DONJI SREM - OFK BEOGRAD: Romantika za debitante

PITANJA: 1. Zašto baš? Šta očekujete od prolećnog dela sezone? Od kog igrača očekujete najviše? Treneru biste preporučili? Najlepši trenutak sa voljenim klubom?

DRAGAN NAJIĆ – Donji Srem

1. Živim u ovom selu i navijam za Donji Srem od kad znam za sebe. Ma od rođenja! Kao dečak sam, kao i dosta nas iz sela, igrao za Donji Srem, posle sam i radio u klubu. Naravno, svi mi imamo i neke velike klubove koji pratimo i za koje navijamo, ali Donji Srem nam je zajednička ljubav. Posebno sada kada smo ušli u elitu. To je zaista velika stvar za ovako malo mesto.

2. Očekujem da igramo dobar fudbal kao što smo igrali i u jesenjem delu sezone i, naravno, da ostanemo u Superligi. Možda smo već i mogli da budemo bliži tom cilju, ali su sudije sudile onako kako su sudile, kada su videle kakva je situacija u srpskom fudbalu i shvatile da Donji Srem neće predstavljati „topovsko meso“ za starosedeoce.

3. Imamo igrače koji su u jesenjem delu sezone već potvrdili da su za veće klubove, tu pre svega mislim na Miloša Josimova i Ognjana Damnjanovića. Sada očekujem da iskoče još neki igrači, jer imamo mladu, verovatno i najmlađu ekipu u ligi. Među njima jedva čekam da na delu vidim ove nove klince - Đura Zeca, Radeta Krunića i Ognjena Škorića. Gledao sam neke utakmice iz pripremnog perioda, lepo sve to deluje.

4. Dobar sam prijatelj sa Bogijem (Bogić Bogićević), pa ga svejedno uvek savetujem, ha-ha-ha... Ali, to neka ostane među nama. Samo neka nastavi da radi ovako kako radi, jer je očigledno da zna fudbal.

5. Bilo je mnogo lepih trenutaka sa Donjim Sremom, pre svega kada se prisetim ulaska u viši rang iz godine u godine. Ali, ništa ne može da se poredi sa pobedom protiv Partizana u jesenjem delu, kada smo šampionu, a i svima drugima, pokazali ko smo! To je bilo opšte veselje u selu. Zbog uslova ne možemo da igramo u Pećincima, što apsolutno kvari utisak u inače debitantskoj sezoni iz snova. Da smo mogli da igramo kod kuće, siguran sam da bismo se pokazali kao pravi domaćini, a naravno i namakli koji bod više. 

MIHAJLO TODIĆ – OFK Beograd

1. Recimo da je reč o lokalpatriotizmu. Rođen sam na Staroj Karaburmu, odrastao u ulici iza istočne tribine Omladinskog stadiona, prohodao na stadionu... Prvi klub za koji sam čuo bio je OFK Beograd, najstarije pamćenje na fudbalsku utakmicu je na meč OFK Beograd – Karl Cajs Jena... Kada je došlo vreme da zaigram fudbal, postojao je samo jedan izbor, a to je OFK Beograd. Ukratko, to nije baš ni bilo pitanje izbora, sa OFK Beogradom sam jednostavno odrastao i uz njega ostao.

2. Očekujem nastavak serije dobrih rezultata s kraja jeseni u prvenstvu, ali više od svega očekujem da OFK Beograd osvoji Kup Srbije. Vreme je! Izmakao nam je 2005. kada smo u finalu imali 2:0 protiv Crvene zvezde, pa ipak izgubili posle produžetaka. Mislim da je i u klubu sve tome podređeno.

3. Od crnogorske trojke – Petar Grbić, Ivan Jovanović i Igor Ivanović. Kažu da Ivanović igra „kao Krojf“. Došao je ove zime, jedva čekam da ga vidim na utakmici. Čujem da će Jovanović posle povrede Bogavca dobiti više prostora. Grbić je jesenas pokazao kakav je igrač, na proleće ne sme da podbaci.

4. Imam dovoljno poverenja u Milinkovićev rad na terenu i nemam preporuku za taj „prostor“. Preporučio bih mu jedino da se kloni priča kako mu je OFK Beograd prolazna stanica do Partizana gde ga, navodno, čeka klupa. Volim kad je trener posvećen radu u OFK Beogradu. U poslednjih nekoliko godina imali smo ih malo, samo Sosu Babića i Bekvalca.

5. Teško je izabrati najlepši za skoro 40 godina provedenih sa OFK Beogradom. Jedan od starijih je pobeda 3:1 protiv Crvene zvezde, kada je Mitar Mrkela igrao prvu utakmicu u crveno-belom dresu na Staroj Karaburmi. Od onih najsvežijih, upečatljive se utakmice sa Galatasarajem u Istanbulu u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Igrali smo 2:2 i u poslednjim minutima propustili nekoliko prilika i da pobedimo. Od revanša po lepom pamtim kako je skoro pun Zapad ekipu bodrio sa „plavi-plavi“. To nisam čuo godinama… Posle nas je sudija pokrao, ali to je bio lep momenat.

Mihajlo Todić (44 godine) je urednik fudbalske rubrike u „Sportskom žurnalu“ u kojem radi od 1990. Igrao je fudbal u svim kategorijama OFK Beograda, kasnije napisao sedam knjiga, između ostalih dve monografije popularnih Romantičara i  monografiju „110 godina fudbala u Srbiji“.