Dramatičan pad posete na Partizanovim utakmicama: Šta smeta navijačima u Humskoj?

Na jednoj strani liderska pozicija u prvenstvu i odškrinuta finala Kupa Srbije, a na drugoj - prazan stadion! Nije bilo bogzna kako bolje ni kad su se osvajale duple krune i(li) igralo u Ligi šampiona, međutim, poseta na Partizanovim utakmicama ove sezone beleži dramatičan pad koji nameće suštinsko pitanje: zbog čega je publika okrenula leđa crno-belima?

Ako se izuzme 147. večiti derbi, jedina utakmica koja neupitno privlači navijače (25.500), podaci o poseti u Humskoj 1 deluju poražavajuće. Na preostalih deset utakmica ove sezone okupljalo se prosečno 3.900 gledalaca, što je ubedljivo najlošija poseta u poslednjih pet godina. Skoro duplo lošija nego prethodne sezone u kojoj je prekinuta šestogodišnja dominacija Parnog valjka, kad su izabranici Vuka Rašovića, posle njega i Marka Nikolića, imali podršku oko 6.600 navijača po svakom meču.

Teško je odgonetnuti šta odvraća ljude od Partizana. Cene ulaznica (200 za južnu i 400 za zapadnu i istočnu tribinu deluju pristupačno), rezultati - bez obzira na povremene kikseve - su izuzetno dobri, o igri tima može da se diskutuje, mada je nezahvalno oceniti kako baš zbog toga narod neće subotom na stadion, pa je ove sezone najviše naroda bilo na derbiju sa Vojvodinom (8.000)... Pre će biti da je nemarnost prethodne uprave, oličena u prodaji velikog broja asova, stalnim zaduživanjima, neprekidnim smenama trenera i „potrošnji“ bivših asova stvorila animozitet koji je teško izbrisati preko noći. Još kad se na to doda da se i aktuelna vlast u Humskoj zamerila pristalicama odlukom da na početku mandata proda Petra Škuletića i pusti Danka Lazovića, pa od ono malo ljudi koji dolazi na stadion trpi uvrede: „Uprava, napolje“, dolazi se do skromnih brojki.

Ono što posebno zbunjuje je činjenica da su se isti povici čuli sa tribina i dok je predsednik bio Dragan Đurić, ali - tek da podsetimo - u sezoni 2011/2012 na tribinama se okupljalo prosečno 7.800 navijača. Opet ne računajući večiti derbi. I to posle kolapsa u evropskim kvalifikacijama i početka sukoba na tribini, kad su se Grobari podelili u dve frakcije. Tako velika poseta može se tumačiti kao posledica podrške tadašnjem treneru Aleksandru Stanojeviću koji je bio pred smenom, ali je onda vezao 13 pobeda, stekao deset bodova prednosti i praktično uručio titulu svom nasledniku Avramu Grantu, koga je na prvom meču dočekalo - pazite sad - 21.500 navijača (protiv Slobode iz Užica).

Partizan je od 2010. do danas osvojio četiri titule, jednom igrao Ligu šampiona i dva puta u grupnoj fazi Lige Evrope, stvorio na desetine fudbalera za velike klubove i opet je pravo čudo kako nije privukao gledaoce u većem broju. Iako je čak uspeo da prefarba stolice u crno-belo, što je u navijačkim krugovima dugo navođeno kao jedan od razloga slabije posete.

Zato je velika dilema pred čelnicima Partizana: koji potez povući kako bi se sanirao skoro decenijski problem praznih tribina, koje su na evropskim utakmicama izgledale dobro popunjene samo na mečevima Lige šampiona protiv Arsenala i Brage, iako su u međuvremenu na Topčiderskom brdu gostovali Inter, Totenhem, Šahtjor, Rubin...

Da li je, možda, Partizanova fudbalska publika razmažena i kako je moguće da isti ti navijači svake sedmice čine Pionir košarkaškim bastionom?

PROSEĆNA POSETA NA PRVENSTVENIM UTAKMICAMA PARTIZANA

Prvenstvo 2010/2011 - 6.707 (trener Aleksandar Stanojević)
Prvenstvo 2011/2012 - 7.818 (treneri Aleksandar Stanojević, Avram Grant)
Prvenstvo 2012/2013 - 7.033 (treneri Vladmir Vermezović, Vuk Rašović)
Prvenstvo 2013/2014 - 6.666 (treneri Vuk Rašović, Marko Nikolić)
Prvenstvo 2014/2015 - 3.900 (treneri Marko Nikolić, Zoran Milinković)

NAPOMENA: podaci su bez večitog derbija

(FOTO: MN Press, Star sport)