DOBAR JE MALI: Erik Dajer - koktel portugalske tehnike i ostrvske upornosti (VIDEO)

Engleski klubovi već godinama uzimaju mlade igrače iz omladinskih škola maltene svih evropskih klubova, tako da Italijani, Danci, Portugalci, Francuzi nekad i u ranom tinejdžerskom dobu odlaze iz porodične kuće i takmiče se s engleskim vršnjacima za šansu u prvom timu. Dok, sa druge strane, Englezi i u seniorskoj konkurenciji retko napuštaju Ostrvo. Priča novog štopera Totenhema – a i već miljenika navijača – Erika Dajera sasvim je drugačija. On je sa devet godina napustio domovinu i stasao u čuvenoj fudbalskoj akademiji Sportinga iz Lisabona.

Defanzivac je u prethodne dve sezone igrao u Primeiri i imao solidan učinak u povratku Lavova u vrh portugalske lige, ovog leta vratio se u kolevku fudbala i potpisao petogodišnji ugovor s Pevcima, a imao je debi iz snova 14 dana pošto je stigao u klub jer je njegovim golom u 93. minutu savladan veliki gradski rival Vest Hem.

Mladić rodom iz Čeltenama preselio se na Pirinejsko poluostrvo 2004. godine jer je ketering firma njegove majke dobila priliku da radi na Evropskom prvenstvu. Ubrzo pošto je stigao u Portugaliju trener fizičkog vaspitanja i bivši skaut Sportinga Migel Silva je primetio njegov talenat, te ga je preporučio bivšem klubu. Visoki Englez je prošao probu, napredovao kroz omladinske selekcije portugalskog giganta, sa 14 godina je potpisao ugovor, a nije se vratio u domovinu čak ni kada je to uradio ostatak porodice. Zemlja sa samog zapada Evrope mu je prirasla srcu.
"Volim Portugalce, portugalsku kulturu. Sviđa mi se sve u vezi s ovim mestom. Ne vidim razlog da napustim Sporting jer klub ima odličnu tradiciju u izgradnji igrača za prvi tim i najbolje evropske klubove", objasnio je tada 16-ogodišnji fudbaler.

Pravi, profesionalni ugovor s portugalskim gigantom potpisao je 2010. godine, jer je Sporting primetio interesovanje premijerligaških klubova, te je želeo da osigura ostanak njihovog deteta. Ipak, Dajer se već u januaru 2011. godine vratio u engleski fudbal, jer je kako i sam priznaje postao razmažen i opušten u Sportingu te mu je bio potreban podstrek. Sledećih 18 meseci je igrao za mladi tim Evertona kao pozajmljeni igrač, i to se ispostavilo kao pun pogodak.
"Treneri kao što je Alan Stabs su bili prilično strogi i to mi je dosta pomoglo. To je bila najbolja stvar koja je mogla da se dogodi. Stvarno sam očvrsnuo zbog toga, i fizički i mentalno", otkrio je 188 cm visoki fudbaler.

Sporting naravno nije bio spreman da se odrekne sjajnog talenta te je po povratku na Žoze Alevade Dajer prebačen u drugi tim, a vrlo brzo je debitovao i u Primeiri i postao prvi Englez u istoriji lisabonskog kluba. Već tada je pokazao da je majstor za prve utakmice pošto je asistirao saigraču u pobedi nad Bragom, dok je posle dve nedelje postigao i jedini gol za Lavove protiv Moreirensea.

U prvoj sezoni odigrao je 14 utakmica, nekad i na sredini terena, a u minuloj – u kojoj je Sporting zauzeo drugo mesto na tabeli – jednu manje. Premijerligaški klubovi su slabi na domaće talente, a i na produkte omladinske škole Sportinga te se veliki broj timova interesovalo za usluge Erika Džeremija Edgara Dajera, među njima i onaj za koji navija – Mančester Junajted.

Ipak, Totenhem je bio najkonkretniji i štoper je u senci Bena Dejvisa i Mihaela Vorma stigao na Vajt Hart Lejn za 5.000.000 evra – koliko je iznosila izlazna klauzula u ugovoru, te lisabonski klub nije mogao da zadrži Engleza iako mu je ponudio produženje saradnje. 

Maurisio Poketino je prilično iznenađujuće Dajeru dao šansu već u prvom meču Premijer lige, a on mu je uzvratio na najbolji i najneočekivaniji način – golom u 93. minutu protiv gradskog rivala i to u stilu najsnalažljivijih špiceva. Pre toga je uspeo da održi ekipu u igri uprkos tome što su 30 minuta imali igrača manje, a onda je – kada su svi čekali da sudija odsvira kraj – iznenada izleteo u napad, ispratio pas Harija Kejna, izbio ispred golmana Adrijana, zaobišao ga i zatresao mrežu. Teško da je i sam mogao da zamisli bolji debi.

U tom trenutku se videlo da je Dajer savršen spoj uticaja obe škole fudbala – portugalske u kojoj i štoperi moraju da budu smireni na lopti i tehnički potkovani, a i engleske u kojoj nema odustajanja do samog kraja i gde se zbog tempa nekad i zaboravi na kojoj poziciji se igra. Plavokosi fudbaler ima fizičke predispozicije da dominira u skok igri, prilično je snažan i stabilan u duelu, a saigrači su otkrili da ima kvalitete vođe pa je engleska javnost neizbežno počela da ga poredi s Džonom Terijem. On je rekao da ne voli da ga vagaju s drugim igračima, ali da najviže uživa kada gleda Vidića, Karvalja i Pikea.

Erik ima i impresivan sportski pedigre – rođak Piter Kruker je 1947. osvojio FA kup sa Čalrtonom, deda mu je bivši sekretar Fudbalskog saveza i bivši predsednik Čeltenam Tauna, a otac je bio teniser.

Dajer je zaradio i portugalsko državljanstvo, roditelji ga zadirkuju da bolje govori portugalski nego engleski, a čak je dobio i poziv da brani boje ove zemlje u mlađim kategorija. Ipak on nije zaboravio odakle je uprkos ljubavi prema Portugaliji, te je nastupao za mlade selekcije engleske reprezentacije, a ako ovako nastavi Kejhil, Džouns i Smoling treba ozbiljno da se zapitaju o tome da li će i u budućnosti nositi tri lava na grudima.

Piše: Miloš Stanković; Foto: Action Images.