Dobar dan, ovde Žorž Vea! Imam za vas jednog fudbalera... (VIDEO)

Dve decenije. U dan. Eto, toliko vremena prošlo je otkako je Grem Sunes - taj veliki igrač i jednako loš trener - planeti priredio nezaboravnu fudbalsku scenu koja i danas više liči na jedan dobar skeč, nego na istiniti događaj o čijim će se detaljima i danas pričati s toliko podsmeha.

Pričaće se, a i prepričavati svi detalji najveće prevare u fudbalskoj istoriji i žalosno tragična 53 minuta Alija Dije u srcu kolevke najvoljenije nam igre. O Sunesovoj gluposti, Sautemptonovoj sramoti i „Žoržu Vei“. Njegovom rođaku - neotkrivenom biseru i reprezentativcu Senegala - bez angažmana, čiji su poslednji minuti upisani u knjigama Pari Sen Žermena. I ugovoru na mesec dana koji će i danas ostati neisprana mrlja na čistoj, beloj košulji.

Mnogo puta premotavan je film na taj 23. novembar 1996. godine, utakmicu sa Lidsom i trenutak kada je „Le God“ Met Le Tisije morao da napusti teren zbog povrede i mesto na terenu prepusti momku sa brojem „33“ na leđima.

Ali malo ko se za ovih dvadeset godina zapitao - gde je i šta radi Ali Dija? Šta se desilo sa najvećim folirantom, čiji poduhvat nikog ne ostavlja ravnodušnim ni danas?

U specijalnoj ediciji britanskog Gardijana o Dijinom liku i delu pričali su oni koji su bar na trenutak imali priliku da budu deo njegove priče.

Hari Rednap, tada menadžer Vest Hema:
„Dobijao sam stalno pozive od lika koji se predstavljao kao Žorž Vea. On je u to vreme bio najbolji fudbaler planete. Kada mi je ponudio svog rođaka upitao sam ga: 'Divno Žorže, ali šta misliš o tome da ti dođeš u Vest Hem'. Rekao je da nije zainteresovan i da je bolje da uzmemo njegovog rođaka. Odmah sam znao da je u pitanju neka prevara“.

Bil Lodi, tada sekretar Port Vejla:
„Dija nam je bio preporučen od neke veoma važne osobe, mi smo mu dali šansu u utakmici rezervi protiv Midlsbroa. Da budem iskren, nije nas impresionirao, a poslednji put kada smo o njemu nešto čuli bio je u Roteramu, valjda“.

Toni Pjulis, tada menadžer Gilingema:
„Bio sam šokiran kada sam dobio poziv od lika koji je tvrdio da je Žorž Vea i da nam preporučuje rođaka. Iskreno, prvo što sam pomislio jeste da mi ni u čudu ne bi palo na pamet da jedan takav igrač kao Vea zna uopšte da Gilingem postoji. Ali pozvali smo Diju na probu i bio je katastrofa“.

Ali Dija je pažnju na sebe skrenuo potpisom u amaterskom nivou engleskog fudbala. Tog novembra 1996. godine prvo je postao igrač Blajta.

„Afrički as došao u Blajt“.

Ovim naslovom, sve s vinjetom „ekskluzivno“ dičio se svojevremeno novinar Bob Morlend, misleći da je dobio vest godine. Naravno, bila je to još jedna u nizu Dijinih smicalica izvedenih preko svog „agenta“. Jedini meč odigrao je kao rezerva. Bio je to 9. novembar, a protivnik je bio Boston junajted.

Samo nekoliko dana kasnije Sunes je napravio kobnu grešku zbog koje je zauvek ostao „trener-cirkuzant“. Igračima Sautemptona nije bilo potrebno mnogo vremena da shvate s kim imaju posla.
„Samo jednom sam i trenirao s njim, u petak pred taj sudbonosni dan“, počinje Met le Tisije i nastavlja,
„igrali smo 'u kolu', a nama je predstavljen kao igrač na probi. Sećam se da sam pomislio: 'Ma, ovaj momak nije dobar, verovatno neće uspeti'. Ali...“, ostao je nedorečen legendarni golgeter.

Ooo, Dija je uspeo. Le Tisije se povredio u 32. minutu, a Dija je na terenu izdržao 53 minuta pre nego što je „ubedio“ Sunesa da zapravo ne zna ništa. Ni da potrči, a kamoli da primi loptu, doda je i prosledi dobar udarac.
„Sunes je iznenadio sve, pošto je na teren uveo senegalskog reprezentativca Alija Diju i tako mu podario debi u Premijer ligi posle nepunih nedelju dana na probi. Dija, rođak Milanove superzvezde Žorža Vee, propustio je zlatnu šansu da postane veliko pojačanje, pošto ga je u 85. minutu zamenio Ken Monku“, stajalo je u izveštaju Sandej mirora.

Le Tisije se prisetio detalja sa te utakmice.
„Trčao je po terenu kao Bambi na ledu. Jako, jako, jako sramotno za gledanje. Mi na klupi smo se zapitali: 'Šta, bre, on to radi?! Užasan je'. Grem ga je izabrao da me zameni, a kada sam video da ga je poslao na zagrevanje pomislio sam: 'Ne, neće valjda?!' Ušao je na teren i bio je... o loš. A onda ga je zamenio. Bila je to opšta ludnica na terenu“.

Sunes se posle utakmice branio činjenicom da usled skraćene rotacije zbog povreda nije imao drugog izbora. I sam je tada priznao da se osećao kao da ga je neko šutnuo u međunožje iz sve snage, dok je gledao Diju na delu.
„Poslao sam ga na teren, iako ga nisam ranije gledao kako igra fudbal. Ali nisam imao nijednog napadača. Da li uživam u ovome? Da li neko od vas uživa kada vas neko udari u međunožje?! Ovo samo pokazuje kakvo je stanje u klubu trenutno i da jedan igrač kojeg nikada nisam gledao ranije može da igra u Premijeršipu“.

Renomirani Independent je zbog ovog događaja danima „šamarao“ Sunesa. Ovo je bio članak od 25. novembra:
„Pazite se... Alija Dije! Sa 30 godina nekadašnji napadač Bolonje, sada zamena Meta le Tisijea, od njegove karijere više je prošlo nego što je ostalo. Ali njegov dolazak u Sautempton ipak je preporuka Žorža Vee, bivšeg saigrača u Pari Sen Žermenu“, u ironičnom tonu pisao je Independent tada.

Dijin odlazak iz kluba nadolazećeg ponedeljka prošao je gotovo nezapaženo. Sve dok Sandej miror nije provalio celu priču tek 15. decembra.
„Došao je i očigledno nije bio kvalitet. Otpustili smo ga već naredne sedmice“, rekao je tadašnji sportski direktor kluba Louiri Makmenemi.

„Ne osećam se glupo, uopšte. To je fudbal danas. Koštao nas je tek nekoliko hiljada funti za dvonedeljnu platu. Nije nam slomio srca, a i ne osećamo se kao da nas je neko 'odradio'. Bio je reprezentativac i dali smo mu šansu, ali nije ostavio dobar utisak i to je to“.

Naravno, to nije bilo tačno. Kao što nije bilo tačno da je Dija igrao za Pari Sen Žermen, ni da mu je rođak bio Žorž Vea. 

Čak i posle svega to su bile reči kojim se Sunes štitio od svega. A verovatno je i sam, negde u dubini duše, znao da je ispao - žargonski rečeno - magarac.

Dija je ubrzo nakon odlaska iz Sautemptona opet postao amaterski igrač, već u decembru. U Gejtšedu. Na svom debiju, u pobedi nad Bat Sitijem rezultatom 5:0 čak je i postigao gol.
„Ono sa Sautemptonom je bio nesporazum. Samo želim da zaboravim na taj period mog života. Presrećan sam što sam došao u Gejtšed i što ću biti sa klubom do kraja sezone“, bila je Dijina izjava na dan kada je parafirao ugovor.

Na osam utakmica postigao je dva gola, ali ga je promena menadžera koštala mesta u timu. Ubrzo je stavljen na transfer listu, već u februaru 1997. Kasnije je postao student na Univerzitetu Nortumbrija, gde je diplomirao na poslovnim studijama četiri godine kasnije.

Od Sautemptona je zaradio 2.000 funti za nekoliko dana lične zabave. U Gejtšedu je zarađivao 400 funti nedeljno, zbog čega je bio apsolutno najplaćeniji igrač tima. A kada je potpisivao ugovor dobio je „masan“ ček sa četvorocifrenom sumom novca kao bonus.

Nakon odlaska iz Gejtšeda početkom 1997. gubi mu se svaki trag.

Gde je i šta radi Ali Dija?

Preveo i priredio: Nikola Stojković