DOBAR JE MALI: Dijego Fagundez - Džastin Biber MLS lige (VIDEO)

Sjedinjene Američke Države su se konačno zaljubile u fudbal – mada ga i dalje zovu soker – o čemu svedoči podatak da su navijači iz ove zemlje bili najbrojniji stranci na Mundijalu u Brazilu. Takođe, ankete pokazuju da je u SAD-u, među mladima (12-24 godine, istraživanje ESPN-a), ovaj sport drugi po popularnosti, odmah iza američkog fudbala. Prvi „leptirići u stomaku“ su se pojavili 1994. godine kada je Amerika bila domaćin Svetskog prvenstva – ovaj šampionat i dalje drži rekord po najvećoj prosečnoj poseti na stadionima – a pojačavali su se kako je reprezentacija počela da beleži bolje rezultate. USNMT više nije autsajder na svetskim fudbalskim smotrama. Poslednjih godina svedoci smo i ekspanzije profesionalne MLS lige, a sada najveći evropski klubovi svake godine letuju u Severnoj Americi i pune stadione na pripremnim utakmicama. Nedavno su Frenk Lampard, David Vilja i Kaka potpisali za američke klubove i tako nastavili trend svetski poznatih fudbalera koji su odlučili da odu preko bare.

Ali MLS liga se ne svodi samo na fudbalere u poznim godinama koji su stekli veliko ime u Evropi, već se i sistematski radi na pravljenju mladih igrača. Kao najperspektivnije ime MLS-a važi ofanzivni vezista Nju Ingland revolušna Dijego Fagundez.  Urugvajac koji je odrastao u Masačusetsu je sa samo 19 godina prikupio 78 nastupa u ligi, postigao 21 gol, a prošle godine je od strane navijača proglašen najkorisnijim igračem ekipe. Pritom je već jedan od najpopularnijih fudbalera u zemlji, dok je profesionalni ugovor potpisao pre nego što je upisao srednju školu.

Dijego Santjago Fagundez – kako glasi puno ime ovog mladića – rođen je u Montevideu, a kada je imao pet godina njegova porodica se preselila na severoistok SAD-a. Kako je njegov otac Vašington bio golman u domovini, sinu je kupovao lopte za fudbal, a ne za bejzbol ili američki fudbal. Zanimljivo, upravo tata ga je forsirao da igra u napadu i nije želeo da mu sin krene njegovim stopama i stane među stative. Fahundez senior nije bio jedini fudbalski uzor mladog Dijega, njegov kum je poznatiji urugvajski fudbaler Dijego Dorta, osvajač Kopa Amerike 1995. godine, po kojem je mladi igrač i dobio ime. 

Fagundez je u dečačkim danima trenirao u tri manja kluba iz okoline Bostona, a onda je 2009. prešao u akademiju Nju Inglend revolušna. Već sledeće godine je potpisao profesionalni ugovor sa lokalnim klubom čije je utakmice često posećivao – i to pre nego što je upisao srednju školu – a time je postao prvi igrač iz mlađeg tima Revolušna koji je to uradio. Iako je trenirao sa starijim igračima nije odmah počeo da igra utakmice, ali je izjavio kako mu je taj period mnogo značio, kako zbog privikavanja na fizički snažnije protivnike, tako i zbog motivacije. Njegova posvećenost i talenat nisu prošli nezapaženo i 2011. debitovao je za prvi tim u kup utakmici, ali je pre toga od škole morao da nabavi dozvolu da putuje s ekipom. Nekoliko meseci kasnije je ušao u igru u prvenstvenom meču, a uspeo je da iznudi penal, ali i da postigne gol u pobedi svoje ekipe.

U toj i u sledećoj sezoni je povremeno ulazio u igru ili počinjao utakmice, imao solidan učinak, a već u 2013. postao je ključni šraf ekipe. Zabeležio je 31 nastup, uspeo je da postigne 13 golova i sedam puta je asistirao saigračima. Navijači su ga pritom proglasili najkorisnijim igračem ekipe, a njegovi dresovi su postali jedni od najprodavanijih u celoj ligi, kako zbog odličnih igara, tako i popularnosti među devojčicama i devojkama, zbog koje je poznat kao „Džastin Biber MLS lige“. Ipak, on je ostao prilično skroman, još uvek živi sa roditeljima, iako je prošle godine zaradio oko 127.000 dolara.

Uz medijsku mašineriju koja prati MLS ligu popularnost devetnaestogodišnjaka vrtoglavo raste, pa posle utakmice obično napiše oko sto autograma. Starije kolege su otkrile da često idu iza njega, kako ne bi morale da to rade, jer nikome nisu zanimljivi posle Fagundeza. Ipak, nije sva pompa oko Urugvajca rezultat brige o atraktivnom imidžu, a njegov kvalitet je možda i najbolje opisao trener Majkl Burns.

"Kada on igra dobro i tim igra dobro" rekao je šef stručnog štaba Nju Inglanda, što je prilično neverovatan kompliment za igrača koji je tek u junu završio srednju školu.

Karijera u reprezentaciji mu ne ide toliko dobro kao timska, pa je zabeležio tek dva nastupa za omladinsku selekciju Urugvaja. Fagundez je nedavno izjavio da ne isključuje mogućnost da jednog dana zaigra pod zastavom SAD-a.

Dijego se vodi kao ofanzivni vezista, ali može da igra na svakoj poziciji u napadu ekipe. Burns ga najčešće drži na levom krilu, mada se u toku utakmice često menja sa saigračem sa suprotne strane. Iako je mali rastom, urugvajski fudbaler je odlično naučio da se bori sa snažnijim protivnicima, a kolege iz tima su ga pohvalile kako ozbiljno radi na dobijanju mišićne mase. Ono što on izdvaja kao svoj glavni kvalitet je to što mu ofanzivni deo igre dolazi prirodno i da uvek zna šta će uraditi s loptom.
"Neke stvari ne mogu da se nauče. Ili si se rodio s tim ili radiš po svome. Sve stvari koje ja radim – rodio sam se s njima, nisam ih naučio",  rekao je Fagundez.

Iako deluje kao preterana izjava, gledanjem mladog fudbalera na terenu se može steći utisak da stvarno nema drugog objašnjenja, jer Dijego prolazi tamo gde nema mesta ni za loptu, a ona mu se uvek lepi za noge, pa često dribla protivničke defanzivce i u njihovom kaznenom prostoru. Ima naviku da se vraća po loptu, organizuje igru i diktira tempo, a njegov trener ističe Fagundezov neverovatan osećaj da se nađe baš tamo gde treba.

Zato ga neki i porede sa zemljakom Luisom Suarezom, a i Dijego ima ogromnu želju za uspehom, ali ipak uspeva da je iskontroliše, za razliku od njegovog starijeg kolege.
"Tokom utakmice sam 'u zoni'. Ne čujem ništa, ni navijače, pa možeš da vičeš na mene i ja te neću čuti, sve dok ne postignem gol ili neko drugi to uradi. Onda mi se uši otvore i čujem sve, a to je najbolji osećaj na svetu",  otkrio je Fagundez.

(FOTO: Action images)