sjedinjene Američke Države zahvatila druga fudbalska groznica zbog Mundijala u Brazilu, a pre prve 1994. kada su Amerikanci organizovali Svetsko prvenstvo, soker jedva da je bio i na sportskoj mapi. Klinci nisu maštali da zatresu protivničku mrežu u 94. minutu, već da postignu koš uz sirenu, tačdaun u poslednjoj četvrtini ili da bejzbol lopticu pošalju preko stadiona, ali ne i Kajl Bekerman.

Četiri godina pre nego što je Roberto Bađo prebacio prečku sa bele tačke u Kaliforniji, mališana iz Merilenda je zanimala samo bubamara. Sa 13 godina je učestvovao na državnom turniru u rvanju, stigao je do polufinala, ali je onda počeo da se presvlači. Zbunjeni roditelji su ga pitali šta to radi.
“Olimpijski razvojni program održava probe za fudbalski tim za sat vremena. Moramo da krenemo”, objasnio je tinejdžer. Već tada je svaku poruku koju je ostavljao mami potispisivao za “Kajl Bekerman – broj 15 reprezentacije SAD”.

I 19 godina kasnije noseći broj 15 zaslužio je da bude jedan od šestorice kandidata za osvajanje nagrade najboljeg fudbalera nacionalnog tima, postao je sedmostruki Ol-star igrač MLS lige i kapiten Real Solt Lejka sa kojim je i osvojio kup SAD 2009. godine. Vezista je pod selektorskom palicom Jirgena Klinsmana bio jedan od ključnih igrača u uspehu reprezentacije SAD na Mundijalu u Brazilu, a navijače kupuje kako beskompomisnom igrom, požrtvovanošću, tako i jedinstvenošću kojom u potpunosti odskače od drugih sportista, a naročito fudbalera.

Kao tinejdžer je preslušavao ploče svojih roditelja, za uvo i oko mu je zapao Bob Marli i njegova frizura te tridesetdvogodišnjak od tada nosi dredove, a i karakter mu u potpunosti odgovora stereotipu koji ide uz rege muziku. Svi njegovi saigrači ga vide kao ključnog čoveka za dobru atmosferu u svlačionici i jednog od najprijatnijih, harizmatičnijih i opuštenijih kolega. Sve dok ne izađe na teren, tada se u potpunosti promeni i u pravom maniru zadnjih veznih igrača igra do koske i poslednjeg atoma snage, bez povlačenja i pomisli o predaji.
“Kada priđem stadionu, uzbuđenje počinje da kuva, tada počinjem da se transformišem, krv ti proključa, adrenalin udari. Tada izađe takmičar u meni, volim da kažem da mi je to brat blizanac”, rekao je Bekerman.

Tokom karijere je igrao za samo četiri kluba, i nikada nije prešao preko bare, ceo život igra u domovinii postao je najmlađi igrač sa 200 nastupa u MLS ligi. Koliko su evropski ljubitelji fudbala izgubili zbog toga odlično pokazuje izjava legende sporta Jirgen Klinsman.
“Kajl je na neki način uzor za ceo tim. Uvek je 100% fokusiran kad god je sa nacionalnim timom. Ozbiljan je igrač i deluje kao da je sve mlađi. Igra na ekstremno visokom nivou, može da pretrči čak i mlade igrače. Uvek može da ubaci u višu brzinu, odlično je za nas što imamo takvog fudbalera”, nahvalio je veterana Klinsman.

Oni koji ga znaju samo sa terena nemaju dobro mišljenje o njemu, verovatno zbog previše susreta njihovih cevanica i krampona Bekermanovih kopački. Iako nije tehinički limitiran, i često deluje kao da ima čičak na nogama, zaštitni znak mu je ipak oštra igra, pa je i njegov bivši trener u Realu iz Salt Lejka Džejson Krajs izjavio kako nije bio srećan kada je on došao u klub, pošto su imali duele na travi dok je strateg još igrao.
“Nije mi se sviđao, nije mi se sviđala njegova ličnost, mislio sam ima previše da kaže za mladog igrača. Bio sam zabrinut kada smo ga doveli, ali već od prvog dana sam rekao ‘Vau, to je igrač kakvog želim’. On je rođeni takmičar, ključni deo tima”, rekao je Džejson Krajs. Upravo zbog intenziteta kojim igra Bekerman van terena praktikuje aktivnosti koje ga smiruju, pre meča svira gitaru, čita o istoriji, a pasioniran je pecaroš.

Nagelirani, nežni, sa fluorescentno roze kopačkama i više kozmetičkih proizvoda u Luj Viton torbama od prosečne starlete, bez ikakve ličnosti i jedinstvenosti koja će navijače privući da sa ponosom nose njihov dres ili klince da okače poster na zid  – u svetu fudbala je ovo postao kalup u koji se uklapa sve više igrača. Zato Kajla Bekermana - i njegovog brata blizanca - treba posebno ceniti, a i žaliti što se nikada nije obreo na Starom kontinentu.

(FOTO: Action images)