DOBAR JE MALI - Manuel Lansini (VIDEO)

Posle 10 godina River Plata je u nedelju 30. marta osvojila Bokinu tvrđavu Bombonjeru. Punu deceniju su Milioneri čekali na rušenje neprijateljskog bastiona, a za tu dekadu su preživeli sve i svašta: od titule šampiona, preko istorijskog ispadanja iz lige, povratka u elitu, da bi ove sezone sklopili tim koji bi mogao da posle šest godina donese šampionsku krunu na Monumental.

Gotovo istorijski trijumf na Bombonjeri će se pamtiti po prelepom golu Bokine „desetke“ Huana Romana Rikelmea, ali mnogo više po Manuelu Lansiniju, momku sa istim brojem na leđima, ali u čuvenom belom dresu s crvenom dijagonalnom prugom kojeg su dugo čekali Riverovi navijači!

Odavno obeležen kao naslednik prefinjenih i kontroverznih Riverovih „desetki“ – Arijela Ortege, Marsela Galjarda, Pabla Aimara i Andresa D’Alesandra – Lansini je konačno poput pravog generala poveo River u bitku i pobedio. Prvo je bocnuo loptu preko golmana za vođstvo, a onda u 86. minutu iz kornera u trepavicu pogodio Ramira Funesa Morija za pobedu Milionera.

Priča o Manuelu Lansiniju je i priča o Riverovim usponima i padovima, izneverenim i oživelim nadama. Prošao je put od tinejdžerske senzacije, člana „generacije srama“ koja je prvi put u istoriji odvela River u drugu ligu, do heroja Superklasika. Ima samo 21 godinu, a već je mnogo toga pregurao preko glave.

Lancinija je prvi primetio Bokin lovac na talente Ramon Madoni koji je ranije otkrio Rikelmea, Gaga i Teveza. Zvao ga je na Bombonjeru, ali je otac tada 10-godišnjeg Manuela rekao ne i odlučio da čeka poziv Rivera za koji svi u porodici navijaju. Uostalom, Maradona je svojevremeno rekao:

“River može da ima sve pare sveta, ali Boka ima svu moju ljubav.”

U Argentini ta strast i dalje postoji. Porodica Lansini nije dugo čekala, večiti Bokin rival se brzo javio i ubacio Manuela u omladinski pogon. U mlađim kategorijama je preskakao prepreke kao od šale i dočekao da debituje za slavni klub s Monumentala već sa 17 godina, pet meseci i 24 dana. Kao četvrti najmlađi u istoriji. Riverovi navijači su ga dočekali sa oduševljenjem slušajući romansirane priče o klincu kojem rivali u omladincima ne mogu da uzmu loptu, a već je imao nadimak La Joya („dragulj“). Riverova škola važi za jednu od najboljih na svetu, što je dokazala lansiranjem Di Stefana, Sivorija, Krespa, Ortege, Almeide, Aimara, Saviole, Maskerana i Lamele, pa se od Dragulja očekivalo da nastavi svetlu tradiciju.

Već u drugom meču za Milionere Lansini je protiv Independijentea odigrao sjajan meč i začinio ga asistencijom Roheliju Funesu Moriju za pobedonosni gol, a argentinska štampa je počela da sipa hvalospeve na račun mladog fudbalera. Međutim, meteroski uspon se pretvorio u horor. Usledila je crna tačka u istoriji Rivera….

Ekipa je ispala u drugi rang, igrači su bili pod enormnim pritiskom, vređani su, prećeno im je, pa je Lansini na kraju sezone pozajmljen brazilskom Fluminenseu za 400.000 evra i otkupnu klauzulu od 15.000.000. Predsednik Fluminensea je slavodobitno najavio da je Flu dobio „svog Nejmara“. Iako je Flu osvojio titulu, a Lansini odigrao preko 40 utakmica i to uglavnom dobrih, nije želeo da ostane u Riju. Srce ga je vuklo na Monumental. Znao je da je ostao dužan navijačima Milionera.

River se ekspresno vratio u prvu ligu, a Lansini se vratio u River. Sada je klima bila znatno prijatnija nego kada je odlazio, ekipa je potpuno promenjena i Lansini je bio na novom početku. Od trenera Almeide je tražio „desetku“ i dobio ju je, ali ne i mesto u prvoj postavi. Često je bio marginalizovan kod Riverovog trenera i tek smenom na klupi i dolaskom Ramona Dijaza je sunce ogrejalo popularnog Manua.

Eleganatna „desetka“ je počela svoj drugi ples na Monumentalu, a kada je u 43. sekundi meča zakucao loptu u mrežu Boke Juniors i postigao najbrži gol u istoriji Superklasika, definitino je zacementirao ulogu Riverovog glavnog igrača, ali i mesto u srcima navijačke armije Milionera. S levog krila, gde je počeo karijeru u Riveru, Dijaz ga je prebacio u sredinu terena na mesto klasične „desetke“ i dobio vođu ekipe. Lansini je taj točkić koji pokreće ceo mehanizam, oko koga se sve vrti.

Vrhunac je bila sjajna predstava u nedavnom Superklasiku. Gol i asistencija su ono što se piše, ali driblinzi, pasovi i sveukupan utisak koji je ostavio Lansini je ono što će ostati urezano u pamćenje Riverovim navijačima. Momak može da igra i desno i levo, ali je rođen za ulogu „desetke“, plejmejkera koji će delovati iza napadača i koji su zaštitini znak argentinskog fudbala. Kada bi ga poredili sa nekim poznatijim zemljakom, najbliži bi bio Pablu Aimaru. Nepredvidivi driblinzi, sjajan pregled igre, majstorski završni pas i precizan šut su karakteristike Lansinijeve igre. Nazivaju ga i modernijom verzijom Erika Lamele.

Prošlog leta je malo nedostajalo da napusti klub. Arapski klub Banijas je poslao nepristojnu ponudu koju bi samo ludak odbio, barem su tako pisali argentinski mediji. River nije imao ništa protiv, jer se klub nalazi u katastrofalnoj finansijskoj situaciji i bio je spreman da se odrekne Dragulja. Ipak, otac mladog fudbalera je doneo odluku da sportske interese stavi iznad ekonomskih. Povukao je pravi potez, jer Manu je umesto da uživa u arapskom svetu luksuza i gađa se parama ipak doživeo da bude heroj Superklasika. A za svako dete u Argenini koje juri za loptom, od toga nema veće stvari.

Zemljak Maurisio Poketino ne krije želju da ga dovede u Sautempton. Njukasl u Lansiniju vidi zamenu za Hatema Ben Arfu. Romin direktor Valter Sabatini koji je u Evropu doveo Kavanija, Pastorea i Lamelu već je bio u Buenos Ajresu da se raspita o uslovima transfera. Krajem prošle godine se pisalo i da je Jirgen Klop žestoko zagrizao sa Riverovog Dragulja. Do leta ima još vremena da se ova lista proširi i da cena skoči još za koji milion.

Kako to obično biva, moćne evropske fudbalske sile će brzo zakucati na vrata Monumentala. River Plata će naplatiti desetak miliona evra, jer nije u poziciji da se cenjka, a Stari kontinent će upoznati kvalitete novog majstora iz Argentine.