Dva sata pred ključnu utakmicu, selektor u pabu s navijačima o fudbalu i zubima: To Island ide na Mundijal!

U jednom trenutku podsećali su na sve one silne bendove koji objave jedan hit i samo ih ta jedna numera spase se zaborava. Ali Hejmiru Halgrimsonu to nije bilo dovoljno. Mnogi su ga, čak i najbliži, savetovali da posle odlaska Larsa Lagerbaka, sa kojim je prethodno napravio istorijski uspeh odvevši Island na Evropsko prvenstvo u Francusku, i on digne ruke od svega. Bez pomoći iskusnog Šveđanina, bez Ejdura Gudjonsena, bez onog faktora iznenađenja na koji velike evropske sile i “sile” nisu mogle da se naviknu, koliko je zaista bilo realno da se Island domogne još jednog velikog takmičenja? I još u grupi sa Hrvatskom, Turskom, Ukrajinom…

Premotajmo film godinu i par meseci kasnije. Dva sata pre početka utakmice poslednjeg kola kvalifikacija gužva u pabu pola kilometra dalekom od stadiona Laugardalsvolur.
"Ako vidim neki telefon leti odmah u toalet šolju", sa bine govori domaćin, prenosi Gardijan atmosferu iz bara.

Pored njega svima poznato lice. Mnogima od prisutnih spasavao je zube. Ali rad u ordinaciji odavno je prepustio drugima. Samo povremeno radi kao zubar, čisto da ne ispadne iz štosa. Dok je vodio IB Vestmaneju bio je u ordinaciji do 15 sati, posle išao na trenint. Kad je preuzeo selektorsku funkciju morao je Halgrimson da se odluči. Izabrao je fudbal i sreća da je tako!

A otkud ta gužva u pabu? Sve je počelo još uoči Eura. Naviknuti na poraze Islanđani baš i nisu previše pažljivo pratili šta se zbiva sa fudbalskim timom.
"Nije bilo podrške, pa sam otišao u klub navijača Tolfan, fantastična je to grupa mladića i devojaka, i odlučili smo da krenemo od nule. Oni imaju pab u Rejkjaviku, a ja sam obećao da ću pred svaku utakmicu na domaćem terenu dolaziti dva-dva i po sata pre utakmice i predstavljati im izveštaj o tome šta ćemo tog dana da radimo na terenu. Oni su tako prvi koji saznaju startnu postavu. Za prvu utakmicu, prijateljsku protiv Francuske, okupilo se možda 10 ili 12 ljudi. Rekao sam im ko će igrati, objasnio im šta je namera, pokazao motivacioni video koji smo snimili za igrače. Gledali su ga u isto vreme u stvari. Sada kada odem tamo, dođe oko 400 ljudi u dresovima reprezentacije, šalovima", otkrio je Halgrimson u intervjuu za I-Es-Pi-En još pred Evropsko prvenstvo.
"Znam da je neobično, možda i malo blesavo ovo što radim, jer uvek može da se pojavi neki pijanac i da me nokautira. Ali ovo je Island, ovde se usuđujemo da budemo drugačiji".

Na Evropskom prvenstvu u grupi su bili ispred Portugalije, u osmini finala eliminisali su Englesku pre no što ih je Francuska zaustavila. Na žrebu za Mundijal 2018. godine niko im se neće obradovati.

A navijači će po staroj dobroj navici sedeti u pabu i čekati poruke zubara iz kraja. Istina, 10 odsto nacije verovatno će, kao što je bio slučaj i u Francuskoj, za vreme Mundijala biti van zemlje...

Tajna uspeha? Dobri igrači pre svega, ali i sistem po kome malena zemlja od 332.529 stanovnika klince po fudbalskim školama ne odbacuje odmah uz podvučeno “netalentovan”. Treneri u mlađim selekcijama pritom su dobro plaćeni. Roditelji ih plaćaju. Za decu od tri do 10 godina oko 280 evra godine, kasnije raste do 460 s tim da lokalne vlasti refundiraju 170 evra.

Naravno, tereni na sve strane. Samo u Vestmaneji, gde živi 4.200 ljudi, tu je zatvorena dvorana, četiri velika terena, pet rukometnih, plus košarkaška igrališta, pa bazen i teren za golf! Da ponovimo - na 4.200 stanovnika! Baš zato, 90 odsto 10-godišnjaka na Islandu bavi se nekakvim sportom.

Planiraju uskoro da naprave veliki iskorak i na klupskom nivou. I moramo da im verujemo da hoće.

(FOTO: Action Images)