Drugo naše zlato i temelj večne vladavine (VIDEO)

Vaterpolo reprezentaciji Jugoslavije bilo je potrebna cela decenija da osvoji drugu titulu prvaka Evrope, a to je ujedno bila i prva zlatna medalja od ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija. I može se reći da je Nenad Manojlović, tadašnji selektor, udario temelje dominacije jugoslovenskog, a kasnije i srpskog vaterpola u Evropi i šire.

A šampionat u Budimpešti pamtiće se po maltene savršenoj igri Plavih i činjenici da su ovo takmičenje završili sa svih osam pobeda. Uspeo je Manojlović da napravi perfektan sklad i spoj mladost i iskustva.

Na jednoj strani su bile stare kuke Aleksandar Šoštar, Veljko Uskoković, Predrag Zimonjić i Viktor Jelenić.U naponu snage Petar Trbojević, Dejan Savić i Vladimir Vujasinović i nadolazeće superzvezde Aleksandar Šapić, Aleksandar Ćirić i Danilo Ikodinović.

U grupi je Jugoslavija redom tukla Mađare, Italijane i Špance, malo teže su izašli na kraj sa Slovačkom u četvrtfinalu, a onda su došla dva najteža, ali i najbolje odigrana meča na turniru. Polufinale sa najljućim rivalom Hrvatsko (8:6) i finale sa Italijanima odigrano na Margit sigetu pre ravno 16 godina pred čak 8.000 gledalaca.

Italijani su odlično otvorili utakmicu, poveli sa 2:0 i činilo se da su tim golovima Postiljonea i Silipa ozbiljno uzdrmali Jugoslovene. Ali, samo su ih naljutili. Usledila je kanonada - Savić, Vujasinović, Zimonjić i Trbojević su već u drugoj četvrtini napravili veliki preokret za 4:2.

Bez milosti su Plavi nastavili da terorišu Italijane, opet Vujasinović, pa prvenac Jelenića i Jugoslavije je sredinom treće deonice imala ogromnih 6:2. Do kraja su Azuri samo uspeli da ublaže poraz, ali su morali da se poklone pred najboljima u Evropi. Inače, za najboljeg igrača tog EP proglašen je Vlada Vujasinović.

Kapiten jugoslovenske reprezentacije Aleksandar Šoštar je rekao da zlatna medalja na prvenstvu u Budimpešti predstavlja izvanredan uspeh i da je ona osvojena na impresivan način:
“Posle deset godina opet smo na tronu. Sportski embargo je učinio svoje i pre pet godina smo morali da krenemo ispočetka. Mislim da smo i u Sidneju mogli da pobedimo, ali dobro je i ovako. Pokazalo se da dobar rad može da nas vrati na vrh, a ključne utakmice su bile protiv Mađara i finalna protiv Italijana.”.

Najbolji igrač šampionata Vladimir Vujasinović je istakao da Jugoslavija na svetsko prvenstvo u Fukuoki odlazi sa istim ambicijama i istim željama.
“Ne bih bio proglašen za najboljeg igrača turnira, da iza mene nije stajala najbolja ekipa. U vrhu smo već nekoliko godina, a čak smo i u Sidneju mogli da osvojimo zlatnu medalju. Na ovom šampionatu smo dokazali vrhunski kvalitet, svih osam utakmica smo pobedili i niko nije uspeo da nam parira.”

JUGOSLAVIJA - ITALIJA 8:5
(0:2, 4:0, 2:1, 2:2)

Bazen: Alfred Lajoš.
Gledalaca: 8.000.

SRBIJA: Šoštar, Trbojević 2, Savić 1, Jelenić 1, Ćirić, Šapić 2, Vujasinović 1, Zimonjić 1, Ikodinović, Uskoković, Vukanić, Peković.

ITALIJA: AtoliKo, Postiljone 1, Binki, R. Kalkatera 1, Angelini 1, Sotani, Silipo 1, Buonokore, Mistranđelo, Felugo, A. Kalkatera 1.