Dnevnik porodice Gudelj – kad otac trenira sina

Dok srpskih, kao i fudbalera našeg porekla – i to onih koji “prave razliku“ – ima u skoro svakoj od najjačih zapadnoevropskih liga, sa trenerima je drugačija situacija. Trenutno samo dvojica srpskih stručnjaka vode klubove u nekim od najprestižnijih evropskih takmičenja – nekadašnji selektor Srbije Siniša Mihajlović koji je u Sampdoriji i Nebojša Gudelj. Rođeni Trebinjac koji je fudbalsko ime stekao kao levi bek Partizana, a potvrdio ga u španskom Logronjesu i holandskim ekipama NAC-u i roterdamskoj Sparti, završio je drugu sezonu na klupi kluba iz Brede, za koji je nastupao čak osam godina.

Gudelj je, između ostalog, za MOZZART Sport pričao o tome kakav je osećaj trenirati svog sina (u pitanju je vezista AZ Alkmara i član Orlova Nemanja Gudelj) i biti još po nečemu jedinstven u ”zemlji lala“.

Koliko ste uspevali da razdvojite uloge oca i trenera dok je stariji sin Nemanja bio u Bredi?
"Kada sam preuzeo klub bukvalno svi novinari u Holandiji su me pitali nešto slično, pre svega da li će Nemanja biti standardan u startnoj postavi. Ja to razumem, retka je situacija da otac bude trener sinu. Nemanja nije imao povlastice, morao je da bude pravi primer svima, ali to za njega nije bio problem, jer je igrama i zalaganjem pokazao da mu je bez ikakve sumnje mesto u timu. Na terenu je bilo normalno da imamo relaciju trener-fudbaler, a ne otac-sin. Ali moram da istaknem da sam ja otac svim igračima. Trener to mora da bude, svakome od njih moram da dajem uputstva kako bismo se razumeli, jer bez zajedničke saradnje nema rezultata. Takođe, fudbal je sport pun emocija, pa se dese ponekad i prepirke, ali to je normalno i za sve druge odnose među ljudima".

Kako ste se osećali kada je Nemanja prodat u AZ?
"To je bila još jedna situacija koja nije baš uobičajena u odnosu otac-sin. Ali Nemanja je prošle godine imao dosta ponuda, među kojima i AZ Alkmara. Bilo je logično da pređe u veći klub nego što je Breda i zaista sam zadovoljan izborom koji je napravio. Odigrao je skoro sve utakmice u prvenstvu, stekao veoma važno iskustvo, jer je nastupao u Evropi, a pritom je ostao u Holandiji koja je idealna sredina za mlade fudbalere. Holanđani mnogo ulažu u fudbal i imaju sjajne škole, ne libe se da ukažu šansu mladim igračima. Jedina prepreka je radna dozvola koju nije lako dobiti jer postoje posebni uslovi. Ima dosta naših mladih igrača koji bi sigurno uspeli ovde, ali ne mogu da dobiju dozvolu".

I mlađi sin Dragiša vam je u Bredi. Koliko se njih dvojica razlikuju kao ličnosti, a pre svega kao fudbaleri?
"Dragiša je u omladinskoj školi i dobro napreduje, uskoro prelazi u juniore. On je levonog, ima urođeni talenat i dobru tehniku, ali koliko će napraviti u budućnosti, zavisi samo od njega. Ja ću se potruditi da mu pomognem savetima i podrškom. Što se ličnosti tiče, stariji je malo više na majku, a mlađi na mene, dok ih je kao fudbalere teško porediti. Dragiša igra po levoj strani, a Nemanja u sredini. Dragiša nekako više igra za publiku, a Nemanja napreduje voljom i upornošću".

Zbog čega je toliko malo naših trenera koji rade na Zapadu?
"Teško je uspeti bilo gde u inostranstvu. Uvek prednost pri angažovanju imaju domaći treneri, posebno na Zapadu gde imaju odlične škole. Naši treneri bi trebalo da idu na Zapad na usavršavanje. Recimo, holandske trenerske škole svake dve godine menjaju programe, idu u korak sa novim saznanjima i tehnologijama. Mi onda dobijemo te programe i možemo da ih primenimo u svojim klubovima. Tako se stalno napreduje, što je neophodno, ne samo u fudbalu, nego i u svim drugim sferama života".

SUPRUGA JE STUB USPEHA

Kako je Vašoj supruzi sa tolikim fudbalerima u kući? Da li joj nekad bude preko glave razgovora o fudbalu?
"Supruga Olivera je ključ našeg uspeha. Kroz celu moju karijeru najveći teret bio je na njoj, vodila je računa o meni, deci, kući… Otkako sam postao prvi trener Brede još je više zauzeta. Ne smetaju joj naši razgovori o fudbalu, naprotiv, zaista uživa u njima, bez obzira na to da li su u pitanju ozbiljne teme ili šaljiva podbadanja, kao pre i posle utakmica između moje Brede i Nemanjinog AZ Alkmara. Inače, u tim mečevima mama je bila na strani sina".

KĆERKA ĆE NAS SVE NADMAŠITI

Dok su se oba sina posvetila fudbalu, najmlađe dete Gudeljovih, 12-godišnja ćerka Vanja, opredelila se za tenis.
"Vanja će biti poznatija, uspešnija i popularnija od svih nas zajedno. Ona je pokupila naše najbolje osobine. Izabrala je tenis i izuzetno je talentovana. Trenira na Akademiji Kim Klajsters u Briju, na koju je primljena kao jedan od najvećih talenata. Ima izuzetnu želju da uspe, uporna je i vredna, što je veoma važno".

Kompletan intervjuu sa Nebojšom Gudeljom pročitajte u štampanom izdanju magazina MOZZART Sport.